Biljana Đurđević, Vladan Joler i Stevan Kojić dobitnici nagrade „Borka Pavićević“ za javni gest

Specijalno priznanje dobio je NeBitef 2025, a u užem izboru za nagradu bili su Rektorat Unuverziteta u Beogradu Vladan Đokić i  Arhiv javnih skupova

Ko-predsednici žirija su Ana Miljanić i Krištof Čiževski, a članovi: Ljiljana Dufgran, Oliver Frljić, Suada Kapić, Miloš Timotijević i Želimir Žilnik.

Podsetimo Nagrada je uspostavljena u saradnji sa Poljskim Institutom u Beogradu, a na inicijativu poštovalaca i prijatelja Borke Pavićević u Poljskoj, i dodeljuje se za javni gest.

Ovaj termin je preuzet iz Borkinog razumevanja kako aktivističkog, tako i umetničkog javnog čina kao ličnog gesta smelosti, sa-osećajnosti i, pre svega, vlastite odgovornosti.

Pobuna, građanska hrabrost, solidarnost i empatija, nisu teme, već odlike čina koji je mišljen i izveden „iz jedne“, i etičke i estetičke akcije, a u ime ljudske slobode, jednakosti (na strani obespravljenih), mira (shvaćenog kao antiratno delovanje), prijateljstva i i pravde. U tom smislu, javni gest je događaj koji i razotkriva i menja kontekste u kojima je izveden. Kroz učešće predlagača, žirija i javnog dijaloga sam pojam javnog gesta kao kritike kulture i kulturu kritike u javnom prostoru, dobija svoje nove artikulacije.

Nagrada obuhvata umetnički rad Malgožate Njeđelko inspirisan Borkinim delom i novčanu podršku novom projektu dobitnice/ka. Prva dobitnica nagrade je Ružica Marijanović, dok je Katarina Petrović dobila specijalnu nagradu 2024. godine.

Ove godine međunarodni žiri Nagrade „Borka Pavićević“ za javni gest razmotrio je preko 50 nominacija koje su obrazložili predlagači iz najšireg kruga umetnika, aktivista, kulturnih i akademskih radnika iz različitih sredina.

Drugačiji kontekst iniciran Studentskim pokretom

Nagrada „Borka Pavićević“, kako je napomenuo žiri dodeljuje se drugačijem kontekstu nego pre dve godine.
“Prva dobitnica je bila Ružica Marjanović, nastavnica i aktivistkinja iz Užica, za izložbu i publikaciju o Miodragu Miši Stanisavljeviću, i uvrštavanje njegovog rada u lektiru osnovnoškolskog obrazovanja. Posebno priznanje je 2024. godine dodeljeno Katarini Petrović, policajki, za profesionalni integritet i rizik javnog razotkrivanja da nismo svi jednaki pred zakonom.

U toku masovne mobilizacije društva inicirane Studentskim pokretom, kao i represije i nasilja koje prate ovaj proces borbe za pravdu i jednakost, imamo primere ličnih i kolektivnih činova pobune i građanske hrabrosti koji izazivaju poštovanje, divljenje i zahvalnost, a čija je cena veoma visoka – često gotovo nezamisliva“, istakao je žiri koji odabrao sedam pojedinačnih i-ili grupnih nominacija koje reflektuju dinamiku i različite forme otpora.

“Povezujući rad u umetničkom, kulturnom i obrazovnom polju delovanja, institucionalnom i nezavisnom, one postavljaju dvostruki zahtev – za otvaranjem prostora kritike institucija i ujedno njihove odbrane kao javnog dobra. U tom smislu, ovaj „uži izbor“ razumemo kao presek i reprezentaciju kompleksnih javnih gestova, neponovljivih i izuzetnih, na čast zajednici u kojoj su ostvareni“, istakao je žiri.

Nominovani u užem izboru su:

Arhiv javnih skupova (Vladimir Nikolić, Aleksandar Gubaš i Dušan Čavić) za kreativnu i naučnu metodologiju utvrđivanja stvarnog broja građana koji se okupljaju na protestima i pozivanja na odgovornost institucija koje obmanjuju javnost.

Profesor i Rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić, za nastup posle upada Kriminalističke policije u prostorije institucije na čijem je čelu, i odbranu autonomije, kao i akademskog i ljudskog dostojanstva svih zaposlenih na Beogradskom univerzitetu.

Slikarka i profesorka Biljana Đurđević za umetničku praksu koja istražuje teme ranjivosti, nasilja, društvene teskobe, odsustva i ljudske krhkosti, kroz izraz koji istovremeno deluje intimno i duboko politički. Ona u svom javnom radu, obrazovnoj i društvenoj praksi simbolizuje umetničku i građansku hrabrost, etičku doslednost i kritičko promišljanje društva.

Vizuelni umetnici Vladan Joler i Stevan Kojić za razvijanje kolektivnih i kolaborativnih umetničkih pristupa i metodologija u prikupljanju, analizi i vizuelizaciji podataka o političkom nasilju i brutalnosti. Njihov rad se bavi, između ostalog, zalaganjem za pravo na istraživanje, i uspostavljanjem platforme koja nudi dugačiju perspektivu ka kompleksnim dešavanjima koja tematizuju.

Posebno priznanje dodeljuje se za NeBitef 2025: selektoru Milošu Loliću sa kustoskim timom Borisavom Matićem i Anom Vujanović, kao i Jelenom Knežević i Ksenijom Đurović, koji su okupili pozorišnu, studentsku i aktivističku zajednicu u realizaciji solidarnog bitefovskog programa kao odgovora na represiju i cenzuru.