Održana komemoracija povodom smrti Borke Pavićević 1Foto: FoNet/Zoran Mrđa

Miočinović, jedan od osnivača CZKD, je na komemoraciju u tom centru, ocenila da je smrt Borke Pavićević nenadoknadivi gubitak.

„Mi koji smo nastojali da je sledimo bili smo trošna zdanja, dok je ona bila tvrđava“, rekla je Miočinović.

Ona je ocenila da je kruna rada Borke Pavićević bilo stvaranje CZKD kao prostora za istinu i učenje i kao mesto otpora. Pisac, etnolog i politički antropolog Ivan Čolović rekao je da je Borka Pavićević ostala verna svom imenu, samo su njena sredstva borbe bila nenasilna, poput solidarnosti i prijateljstva.

„Razoružavala je nenametljivom lepotom i elegancijom bez ukrasa“, izjavio je Čolović.

On je ocenio da je Borka Pavićević preminula, „kao da je odlučila da sa odlaskom ne odugovlači“, kao što je i živela i radila i dodao da je verovala da su komemoracije mesta na kojima se skupljaju ljudi zajedničkih vrednosti i spremni da se za te vrednosti bore.

Čolović je rekao da ne voli reč energija, ali da ne nalazi bolji pridev da opiše ono što je zračila i stvarala Borka Pavićević.

On je dodao da je Pavićević ostala Jugoslovenka, a da bi se danas u Jugoslaviji slavio Dan boraca i podsetio na stihove „Naša borba zahteva, kad se gine da se peva“.

Reditelj Želimir Žilnik rekao je da je ovih dana objavljeno pregršt tekstova koji sa dostojanstvom govore o hrabrosti Borke Pavićević, ali da su se u komentarima na te tekstove, pored pozitivnih mišljenja i komplimenata, mogli čitati izlivi prezira, gneva i mržnje prema osobi koja je pokazivala spektar ljudskih vrlina i kvaliteta. To, po njegovoj oceni, pokazuje da dostojanstvo i pamet nisu nestali, ali da su u manjini.

Žilnik je rekao da je Pavićević kroz godine postala mudrija, čvršća i spremnija za borbu. On je dodao da je tokom ratnih 1990-ih Borka Pavićević sa grupom drugarica i koleginica pokala spremnost za borbu u antiratnim akcijama.

Žilnik je naveo da je kada je predstavila plan za CZKD, on izgledao kao „lansiranje satelita van ove zemlje koja je bila klanica“, dok je sada CZKD najmoralnija, najdostojanstvenija, najhrabrija kulturna institucija u zemlji.

Na komemoraciji je prikazan i kratak film o akcijama i radu Borke Pavićević, a na početku komemoracije hor je otpevao pesmu koju je Dragan Protić napisao o njoj i koja glasi: „Vikala je iz sveg glasa ne igraj se sa istinom (…) još nam viče iz sveg glasa nema nam odustajanja“.

Komemoraciji su prisustvovali mnogobrojni građani, među kojima profesori Čedomir Čupić, Lino Veljak, Ratko Božović, Zoran Stojiljković i Srbijanka Turajlić, glumica Branka Petrić, istoričarka Latinka Perović, arhitekta Dragoljub Bakić. Prisustvovali su i ambasador SAD Kajl Skat, poslanica Demokratske stranke Vesna Marjanović, predsednik Nove stranke Zoran Živković, predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht, predstavnice Žena u crnom i predstavnici Inicijative Ne davimo Beograd, kao i novinari, ljudi iz kulture i nevladinog sektora.

Borka Pavićević je preminula 30. jula u Beogradu. Rođena je 1947. godine u Kotoru a diplomirala je dramaturgiju 1971. godine godine na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu, gde je i magistrirala 1976. godine sa tezom „Neorealistička drama u Srbiji između dva rata“.

U Ateljeu 212, u dramaturškom odeljenju, radila je od 1970. do 1981. godine, a u BITEF-u 20 godina. Bila je dramaturg u pozorištima u Zenici, Splitu, Skoplju, Ljubljani, Subotici i Beogradu. Osnivač je teatra Nova osećajnost u staroj beogradskoj Pivari (1981) i učesnica pokreta KPGT (Pozorište, pozorište, gledališče, teatar, 1984-1991.).

Sa mesta umetničke direktorke Beogradskog dramskog pozorišta smenjena je zbog političkog i javnog delovanja 1993. godine. Bila je učesnica Civilnog pokreta otpora (1991) i Članica Beogradskog kruga, udruženja slobodnih intelektualaca, od osnivanja.

Osnivač i direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu od 1994. godine.

Pisala je kolumne u časopisu Susret, zatim nedeljniku Vreme, od njegovog osnivanja, i dnevnom listu Danas. Objavila je tri zbirke eseja: „Na ek – Postdejtonska moda“ (Novi Pazar, 1998), „Moda“ (Beograd, 1994) i „Glava u torbi“ (Beograd, 2017) – kao i tekstove u mnogobrojnim časopisima, zbornicima, dnevnim i nedeljnim novinama.

Od 1991. godine učestvovala je u mnogobrojnim antiratnim akcijama u Beogradu i drugim jugoslovenskim gradovima, u saradnji sa jugoslovenskim organizacijama koje su se zalagale za demokratizaciju i razvoj civilnog društva u Srbiji i regionu.

Dobitnica je nagrade Hirošima fondacije za mir i kulturu 2004; nagrade „Ruts“ Evropske kulturne fondacije za 2009. godinu, nagrade „Osvajanje slobode“ koju dodeljuje fond „Maja Maršićević Tasić“ 2005. godine, i nosilac je Ordena legije časti Republike Francuske 2002. godine.
Borka Pavićevič je juče ispraćena na kremaciju uz pesmu Hej Sloveni, nekadašnju jugoslovensku himnu.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.