Panić: Vučić nastavlja da omalovažava medicinske radnike 1Foto: EPA-EFE/ ANDREJ CUKIC

Predstavnici sindikata sa kojima je Danas razgovarao pak navode da je možda bilo pojedinačnih slučajeva ali da se ne može govoriti o nekom većem broju onih koji su se povukli sa posla.

Oni istovremeno dodaju da je postojala rigorozna kontrola bolovanja kao i da su pojedini direktori čak zabranjivali svom osoblju da izostaje sa posla iz medicinskih razloga.

– Ponosan sam na lekare i svo medicinsko osoblje. Ali bilo je i onih koji su jedva dočekali da odu na bolovanje, ne zbog toga što su zaraženi kovidom 19, već zbog toga što su uganuli nogu, iščašili ruku. Bilo je takvih – rekao je predsednik i dodao da se o tome nije razgovaralo jer je dobro ljudima iznositi dobre primere.

Koliko medicinskih radnika pobeglo sa „linije fronta“ u borbi protiv kovida 19, predsednik Srbije nije kazao. Predsednica Sindikata medicinskih sestara i tehničara Srbije Radica Ilić pak kaže da nijedan lekar nije smeo da otvori blanko bolovanje i da su postojale komisije koje su proveravale izostanak zaposlenih.

– Ono što se pokazalo tokom epidemije to je da zdravstvenom sistemu nedostaju sestre. Zato smo bili u situaciji da su zaposlene sestre obavljale mnogo veći posao. A ako je neko i odlazio na bolovanje, to je bilo sporadično – kaže Ilić.

Ona dodaje da je tokom vanrednog stanja pomoć za medicinske radnike stizala i iz njenog sindikata koji je kupio opremu u vrednosti od preko dva miliona dinara, donirajući vizier, maske, odela… zdravstvenim ustanovama.

Istovremeno, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Rade Panić navodi da se nisu medicinski radnici skrivali tokom epidemije već direktori i načelnici zdravstvenih ustanova.

Po njegovom mišljenju ovakve izjave su nastavak kampanje u kojoj se zdravstveni radnici konstantno omalovažavaju.

– Imali smo i slučajeve da direktorka zabrani zaposlenima da idu na bolovanje. Ista ta direktorka je proveravala bolovanja svojih zaposlenih koji su imali sve simptome kovida 19 – navodi Panić.

Njegov utisak je da je cela konferencija „Zdravstvo u Srbiji posle pandemije“ napravljena kao predizborni spot, jer mnogo toga što je pohvaljeno tokom konferencije u stvarnosti nije funkcionisalo.

– Nije funkcionisao e-recept pa su ljudi ipak morali da idu kod lekara da bi dobili lekove. Nije ni bilo dovoljno lekova. Mi u normalnim okolnostima često imamo situacije da nemamo izuzetno važne lekove koji su nam neophodni a koji ili nedostaju po 20-ak dana ili koje imamo u ograničenim količinama pa moramo da biramo kome ćemo da ih damo. Nije funkcionisao ni IZIS, koji inače i ne funkcioniše kako treba od početka pa pacijenti prolaze iste procedure, što i košta i šteti samim pacijentima – kaže Panić.

Tokom konferencije Zdravstvo u Srbiji posle pandemije predsednik Aleksandar Vučić kazao je da je tehnička opremljenost Srbije na početku epidemije je bila dovoljno dobra.

– Bilo je nedostataka i u nesnalaženju na početku, pronalaženja dovoljno zaštitne opreme. Ali je to kod nas izuzetno kratko trajalo, u najrazvijenijim evropskim zemljama je to trajalo i po mesec dana a kod nas bukvalno tri ili četiri dana, kazao je predsednik.

Slično je ponovio i ministar zdravlja Zlatibor Lončar koji je kazao da je Srbija tokom epidemije korona virusa pokazala da ima ozbiljan zdravstveni sistem i da je vredelo svo ulaganje.

„Zemlja Srbija i njen zdravstveni sistem nije doživeo da se pacijenti nalaze po hodnicima, da se bira između pacijenata ko je mlađi, ko će biti na respiratoru a koga će skinuti sa respiratora. Srbija nije došla u situaciju da nema nekog leka“, rekao je Lončar na onlajn-konferenciji „Zdravstvo u Srbiji posle pandemije“.

Plate

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić govorio je juče i o povećanju plata zdravstvenim radnicima, naglasivši da su plate trajno uvećane i da će, ako privreda bude brzo krenula da radi punim kapacitetom, biti još jedno povećanje plata medicinarima pre kraja godine. Rade Panić međutim podseća da još uvek nije donesena odluka o trajnom povećanju plata i da za sada samo postoji uredba o stimulaciji od deset odsto za zdravstvene radnike. „Neki su primili tu stimulaciju ali i mnoge kolege se žale da je nisu dobile. I za vreme epidemije se video stari problem a to su ogromne razlike u platama između ljudi koji su zaposleni na istim radnim mestima u različitim ustanovama u Srbiji“, naglašava Panić.

SZO nastavlja da koristi hidroksihlorokin

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) objavila je da će nastaviti kliničke testove sa hidroksihlorokinom, deset dana posle njihovog obustavljanja posle objave studije u prestižnom medicinskom časopisu „Lancet“, u kojoj je navedeno da ovaj lek može povećati smrtnost među pacijentima obolelim od kovida. Pored SZO, pomenuta studija podstakla je i Francusku, Italiju, Belgiju da odustanu od upotrebe ovog antimalarika u terapiji kod korona bolesnika. Ipak, nedelju dana nakon što je studija objavljena u Lansetu, dovedeni su u pitanje podaci koji su korišćeni. Ispostavilo se naime da je došlo do greške u predstavljanju određene grupe podataka, kao i da kompanija koja je prikupila podatke za studiju zapravo nema nikakav kredibilitet u stručnim krugovima. „Posle analiza raspoloživih podataka o smrtnosti, članovi Saveta za bezbednost i praćenje ocenili su da nema nikakvog razloga da se izmeni protokol kliničkih testova“, rekao je generalni direktor SZO Tedros Adhanom Gebrejesus na virtuelnoj konferenciji za novinare.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.