Oksford AstraZeneka vakcina "pod lupom" 1

Ja ću biti slobodna da iznesem podatke do kojih sam uspela da dođem prateći dosadašnje studije i ono što je objavljeno u vezi sa ovom vakcinom. Naravno dozvoljavam korekcije i dopune ako neko raspolaže sa više preciznijih podataka o ovoj vakcini.

U svakom slučaju, Svetska zdravstvena organizacija je odobrila korišćenje za osobe iznad 65 godina. Evropska medicinska organizacija je odobrila za osobe iznad 18 godina, bez ograničenja. U Nemačkoj i još nekim zemljama je, zasada, upotreba ove vakcine odobrena je samo za osobe do 65 godina, ali ne zato što je opasna za iznad 65, već zato što nije bilo dovoljno učesnika u studiji starijih od tih godina. Vakcina Astra Zeneka je dobila upotrebnu dozvolu zdravstvenih vlasti Velike Britanije krajem prošle godine, a razvijana je u prvim mesecima 2020, dok je na dobrovoljcima testirana u aprilu. Posle toga je prošla seriju kliničkih ispitivanja, a u trećoj fazi testiranja učestvovalo je 30.000 dobrovoljaca. Kod nas je stiglo 150.000 doza ove vakcine 21. februara ove godine.

Inicijalno se u Nemačkoj smatralo da je loša i neefikasna. Međutim, ti prvi podaci su se zasnivali na studijama koje su rađene u Južnoafričkoj republici. Ispostavilo se da su preko 40 odsto ispitanika bili pušači i ne baš dobrog zdravlja. Ta studija je imala kao rezultat prekid u proizvodnji. Nakon toga se oglasio i Robert Koh institut porukom da se nuspojave javljaju i kod ostalih tipova vakcina, Moderna i Bionteh/Fajzer. I sam proizvođač AstraZeneca saopštava da ta vakcina nije lošija od ostalih. Poznati virusolog Christian Drosten iz čuvene berlinske Šarite klinike smatra da je u Nemačkoj puno toga pogrešno shvaćeno kada je o vakcinama reč. Naime Univerzitet Okford koji je učestvovao u razvoju vakcine, davao je informacije preuranjeno i „na kašičicu“. Tako da su pojedinci, kako kaže virusolog Drosten, „suviše rano izvlačili zaključke“ i „pod lupom tražili dlaku u jajetu“.

Neki podaci govore da je Vakcina Oksford/AstraZeneka delotvorna između 62 i 90 odsto, ali tokom kliničkog ispitivanja niko nije zahtevao bolnički tretman, niti je oboleo od kovida 19. Sada se smatra se da ova vakcina daje visok stepen zaštite ne samo od razbolevanja, već i od zaražavanja, što nije slučaj sa ostalim vakcinama. Procenjuje se da se primanjem ove vakcine rizik od hospitalizacije smanjuje za čak 94-95 odsto. Dalja ispitivanja su pokazala da simptome kovida 19 zaustavlja u 70 odsto slučajeva, a prema nekim podacima, usavršavanjem vakcine, zaštita bi mogla da bude i 90 odsto. Vakcina se prima u dve doze u razmaku od 12 nedelja i pokazala je dobar učinak kod starijih ljudi.

Princip izrade je najsličniji „sputnjiku V“. Oksfordska vakcina sadrži genetski modifikovane adenoviruse, izmenjene kako bi se sprečilo zaražavanje ljudi, ali i dalje sadrži deo šeme korona virusa – šiljasti protein. Kada se tako modifikovan virus ubrizga u ljudski organizam, on počinje da stvara šiljasti protein korona virusa. Naš imuni sistem prepoznaje to kao pretnju i pokušava da ga uništi. Posle toga, kada imuni sistem dođe u dodir sa pravim korona virusom, već zna kako da se ponaša i da deluje. Kod ove vakcine antitela se stvaraju jako brzo i u velikoj meri, pa se i imunitet brže razvija. Zato je revakcinacija tek posle tri meseca. Smatra se da su u tom periodu vakcinisani pod velikim stepenom zaštite od obolevanja od srednje teških i teških oblika bolesti.

Ono što se zna, i što se već zadnjih dana pokazalo, je da aplikacija vakcine dovodi češće nego kod ostalih, do visoke temperature, lokalnih bolova i slično, što prestaje za dan-dva. Broj antitela korelira sa reakcijom nakon vakcine, ako je reakcija bila burnija, onda je uglavnom i broj antitela veći. Do istog zaključka je došao Paul Elrih Institut u Nemačkoj koji sakuplja i analizira podatke vakcinisanih. Takođe, kod AstraZeneke su reakcije uglavnom posle prve doze vakcine, a kod Bionteh/Fajzer su posle druge doze.

Razmak u revakcinaciji je i zato što su u slučaju ove vakcine to ispitivali. Ove studije su ekstremno teške i skupe i obično se ne rade. Razmak između vakcina inicijalno se daje proizvoljno, pa se proverava efikasnost. Nema podataka da li su za ostale vakcine varirali razmak, a u slučaju AZ je Velika Britanija to tražila. Naime, zbog teške epidemiološke situacije u svetu cilj je bio da što veći broj ljudi bude vakcinisano što pre. U slučaju AZ pokazano je da je razmak od 12 nedelja između prve i druge doze, efikasnije nego razmak od 6 nedelja.

Na primer, Američka agencija za lekove potvrdila je efikasnost jedne doze vakcine kompanije Džonson i Džonson protiv korona virusa, piše u dokumentima objavljenim dva dana uoči sastanka konsultativnog odbora za hitno odobravanje vakcine u SAD.

Po nekim studijama, smatra se da je vakcina Astra Zeneka efikasna protiv svih sojeva virusa (do sada poznatih), osim kod južnoafričkog, gde ispitivanja još uvek traju. Tokom vakcinacije, dolaziće se do novih podataka koji će biti objavljivani.

Autorka je specijalista za plućne bolesti (Oprema redakcija Danasa)

Rok upotrebe šest meseci

Oksfordska vakcina bi mogla da ubrza proces imunizacije jer je jeftinija, masovna proizvodnja je laka, a prednost jeste i ta što se čuva na uobičajenim temperaturama frižidera i na taj način je olakšano dopremanje. Oksford/AstraZeneka košta oko 3,5 evra po dozi. AstraZeneka je i u komunikaciji sa SZO, koja trenutno pravi spisak hitnih potreba država sa niskim prihodima, jer pomenutoj vakcini ne treba zahtevna logistika i ima rok upotrebe od šest meseci.

close
Oksford AstraZeneka vakcina "pod lupom" 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.