Prošlog meseca čajetinska opština obratila se Ministarstvu unutrašnjih poslova sa zahtevom da se odeljenje policije u ovom gradiću tehnički i kadrovski ojača zbog, kako je navedeno, „sve većeg prisustva građevinske mafije i kriminalaca“ na Zlatiboru. Predsednik te opštine Milan Stamatović objašnjava da je pomoć države zatražena jer Policijska stanica u Čajetini nema dovoljno ljudi i opreme da se nosi s takvim problemima.

Načelnik policije napustio službu

Stanje na Zlatiboru ilustruje i potez Milana Stamatovića, imenjaka predsednika čajetinske opštine, koji je krajem prošle sedmice podnoseći ostavku na mesto načelnika Policijske stanice u Čajetini napustio i policijsku službu. Iako javno nije saopštio razloge za to, sasvim je jasno da je njegova ostavka posledica nemogućnosti da doprinese da se ova policijska stanica kadrovski i tehnički ojača kako bi bila efikasnija, posebno u borbi sa sve prisutnijim kriminalom na Zlatiboru. Dodatni razlog za Stamatovićevo napuštanje policijske službe svakako je i odsustvo reakcije Ministarstva unutrašnjih poslova na zahteve čajetinske opštine. Prema saznanjima Danasa novi načelnik još nije imenovan, a u ovoj Policijskoj stanici nisu želeli da kažu ko je viđen za njegovog naslednika.

– Zlatibor je okupirala građevinska mafija koja kroz kupovinu i izgradnju objekata, uglavnom apartmana, legalizuje prljav novac. Zbog toga je potrebno ispitati poreklo tog novca – navodi Stamatović i objašnjava da su cene nekretnina na ovoj planini dostignule astronomske iznose, pa se kvadratni

Graditeljski podzemni galimatijas: Milan Stamatović

metar apartmana prodaje od 2.000 do 5.000 evra.
– Kao atraktivna turistička destinacija, Zlatibor je primamljiv za kriminalce iz Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine. U noćnim klubovima, u kojima se okupljaju lica iz beogradskog ili crnogorskog podzemlja potežu se pištolji, konzumira i rastura droga, a vlasnici lokala plaše se za svoju bezbednost i to ne smeju da prijave policiji – kaže Stamatović, dodavši da je i regulisanje saobraćaja veliki problem zbog stalnog povećanja broja turista na ovoj planini.
U graditeljski podzemni galimatijas na ovoj planini odnedavno su uključeni i crnogorski „investitori“ koji placeve kupuju ne pitajući za cenu. Spremni su da ar placa plate i do 20.000 evra, a zemljište i novosagrađene objekte potom preprodaju ruskim „investitorima“ koji dolaze iz Crne Gore. Meštani navode da su takvi kupci njihovih placeva samo paravani za pranje novca iz crnogorskog podzemlja koje je umreženo s ruskom mafijom.
I predsednik čajetinske opštine potvrđuje da je sve više crnogorskih kupaca i graditelja na Zlatiboru, ali da opština ne poseduje podatke o tome koliko je prodato placeva i kuća, pošto se oni kupuju od privatnih vlasnika.

Skoro 2.000 nelegalnih objekata

Stamatovićev prethodnik Radovan Jojić (DS) koji je bio predsednik čajetinske opštine u periodu od 2000. do 2004. navodi za Danas da je u vreme njegovog mandata u ovoj opštini evidentirano oko 1.800 objekata za legalizaciju.

– Ljudi su imali dozvole za određenu kvadraturu, a gradili su više od toga. Mislim da je problem u organizaciji opštinske uprave, ali i to što je sa zakašnjenjem usvojen Regulacioni plan – dodao je Jojić, smatrajući da problem ne može biti rešen bez koordinisane akcije opštine i državnih organa. On ističe da trenutno cenu sadašnjeg stanja plaćaju obični građani koji žive od turizma. – Primera radi, prema opštinskoj odluci za objekat od 200 kvadrata koji poseduje dva ili tri apartmana za komunalno opremanje vlasnik mora da plati oko 25.000 evra, bez obzira na to da li će taj objekat služiti za izdavanje turistima ili za prodaju. Onima koji grade objekte za prodaju cena nije važna, već jednostavno žele da „operu“ novac i to nije pošteno prema običnim građanima – kaže Jojić, a potom zaključuje da je „veoma čudno što Ministarstvo unutrašnjih poslova nije reagovalo na zahteve čajetinske opštine“.

– Za ar placa u centru Zlatibora ljudi iz Crne Gore plaćaju i do 20.000 evra. Kupe obično pet do deset ari s manjom kućom, a potom je sruše i izgrade objekat od 250 kvadratnih metara, koliko je dozvoljena gradnja. Međutim, oni ne poštuju dozvole, pa te objekte dograđuju i to pod imenima ljudi od kojih su ih kupili, a potom takve apartmane prodaju za 3.000 evra po kvadratnom metru. To je i način da se nelegalan novac legalizuje – objašnjava Stamatović, a potom navodi da je ispitivanje porekla novca jedini način da se spreče sumnjive finansijske transakcije. Pored toga, on navodi i druge načine na koje podzemlje iz Crne Gore zarađuje novac, ali da lokalna samouprava nema načina da se s tim izbori.

Regulacioni plan

Posle skoro pet godina čajetinska skupština je krajem jula usvojila Regulacioni plan Zlatibora, za koji su bili veoma zainteresovani investitori i građevinski lobiji. Predlog ovog dokumenta bio je povod za stranačke svađe i prebege iz jednog u drugi odbornički klub. S druge strane, javna je tajna da su zbog tog dokumenta, kojim je predviđeno gde se i kakvi objekti mogu graditi, nadležni u Čajetini bili izloženi pritiscima raznih građevinskih lobija i investitora.

– Opstrukcija i pritisaka je bilo, jer se građevinska mafija jednostavno nije mirila s onim što smo predlagali tim dokumentom. Primera radi, kvadrat stambeno-poslovnog prostora na najboljim lokacijama košta 3.000 evra, a cena izgradnje po kvadratu je 500 evra – kaže predsednik opštine Milan Stamatović (DSS). Prema njegovim rečima plan kojim je obuhvaćeno 1.500 hektara predstavlja preduslov za plansku gradnju na Zlatiboru, a pošto ga potvrdi Vlada Srbije trebalo bi da se primenjuje. Regulacioni plan prednost daje izgradnji hotela visoke kategorije, malih pansiona i rekonstrukciji postojećih hotela, ali neće moći da se grade apartmanska naselja. Iz redova nezavisne odborničke grupe ocenili su da je to „samo predstava, dok su režiseri veoma moćni ljudi“, te da je po usvajanju ovog dokumenta „sve spremno za unovčavanje Zlatibora“. Prema stavovima odbornika DS usvajanje Regulacionog plana je zakasnelo, jer je u međuvremenu, prodato na hiljade kvadrata. Pored toga, oni procenjuju da ovaj dokument dobro doći onima koji su doparcelizacijom, za male novčane iznose, došli do velikih parcela, pa će biti u prilici da njihovom podelom zarade veliki novac.

– Javna je tajna da crnogorska mafija reketira vlasnike lokala na Zlatiboru koji su uplašeni za svoju bezbednost i to ne prijavljuju policiji. Mi nismo u stanju da to sprečimo, jer čajetinska policija, nema dovoljno ljudi pošto je popunjena sa svega 30 odsto kadrova – objašnjava Stamatović. Ocenu da policiji u Čajetini nedostaje ljudi pre nekoliko meseci ponudio je i Zoran Mitričević, načelnik Policijske uprave u Užicu, kada je kao najveći problem policije u ovom delu Srbije naveo manjak ljudi i to posebno na Zlatiboru, gde se, kako je saopštio, „suočavaju srpske i crnogorske kriminalne grupe“.
Navodeći da iz Ministarstva unutrašnjih poslova još uvek nema reakcije na zahtev iz opštine, Stamatović kaže da je mogući razlog za tišinu iz Beograda to što je ministar policije, inače njegov stranački kolega, bio na godišnjem odmoru, a potom navodi da će reakcija sigurno uslediti.
On navodi da je tim zahtevom zatraženo da se ova policijska stanica popuni kadrovima i opremom prema postojećoj sistematizaciji kako bi bila u stanju da obezbedi sigurnost meštana i turista. Pored toga, kako ističe, potrebno je da se izgradi i nova policijska i vatrogasna stanica, jer su prostorije koje sada koristi policija vlasništvo opštinskog komunalnog preduzeća Zlatibor.
Kada je Stamatović krajem jula ove godine najavio da će biti rušenja nekoliko desetina nelegalno dograđenih objekata suočio se, kako svedoči, s mnoštvom pretnji. Rušenje je trebalo je da obavi ovdašnje opštinsko komunalno preduzeće Zlatibor, ali zbog nedostatka mehanizacije za rušenje velikih objekata raspisan je novi konkurs. Međutim, preduzeća koja su nameravala da se prijave jednostavno su od toga odustala, ali je ipak kao podizvođač, angažovano jedno privatno preduzeće.
– Pretnje sam prijavio policiji i tužilaštvo je pokrenulo postupak protiv tih ljudi. Pored toga, Opštinskom javnom tužilaštvu u Užicu podneli smo više od desetak krivičnih prijava protiv vlasnika koji su nelegalno izgradili objekte, a izrečene su i prve kazne – rekao je Danasu Stamatović.
– Sve prijave su procesuirane, u fazi su istrage, ili pred optuženjima. Izrečena je jedna presuda kojom je jedno lice kažnjeno sa 150.000 dinara, na šta sam uložio žalbu tražeći strožu kaznu, jer nije logično da za objekat koji vredi dva miliona kazna bude dve hiljade evra – rekao je Danasu Nešović. On je dodao da je čajetinska opština najavila još pedesetak krivičnih prijava, a detaljne informacije o tome javnosti će, kako je obećao, ponuditi do kraja ove sedmice.