50 godina filma „Loganovo bekstvo“: Zašto nikad nije dobio trilogiju i zašto je vreme za rimejk

U potezu koji danas verovatno ne biste videli od ozbiljnog medija, novinari Cinefantastiquea – nakon što su dobili ekskluzivan pristup produkciji filma Loganovo bekstvo uoči premijere – posvetili su više stranica detaljnoj kritici scenarija i analizi „gde je pošlo po zlu“, završivši opsežnu naslovnu priču poražavajućim zaključkom:

„…suština filma Loganovo bekstvo jeste sramotno rasipanje vremena, novca i talenta koje on predstavlja“, navodi se u jednom odlomku.

Ponovo poredeći naučnofantastični triler sa istoimenim romanom na kojem je zasnovan, časopis film odbacuje kao „ništa više od zbirke klišea B-filmova prerušene u naučnofantastičko ruho, lišene inteligencije i mašte koje ovaj žanr zahteva“. Au.

Ipak, iza zajedljivih uredničkih komentara krije se mnoštvo zanimljivih uvida u MGM-ov skupi triler, koji je bio prikazan tek nekoliko nedelja pre nego što je ovaj broj otišao u štampu 1976. godine. Tu su produkcijske skice, poređenja različitih verzija scenarija, intervjui s producentima i još mnogo toga. Koautor izvornog romana, Vilijam F. Nolan, čak govori o pisanju nastavaka knjige i mogućnosti da oni jednog dana budu ekranizovani, pretvarajući Loganovo bekstvo u trilogiju.

Uprkos gunđanju časopisa Cinefantastique, Loganovo bekstvo bilo je solidan hit za MGM, a zarada je pomogla finansijski uzdrmanom studiju da prebrodi težak period svoje istorije. Pa zašto se trilogija nikada nije dogodila? Odgovor leži u samoj produkciji filma i ogromnim promenama koje su ubrzo zahvatile žanrovsku kinematografiju.

Roman Loganovo bekstvo, smešten u buduće društvo u kojem se svaka osoba starija od 21 godine automatski uklanja, prvi put je objavljen 1967. godine. Napisali su ga Vilijam F. Nolan i Džordž Klejton Džonson, a prati priču glavnog junaka Logana, koji u početku služi državi kao „Sendmen“ – operativac zadužen za lov i eliminaciju onih koji pokušavaju da izbegnu svoju likvidaciju na 21. rođendan.

Kada se približi datum njegove sopstvene eliminacije, Logan – pogađate – kreće u bekstvo. Pridružuje mu se Džesika, mlada žena koja takođe pokušava da izbegne da bude ugušena državnim gasom.

Prema rečima Džordža Klejtona Džonsona, Loganovo bekstvo nastalo je kao komentar na „kulturu mladih“ koja je eksplodirala tokom šezdesetih godina.

„Loganovo bekstvo govori o društvu koje pokušava da postoji bez starih ljudi i zbog toga gubi osećaj kontinuiteta“, rekao je Džonson za Cinefantastique u jednom vegetarijanskom restoranu u Los Anđelesu, neposredno pre premijere filmske adaptacije. „To je krajnji oblik kulture mladih. U našem društvu danas, gde stariji ljudi žive u staračkim domovima umesto sa porodicama, taj kontinuitet je već izgubljen.“

Džonson je rekao da su on i Nolan napisali knjigu za samo 20 dana, planirajući da je kasnije ponude Holivudu kao filmski projekat. Kada je roman objavljen 1967. godine i postao hvaljeni bestseler, autori – koji su prethodno zajedno pisali za seriju Zona sumraka (The Twilight Zone) – počeli su da ga adaptiraju u filmski scenario.

Nakon što su ga nudili različitim studijima, scenario je na kraju kupio MGM, plativši Džonsonu i Nolanu jednokratni honorar od 100.000 dolara.

Od tog trenutka Loganovo bekstvo provelo je nekoliko godina u takozvanom „razvojnom paklu“. Isprva je bilo pod kreativnim vođstvom Džordža Pala, veterana producenta klasika naučne fantastike kao što su Rat svetova (War of the Worlds) i Vremenska mašina (The Time Machine). Pošto tokom dve godine nije uspeo da pokrene projekat, on je prešao u ruke producenta Irvina Alena, koji je neko vreme verovao da bi mogao da ga realizuje nakon uspeha svog katastrofičnog hita Pakleni toranj (The Towering Inferno). Ni od toga nije bilo ništa.

Zatim je projekat preuzeo Sol Dejvid, producent naučnofantastične avanture Fantastično putovanje (Fantastic Voyage) iz 1966. godine. Do tada je bila 1974. godina, a scenario je već preradio Ričard Mejbaum; njegova verzija je odbačena, pa je angažovan novi scenarista, Dejvid Zelag Gudman. Među njegovim izmenama bila je i promena starosne granice za eliminaciju sa 21 na 30 godina, čime se značajno povećavao broj holivudskih zvezda koje su producenti mogli da uzmu u obzir za glavne uloge.

U zanimljivom obratu sudbine, Sol Dejvid je imao raniji susret sa Loganovim bekstvom i nije ga naročito voleo. Pre nego što je postao holivudski producent, radio je kao urednik u izdavačkoj kući Bantam Books i lično je odbio roman smatrajući ga „stripovskim štivom“ (knjigu je kasnije objavio Dial Press). Godinama kasnije završio je u MGM-u kao urednik priča, gde mu je Loganovo bekstvo ponovo došlo na sto. To možda objašnjava zašto se priča prilično promenila tokom prelaska sa stranica knjige na filmsko platno.

„Sol Dejvid imao je veoma jasnu i specifičnu viziju filma“, rekao je Gudman. „Materijal je oblikovan tako da odgovara nama, umesto da se mi prilagodimo materijalu.“

Majkl Anderson (Razbijači brana, filmska adaptacija romana 1984 iz 1956. godine) angažovan je kao reditelj u januaru 1975, samo 18 meseci pre premijere filma u junu 1976. godine.

Majkl Jork i Dženi Agater dobili su uloge Logana i Džesike, dok su manje uloge pripale Piteru Ustinovu i Fari Foset. Snimanje je počelo u januaru 1975, a zbog uštede novca korišćene su postojeće futuristički dizajnirane lokacije u okolini Dalasa umesto skupih studijskih scenografija.

Istovremeno, značajan deo budžeta potrošen je na prikazivanje delova grada iz 2274. godine, uključujući i Karusel (Carrousel) – svojevrsnu arenu koja nije postojala u originalnom romanu i u kojoj su građani mogli da se bore za priliku za „obnovu“. To, zajedno sa obimnim optičkim efektima, značajno je povećalo troškove. MGM je prvobitno planirao da za film izdvoji 5 miliona dolara, ali je budžet ubrzo porastao na gotovo 9 miliona. Prema navodima Cinefantastiquea, dodatna 3 miliona potrošena su na marketing, što je ukupnu investiciju podiglo na oko 12 miliona dolara.

Zbog toga je film, prvobitno zamišljen kao triler za odraslu publiku, morao da bude ublažen kako bi dobio oznaku PG. Svi kadrovi golotinje, uključujući ljubavnu scenu između glavnih junaka, morali su da budu skraćeni ili uklonjeni, što je dovelo do primetno nezgrapnih montažnih rezova u bioskopskoj verziji.

Brz tempo produkcije možda je razlog što neki aspekti dizajna nisu prošli tako dobro kao scenografija. Jedan od očiglednih primera bio je nezgrapni robot Boks (Box) – zapravo glumac Rosko Li Braun koji glumi unutar kostima prekrivenog aluminijumskom folijom.

Cinefantastique je zaključio: „Iskreno govoreći, za 9 miliona dolara, Loganovo bekstvo izgleda prilično jeftino.“

Kako se film približavao bioskopima, Vilijam F. Nolan bio je znatno diplomatskiji.

„Veoma“, odgovorio je kada su ga pitali da li mu se dopada adaptacija. „I dalje imam određene rezerve prema filmu, ali one se odnose na način na koji bih ja prikazao Loganovo bekstvo na platnu. U okviru postojećeg pristupa, mislim da film funkcioniše.“

Toliko dobro funkcioniše, dodao je Nolan, da on i Džordž Klejton Džonson rade na dva nastavka romana, za koje je verovao da će verovatno postati filmovi.

„Ja ću napisati prvi nastavak, Loganov svet (Logan’s World), a Džordž drugi“, rekao je. „Možda ćemo dobiti još dva filma!“

Loganovo bekstvo bilo je veliki uspeh za MGM i zaradilo je oko 25 miliona dolara u bioskopima – lep profit čak i uz neočekivano narasle troškove. Pa zašto nastavci nisu snimljeni?

Zato što je Sol Dejvid, izgleda, bio više zainteresovan za televizijsku seriju.

U seriji Loganovo bekstvo, koja je debitovala na CBS-u 1977. godine, nove verzije Logana i Džesike igrali su Gregori Harison i Heder Menzis. Gledanost je, međutim, bila slaba i serija je ukinuta nakon samo jedne sezone.

Do leta 1977. godine svet je zahvatila groznica Ratova zvezda (Star Wars), a kičasta distopija Loganovog bekstva – zajedno sa robotom od aluminijumske folije – već je delovala pomalo zastarelo u poređenju sa revolucionarnim specijalnim efektima Džordža Lukasa.

S obzirom na nemilosrdne kritike koje je uputio prvom filmu, malo je verovatno da je iko u Cinefantastiqueu žalio zbog MGM-ovog nedostatka interesa za nastavke. Glavna zamerka časopisa bila je da se filmska adaptacija previše udaljila od izvornog romana i da je izgubila veliki deo svoje alegorijske snage – priče o društvu koje je zapalo u hedonizam i izgubilo brigu za budućnost.

Kasniji pokušaji da se Loganovo bekstvo prilagodi novoj generaciji, u verziji vernijoj originalnom tekstu Nolana i Džonsona, nisu urodili plodom. Tokom godina za projekat su bili vezivani autori različiti poput Aleksa Garlanda i Nikolasa Vindinga Refna, kao reditelji ili scenaristi.

Ironično, delovi pozadine knjige i filma ostali su iznenađujuće relevantni i pola veka kasnije. Nolan i Džonson zamislili su 23. vek u kojem su mladi, besni na starije generacije, nasilno svrgnuli svoje prethodnike i uspostavili novi poredak u kojem život traje samo do 21. godine.

Danas živimo u vremenu u kojem mladi imaju mnogo razloga da budu ljuti na starije; u kojem odluke koje menjaju epohe donose oronuli starci, a svako mlađi od tridesetak godina jedva uspeva da pronađe pristojan stan po razumnoj ceni.

Možda bi nova verzija Loganovog bekstva mogla da iskoristi deo tog razočaranja, istovremeno podsećajući nas na ono što rizikujemo da izgubimo kako društvo postaje sve više podeljeno.

U svetu Loganovog bekstva, budućnost gotovo da nikoga ne zanima; građani žive samo za trenutak, dok su planiranje i upravljanje prepustili računaru nazvanom Mislilac (Thinker). Ali, kako Logan kasnije otkriva, i sam Mislilac je počeo da propada.

To je simbol, kako je Cinefantastique napisao, „sveta koji je uništio sopstvenu budućnost“.

U pravim rukama, novo Loganovo bekstvo moglo bi da ponudi zastrašujući kontrast MGM-ovoj distopiji iz disko ere.

Izvor: Film Stories