Radovan Karadžić Foto: EPA/ROBIN VAN LONKHUIJSEN

Na tu presudu, žalbe su uložili i Karadžić i haški tužioci.

Karadžić je zatražio da bude oslobođen ili da mu se ponovo sudi. Tužilaštvo je žalbom zatražilo da Karadžić bude osudjen na doživotni zatvor.

Tribunal je 24. marta 2016. Karadžića proglasio krivim za genocid u Srebrenici, progon Muslimana i Hrvata širom BiH, terorisanje stanovništva Sarajeva dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem i uzimanje pripadnika Unprofora za taoce, 1992-95.

Po prvostepenoj presudi, srpske oružane snage, čiji je Karadžić bio vrhovni komandant, sistematski i planski su, u julu 1995, streljale „najmanje 5.115 muslimanskih muškaraca“ iz Srebrenice s genocidnom namerom da ih unište kao etničku grupu.

Pored genocida, Karadžić (73) osuđen je za progon, istrebljenje, ubistva, deportacije, nehumana dela, terorisanje civilnog stanovništva, nezakonite napade na civile i uzimanje medjunarodnih talaca.

Ta krivična dela kvalifikovana su kao zločini protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja rata.

Raspravno veće je Karadžića oslobodilo krivice po tački optužnice za genocid nad Muslimanima i Hrvatima u još sedam bosanskih opština, ocenjujući da tu optužbu tužilaštvo nije dokazalo.

Presudom je utvrđeno da su zločini za koje je Karadžić osudjen bili počinjeni u okviru sveobuhvatnog udruženog zločinačkog poduhvata čiji je cilj bilo „trajno uklanjanje, putem zločina, Muslimana i Hrvata sa teritorija širom BiH, koje su srpski lideri proglasili svojim“.

Karadžić je presudom označen kao ključni učesnik u tom zločinačkom poduhvatu, zajedno sa komandantom Vojske RS Ratkom Mladićem, kome Tribunal sudi po istoj optužnici.

Odbrana je u žalbi tražila da „nepravična“ presuda bude poništena zbog niza proceduralnih i faktičkih grešaka i da Karadžić bude oslobodjen ili da mu bude ponovo suđeno.

Karadžić je, tokom rasprave o žalbama u aprilu 2018, „mitom“ nazvao nalaz iz presude da je bio protagonista udruženog zločinačkog poduhvata trajnog progona Muslimana i Hrvata.

Tvrdio da „nema dokaza za optužbe o nameri da se sprovede etničko čišćenje“.

Karadžić je tvrdio da je „u Sarajevu za 1.400 dana uličnih borbi i rata“ bilo manje žrtava nego što bi bilo da je grad zaista bio podvrgnut teroru.

„Poginulo je oko 6.000 muslimanskih boraca i vrlo malo civila, kao i 4.000-5000 Srba…Srbi su se samo branili, a Muslimani izazivali incidente i optuživali Srbe da bi dobili stranu intervenciju“, tvrdio je Karadžić.

Karadžićev branilac Piter Robinson (Peter) rekao je da „ni jedan-jedini od dokument ne potvrđuje da je Karadžić naredio streljanje“ u Srebrenici. Karadžić je osudjen za genocid koji nije počinio i zato tražimo da presudu ukinete, kazao je Robinson.

Tužioci su tražili da Karadžićeva žalba bude odbačena, a većina nalaza iz prvostepene presude potvrđena.

U svojoj žalbi, tužioci su, međutim, tvrdili da je prvostepeno veće pogrešilo kada je Karadžića oslobodilo optužbe za genocid u još sedam bosanskih opština – Prijedoru, Sanskom Mostu, Ključu, Zvorniku, Vlasenici, Foči i Bratuncu.

Po žalbi optužbe, taj zaključak nije u skladu sa dokazima na osnovu kojih je samo raspravno veće utvrdilo da su srpske snage, pod Karadžićevom vrhovnom komandom, brojnim zločinima – ubistvima, okrutnim tretmanom, nezakonitim pritvaranjem pod nehumanim uslovima, seksualnim nasiljem – nesrpsko stanovništvo prognale, odnosno “trajno uklanjale sa teritorija na koje su Srbi polagali pravo”.

Tužilaštvo je zatražilo da apelaciono veće Karadžića proglasi krivim i po toj tački optužnice i osudi ga na doživotni zatvor.

Karadžićeva odbrana zatažila je da sud žalbu tužilaca odbaci, naglašavajući da niko pred Haškim tribunalom nije bio osudjem za genocid u tim opštinama,

Karadžić je u sudskom pritvoru u Sheveningenu (Scheveningen) od 30. jula 2008. Vlasti Srbije uhapsile su Karadžića, kako su saopštile 21. jula te godine u Beogradu. Karadžićevi advokati tvrdili su, međutim, da je on bio uhapšen 18. jula i da je tri dana držan na nepoznatom mestu.

Apelacionim većem koje će izreći pravosnažnu presudu Karadžiću predsedava sudija Van Jonsen (Vagn Joensen) iz Danske. U veću su još sudije: Ivo Rosa iz Portugala,Grasijela Santana (Graciela) iz Urugvaja, Hose Solasa (Jose Soleasa) iz Španije i Vilijam Sekule (William) iz Tanzanije.

Većem je predsedavao američki sudija Teodor Meron, ali se on povukao pošto je Karadžićeva odbrana tražila njegovo izuzeće zbog navodne pristrasnosti.

Prvu optužnicu protiv Karadžića, Haški tribunal podigao je u julu 1995.

Povezani tekstovi