Pogled na Emila Zolu: Čovek čvrst po razumu i volji kao granitna stena

Činilo mi se da je on čovek koga je omađijala njegova profesija, piše list Pravda pre 80 godina.

Njegova fiks ideja bila je rad, pisanje romana, pisanje do iznemoglosti.

Druga njegova fiks ideja je bila – zdrav razum. Sve se kod Zole kretalo u okviru razuma i stroge kritike, pročišćivanja sumnjivih istina. Te je bio čovek čvrst po razumu i volji kao granitna stena.

Kao čovek on je bio vrlo slabunjav, veliki rad na romanima ga je satro, on je sam sve pisao, njegovi romani su velika dela, svaki od nekoliko stotina.

Glava mu je bila mala, kao u dečaka, lice bledo od mnogo sedenja, voleo je strasno crnu kafu, koju je pio preko celog dana.

Bio je učtiv i ljubazan, voleo je šalu i bolno se osmehivao.

Zola nikad nije govorio glasno, uvek je skoro šaputao. Bio je malo poguren i ruke je teško pokretao.

Snažno ambiciozan, on je mogao da savlada sve teškoće u svom radu i da stvori ono što su mlao njih dali, i što će malo njih i ubuduće dati.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Vreme piše o robijašima u Turskoj koji su dobili odlikovanja.

Prilikom poslednjih potresa u Turskoj, dvanaest robijaša koji su izdržavali kaznu zatvora pokazali su toliko požrtvovanje da su zbog zasluga pušteni na slobodu i dobili javnu pohvalu.

Jedan od katastrofalnih potresa dogodio se noću. On je bio toliko jak da je porušio mnoge kuće, prouzrokovao velike požare i celu varoš pretvorio u ruševine.

Prilikom toga potresa srušio se i jedan deo kaznenog zavoda i dvanaest robijaša koji su bili osuđeni za teške zločine, našlo se odjednom na slobodi.

Ali umesto da iskoriste priliku i da pobegnu, oni su shvatili težinu katastrofe i bez razmišljanja rešili da pruže pomoć nastradalima.

Turska vlada potpisala je odmah posle ovoga pomilovanje za svih dvaneast kažnjenika i još ih odlikovala za hrabrost naročitom pohvalnicom.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1940. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.