Oksford AstraZeneka vakcina "pod lupom" 1

AstraZenekina vakcina koju je proizvela čuvena britansko-švedska multinacionalna kompanija sa sedištem u Engleskoj, u saradnji sa Univerzitetom Oksford, praćena je dosta kontraverznim informacijama i studijama. Mnoge od njih se smatraju više političkim i vezane su za Bregzit, Veliku Britaniju i njihove odnose sa EU.

Ja ću biti slobodna da iznesem podatke do kojih sam uspela da dođem prateći dosadašnje studije i ono što je objavljeno u vezi sa ovom vakcinom. Naravno dozvoljavam korekcije i dopune ako neko raspolaže sa više preciznijih podataka o ovoj vakcini.

U svakom slučaju, Svetska zdravstvena organizacija je odobrila korišćenje za osobe iznad 65 godina. Evropska medicinska organizacija je odobrila za osobe iznad 18 godina, bez ograničenja. U Nemačkoj i još nekim zemljama je, zasada, upotreba ove vakcine odobrena je samo za osobe do 65 godina, ali ne zato što je opasna za iznad 65, već zato što nije bilo dovoljno učesnika u studiji starijih od tih godina. Vakcina Astra Zeneka je dobila upotrebnu dozvolu zdravstvenih vlasti Velike Britanije krajem prošle godine, a razvijana je u prvim mesecima 2020, dok je na dobrovoljcima testirana u aprilu. Posle toga je prošla seriju kliničkih ispitivanja, a u trećoj fazi testiranja učestvovalo je 30.000 dobrovoljaca. Kod nas je stiglo 150.000 doza ove vakcine 21. februara ove godine.

Inicijalno se u Nemačkoj smatralo da je loša i neefikasna. Međutim, ti prvi podaci su se zasnivali na studijama koje su rađene u Južnoafričkoj republici. Ispostavilo se da su preko 40 odsto ispitanika bili pušači i ne baš dobrog zdravlja. Ta studija je imala kao rezultat prekid u proizvodnji. Nakon toga se oglasio i Robert Koh institut porukom da se nuspojave javljaju i kod ostalih tipova vakcina, Moderna i Bionteh/Fajzer. I sam proizvođač AstraZeneca saopštava da ta vakcina nije lošija od ostalih. Poznati virusolog Christian Drosten iz čuvene berlinske Šarite klinike smatra da je u Nemačkoj puno toga pogrešno shvaćeno kada je o vakcinama reč. Naime Univerzitet Okford koji je učestvovao u razvoju vakcine, davao je informacije preuranjeno i „na kašičicu“. Tako da su pojedinci, kako kaže virusolog Drosten, „suviše rano izvlačili zaključke“ i „pod lupom tražili dlaku u jajetu“.

Neki podaci govore da je Vakcina Oksford/AstraZeneka delotvorna između 62 i 90 odsto, ali tokom kliničkog ispitivanja niko nije zahtevao bolnički tretman, niti je oboleo od kovida 19. Sada se smatra se da ova vakcina daje visok stepen zaštite ne samo od razbolevanja, već i od zaražavanja, što nije slučaj sa ostalim vakcinama. Procenjuje se da se primanjem ove vakcine rizik od hospitalizacije smanjuje za čak 94-95 odsto. Dalja ispitivanja su pokazala da simptome kovida 19 zaustavlja u 70 odsto slučajeva, a prema nekim podacima, usavršavanjem vakcine, zaštita bi mogla da bude i 90 odsto. Vakcina se prima u dve doze u razmaku od 12 nedelja i pokazala je dobar učinak kod starijih ljudi.

Princip izrade je najsličniji „sputnjiku V“. Oksfordska vakcina sadrži genetski modifikovane adenoviruse, izmenjene kako bi se sprečilo zaražavanje ljudi, ali i dalje sadrži deo šeme korona virusa – šiljasti protein. Kada se tako modifikovan virus ubrizga u ljudski organizam, on počinje da stvara šiljasti protein korona virusa. Naš imuni sistem prepoznaje to kao pretnju i pokušava da ga uništi. Posle toga, kada imuni sistem dođe u dodir sa pravim korona virusom, već zna kako da se ponaša i da deluje. Kod ove vakcine antitela se stvaraju jako brzo i u velikoj meri, pa se i imunitet brže razvija. Zato je revakcinacija tek posle tri meseca. Smatra se da su u tom periodu vakcinisani pod velikim stepenom zaštite od obolevanja od srednje teških i teških oblika bolesti.

Ono što se zna, i što se već zadnjih dana pokazalo, je da aplikacija vakcine dovodi češće nego kod ostalih, do visoke temperature, lokalnih bolova i slično, što prestaje za dan-dva. Broj antitela korelira sa reakcijom nakon vakcine, ako je reakcija bila burnija, onda je uglavnom i broj antitela veći. Do istog zaključka je došao Paul Elrih Institut u Nemačkoj koji sakuplja i analizira podatke vakcinisanih. Takođe, kod AstraZeneke su reakcije uglavnom posle prve doze vakcine, a kod Bionteh/Fajzer su posle druge doze.

Razmak u revakcinaciji je i zato što su u slučaju ove vakcine to ispitivali. Ove studije su ekstremno teške i skupe i obično se ne rade. Razmak između vakcina inicijalno se daje proizvoljno, pa se proverava efikasnost. Nema podataka da li su za ostale vakcine varirali razmak, a u slučaju AZ je Velika Britanija to tražila. Naime, zbog teške epidemiološke situacije u svetu cilj je bio da što veći broj ljudi bude vakcinisano što pre. U slučaju AZ pokazano je da je razmak od 12 nedelja između prve i druge doze, efikasnije nego razmak od 6 nedelja.

Na primer, Američka agencija za lekove potvrdila je efikasnost jedne doze vakcine kompanije Džonson i Džonson protiv korona virusa, piše u dokumentima objavljenim dva dana uoči sastanka konsultativnog odbora za hitno odobravanje vakcine u SAD.

Po nekim studijama, smatra se da je vakcina Astra Zeneka efikasna protiv svih sojeva virusa (do sada poznatih), osim kod južnoafričkog, gde ispitivanja još uvek traju. Tokom vakcinacije, dolaziće se do novih podataka koji će biti objavljivani.

Autorka je specijalista za plućne bolesti (Oprema redakcija Danasa)

Rok upotrebe šest meseci

Oksfordska vakcina bi mogla da ubrza proces imunizacije jer je jeftinija, masovna proizvodnja je laka, a prednost jeste i ta što se čuva na uobičajenim temperaturama frižidera i na taj način je olakšano dopremanje. Oksford/AstraZeneka košta oko 3,5 evra po dozi. AstraZeneka je i u komunikaciji sa SZO, koja trenutno pravi spisak hitnih potreba država sa niskim prihodima, jer pomenutoj vakcini ne treba zahtevna logistika i ima rok upotrebe od šest meseci.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

18 reagovanja na “Oksford AstraZeneka vakcina „pod lupom“”

  1. Članak je interesantan, uveren sam da je autorka sručnjak, ali se vidi da se trudila da što više razmemo i mi, laici. Primio dam obe doze kineske vakcine i smatram da su naše vlasti dobro učinile što su nabavili znatne količine te vakcine. Čisto da bismo znali na čemu smo, bilo bi dobro kada bi autorka napisala slične članke o “Sinofarmu“ i “Sputnjiku,“ jer izgleda da su te dve vakcine najzastupljenije kod naše populacije.

    • Nazalost proizvodjaci pomenutih vakcina nisu toliko transparentni tako da se ni ne mogu pronaci radovi o njima u relevantnim medicinskim casopisima. Iz tog razloga i nisu podneli zahtev za registraciju u EU jer znaju da ne bi prosle rigoroznu kontrolu Evropske agencije za lekove.

      • Niste naveli koji su to „relevantni“ medicinski časopisi, ali pošto ste apatrid, verovatno ne mislite na ruske ili kineske, koji sasvim sigurno nisu finansirani od strane vlasnika farmaceutskih kompanije koji proizvode „relevantne“ vakcine. Inače o sukobu interesa u „relevantnim“ istraživanjima dali bi se napisati mnogi članci, ali uređivačka politika „relevantnih“ časopisa ne odobrava objavljivanje bilo čega što šteti njihovim poslovnim partnerima. U svakom slučaju, „relevantni“ proizvođači vakcina nisu u stanju da proizvedu i dostave dovoljne količine svojih vakcina pa su zainteresovane države i uprkos sklopljenim ugovorima prinuđene da se interesuju i za nabavku onih irelevantnih. A za koju godinu kad budemo dobili istinski relevantnu potvrdu efikasnosti različitih vakcina, možda će i „relevantni“ medicinski časopisi posegnuti za bazičnim naučnim sirovinama kao što su činjenice. Ako ništa drugo, barem ovaj put Novartis nije u priči.

    • Primila pre dva dana Astra Zenek vakcinu.Dva dana sam se osecala lose,bolovi u kostima,misicima,blaga glavobolja,jak bol na mestu uboda.Treci dan prestaje osim bola u ruci koji popusta polako.Receno bez alkohola tri meseca i da uopste nisam zasticena od korone do revakcinacije,tj ako se zarazim da ce bolest ici svojim tokom i da vakcina nece uticati na to.Ovde citam drugacije,sto mi je logicnije.Ko je u pravu?

      • Ja sam primio u Belekspo, informacija da smo posle 21 dan značajno zaštićeni, poput ovoga što je napisano u tekstu. Alkohol nisu pominjali, jedino je rečeno da očekujem reakciju u vidu temperature, jeze i slično, što se dan nakon primanja vakcine i desilo.

        • Meni su rekli u naredna tri dana bez alkohola i fizickog naprezanja.
          Prvog dana sve do uvece osecala sam se dobro. Uvece se podize temperatura, pocinje drhtavica, jeza, iako je u stanu toplo, temperatura subfebrilna. U toku noci budim se sa jos jacom drhtavicom i temperaturom 37.9. Nakon paracetamola prestaje drhtavica i osecaj hladnoce, ne i temperatura. Sutra ceo dan blaga glavobolja o slabost. Treci dan bez temperature, samo potreba za snom veca zbog iscrpljenosti. Ko moze neka uzme slobodan dan ili dva nakon primanja ove vakcine. Od neobicnijih nuspojava imala sam i svrab po rukama i grudima, bez prateceg osipa. Temperatura i inace kad se razbolim ne penje se iznad 38. Receno mi je da ne pijem paracetamol u tom slucaju i da ce samo od sebe proci, ali nisam mogla podneti tu drhtavicu. Paracetamol od 500 je umiri odmah. Nije bilo prijatno, posebno sto zivim sama i na ko da mi ista doda i pomogne, ali ako znaci da ce stvoriti vise antitela i jaci stit – vredi se dan ili dva namuciti. Svako dobro

      • Primila sam 5 marta vakcinu Zeneka,nista mi nije bilo mozda malo jeze u toku noci i spavalo mi se vise nego obicno

  2. Ja juče primio astra zeneca vakcinu. Valjda sam im ličio na šimpanzu, pa mi zato dali.

  3. Primio sam prvu dozu astra- zeneka vakcine i nisam imao nus pojava. Bolja je od mnogih.

    • 24.02.sam primila astra zeneka vakcinu.Bol u ruci ,misicima cinimi se kostima blag drugi dan umor i to je to,super

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.