Primena znanja i rezonovanje umesto pamćenja činjenica 1

Sem toga, učenici, njihovi roditelji, 250 učitelja i 165 direktora škola će popunjavati upitnike, na osnovu kojih ćemo saznati kako se odvija nastava u našoj i drugim zemljama, kako se pripremaju učitelji i direktori škola, kakav je odnos učenika prema školi, nastavi i predmetima, kakva je bezbednost i disciplina, kakve su prakse roditelja u ranom učenju, kakvi su uslovi koje učenici imaju kod kuće i slično – kaže za Danas Ivana Đerić, nacionalna koordinatorka istraživanja TIMSS 2019, sa Instituta za pedagoška istraživanja u Beogradu.

* Ove godine učestvuju učenici četvrtog razreda. Zašto ne i osmog?

– Ministarstvo prosvete je oduvek pružalo finansijsku podršku za učešće Srbije u ovom velikom i značajnom međunarodnom istraživanju. Srbija učestvuje u TIMSS-u već peti put u nizu. S tim da je uzorak učenika u prva dva ciklusa obuhvatio učenike osmog razreda, a od 2011. godine prate se učenici četvrtog razreda. Učešćem učenika četvrtog i osmog razreda dalo bi nam mogućnost brojnih poređenja, ali i uvid u tome u kom pravcu treba da usmerimo dodatne istraživačke napore da bi utvrdili zašto se te razlike javljaju. Zemlje učesnice imaju mogućnost da biraju da li će TIMSS istraživanjem obuhvatiti oba uzrasta ili samo jedan. Pretpostavljamo da je Ministarstvo prosvete izabralo da u TIMSS uključi četvrtake, zato što Srbija učestvuju i u međunarodnoj studiji PISA koja ispituje funkcionalna znanja petnaestogodišnjaka u domenu matematike, čitanja i prirodnih nauka. U pitanju su dva velika međunarodna programa za čiju realizaciju su potrebna značajna finansijska, organizaciona i logistička sredstva, kao i ljudski resursi.

* Ima li smisla pratiti postignuća učenika četvrtog razreda koji su pokazali iznadprosečna postignuća, ako znamo da su učenici osmog razreda bili ispod proseka?

– Stručnjaci i predstavnici prosvetne vlasti diskutuju o tome zašto postoji diskrepanca između solidnih rezultata četvrtaka i lošijih postignuća učenika u osmom razredu. Učenici na TIMSS testu 2015. su postigli u oblasti matematike 518 bodova i nalazili su se iznad proseka skale koji iznosi 500 bodova. U oblasti prirodnih nauka učenici iz Srbije su ostvarili 525 boda i na taj način približili se učenicima iz mnogih ekonomskih razvijenih zemalja. Međutim, đaci osmog razreda u ciklusu TIMSS 2003 i TIMSS 2007 nisu postigli zadovoljavajuće rezultate, ali ne možemo da tvrdimo da bi nove generacije učenika pokazale slične, loše ili bolje rezultate iz matematike i prirodnih nauka bez pouzdanih empirijskih dokaza koji se dobijaju naučnim istraživanjima. Nadamo se da će u narednom ciklusu biti obuhvaćeni i učenici osmog razreda, jer bi tad mogli da vršimo poređenja, da utvrdimo šta znaju osmaci i da dobijemo sadržajniju sliku o tome šta se dešava u nastavi na kraju osnovne škole. Ima smisla da se prate učenici četvrtog razreda. Na primer, možemo da pratimo u kojim zadacima su naši učenici imali najviše problema tokom nekoliko ciklusa, u kojim domenima sadržaja, kako rešavaju zadatke u kojima se zahteva viši nivo mišljenje, da li dolazi do negativnih ili pozitivnih promena iz ciklusa u ciklus. Takođe, možemo da vršimo poređenja kontekstualnih podataka koje dobijamo putem upitnika. Recimo, da se meri kvalitet nastave u četvrtom razredu preko učeničkih percepcija tokom više ciklusa, da se utvrdi da li postoje promene u roditeljskim praksama koje se tiču obrazovanja njihove dece kroz cikluse, zatim da se utvrdi trend poboljšavanja ili nazadovanja u pogledu uslova učenja koje učenici imaju kod kuće i u školi i tako dalje.

* Jeste li uspeli da zaključite šta se desi na prelazu iz mlađih u starije razrede osnovne škole?

– TIMSS ne pruža mogućnost da se prave analize koje bi pokazale šta se događa u prelaznom periodu između razredne i predmetne nastave, ali nam daje opravdanu istraživačku i zdravorazumsku sumnju da naši učenici u četvrtom razredu ipak postižu solidne rezultate, a da ranije generacije učenika osmog razreda na TIMSS testu 2003. i 2007. nisu prošli onako kako smo očekivali. Nešto se dogodi u okviru predmetne nastave, i tome treba posvetiti dodatnu istraživačku pažnju. Bez obzira na solidne rezultate četvrtaka u prethodnom ciklusu istraživanja, najbolji put za inoviranje nastavne i školske prakse je praćenje kvaliteta postignuća učenika kroz nacionalna i međunarodna testiranja. Potrebno je da udruženim snagama – prosvetne vlasti, predstavnici naučnoistraživačke zajednice, nevladinog sektora, pedagoških stručnjaka i školskih praktičara rade na praćenju učeničkih postignuća. Tešnja saradnja različitih sektora u obrazovnom sistemu podrazumeva, pre svega, osmišljavanje načina da se naučni rezultati koriste u formiranju javnih politika, da na osnovu takvih dokaza uvodimo izmene u programe nastave i učenja, u sistem stručnog usavršavanja nastavnika, unapređivanje rada nastavnika naročito u predmetnoj nastavi, unapređivanje sistema inicijalnog školovanja budućih nastavnika. Zato je opravdano da država ulaže finansijska sredstva u realizaciju velikih međunarodnih projekta koje se tiču obrazovanja.

* U kojoj meri su prosvetne vlasti koristile dosadašnje rezultate istraživanja za unapređenje kvaliteta obrazovanja?

– U našem sistemu obrazovanja još uvek nemamo načina da dobijemo podatke koji bi ukazali na kvalitet postignuća učenika u Srbiji. Pokazalo se da završni testovi znanja nisu dobra mera kvaliteta, kao ni ocene u školi. U toku 2018. je započeto osmišljavanje nacionalnog testiranja, podaci se prikupljaju, ali potrebno je vreme da bi na osnovu tih podataka dobio uvid u kvalitet i trendove učeničkih postignuća. Zato su međunarodna istraživanja kao što su TIMSS i PISA značajna. Upoznata sam s tim da postoje akreditovani programi stručnog usavršavanja nastavnika i učitelja koji su usmereni, između ostalog, na upoznavanje i analizu TIMSS matematičkih zadataka kao primera zadataka koji se mogu koristiti u nastavi. Takođe, saznala sam da su uvedene neke promene u program nastave i učenja. Na primer, sadržaji o građi i osnovnim funkcijama čovekovog tela koji su zastupljeni u TIMSS programu, a kod nas izostavljeni od 2004. godine, posle razmatranja TIMSS programa i rezultata naših učenika, načinjene su izmene. Grupa koja se bavila kreiranjem programa nastave i učenja je u nove, reformisane programe sveta oko nas za prvi i drugi razred osnovne škole ponovo uvela ove sadržaje.

* Mnogo puta smo čuli ocene zvaničnika da se zadaci sa međunarodnih testiranja razlikuju od onoga što naša deca uče u školi. Da li bi rezultati bili bolji da su sva pitanja bila iz nastavnog programa?

– Postoje izvesne razlike između TIMSS programa i programa nastave i učenja u našoj zemlji u matematici i prirodnim naukama. Zadaci iz TIMSS testova se podudaraju u 91 odsto slučajeva sa sadržajem programa od prvog do četvrtog razreda osnovne škole iz matematike i prirodnih nauka. Zato ovi materijali mogu biti inspirativni za kreiranje pitanja i zadataka za nacionalna testiranja i njihovo svakodnevno korišćenje u nastavnoj praksi. Važno je zadavati situacije učenicima koje zahtevaju primenu i rezonovanje, a ne samo poznavanje činjenica. Međutim, bez obzira na to što jedan broj TIMSS zadataka nije obuhvaćen našim nastavnim programom, analize pokazuju da je procena postignuća naših učenika pouzdana, i da bi postignuće bilo jednako i kada bi se uzeli u obzir samo zadaci koji se zasnivaju na gradivu pokrivenom programom.

* Treba li da nas raduje podatak da smo na poslednjem testiranju bili iznad proseka, ako mali procenat naših đaka ume da reši zadatke u kojima se traži primena znanja i rezonovanje?

– Treba da nas raduje kad naši učenici postižu rezultate koji su iznad proseka, ali uvek postoji prostor za napredak naročito u zadacima koje zahtevaju da učenici umeju da primene znanje i da misle. Rezultati će biti još bolji ukoliko učenici na redovnim časovima rešavaju zadatke koji podstiču više oblike mišljenja. U tom slučaju naglasak bi trebalo da bude na modelima nastave koja je orijentisana na istraživanje, projekte i rešavanje problema. Drugima rečima, zahteva se individualizovan i diferenciran pristup učenicima koji bi dao doprinos razvoju njihove inicijative, kreativnosti i kritičkog mišljenja. Nasuprot tome, TIMSS 2015 nalazi sugerišu da u radu učitelja u našoj zemlji dominira klasična nastava i da su eksperimentalne i istraživačke metode slabije zastupljene. Uprkos tome, pokazalo se da učenici četvrtog razreda doživljavaju nastavu matematike i prirodnih nauka ipak kao podsticajnu i angažujuću. U TIMSS 2015 Singapur i Hongkong, ne samo što su ostvarili izuzetno visoko postignuće, već i uspevaju da svi ili bezmalo svi učenici četvrtog razreda steknu barem osnovne matematičke kompetencije. Pritom, više od 80 odsto đaka ostvaruje ili premašuje visoku referentnu vrednost (550 poena, 50 više u odnosu na prosek skale). Od bližih evropskih zemalja, u Češkoj najveći procenat učenika (96 odsto) dostiže ili premašuje niski nivo postignuća, i u tom smislu je možemo smatrati najuspešnijom. U Srbiji 10 odsto učenika dostiže ili premašuje naprednu referentnu vrednost, što predstavlja značajan uspeh kad se uporedimo sa ovim zemljama. S druge strane, devet odsto đaka ne uspeva da stekne osnovne matematičke kompetencije.

* Na koje zemlje i u čemu treba da se ugledamo? Ima li smisla porediti se sa najboljima?

– Ima smisla da se poredimo sa ekonomskim razvijenim zemljama i državama koje imaju sličan obrazovni i kulturološki kontekst. Nije smisao poređenja između zemalja učesnika da se takmičimo sa drugima, već da se takmičimo sami sa sobom. Da bolje razumemo svoje pozicije, da shvatimo kako možemo da se razvijemo i napredujemo, da ostavimo u amanet budućim generacijama kvalitetnije obrazovanje. Mnoge profesije u savremenom društvu zahtevaju matematičke i naučne kompetencije koje su od suštinskog značaja za ekonomski, privredni i tehnološki razvoj društva. Nema razvoja društva bez razvoja obrazovanja i to je jasno čak i učenicima u višim razredima osnovnih škola, a naročito na kasnijim nivoima školovanja.

Šta je TIMSS ?

TIMSS je do sada najveći, najobuhvatniji i najduži program usmeren na praćenje međunarodnih trendova u poučavanju matematike i prirodnih nauka na osnovnoškolskom uzrastu. Bavi se postignućima učenika u matematici i prirodnim naukama u četvrtom i osmom razredu osnovne škole, kao i školskim, nastavnim i porodičnim kontekstom koji utiču na postignuća učenika. TIMSS zadaci ispituju postignuće u okviru tri kognitivna domena – znanje (poznavanje činjenica, koncepata, procedura), primena (primena znanja prilikom rešavanja problema) i rezonovanje (prevazilazi rešavanje rutinskih problema i snalaženje u nepoznatim situacijama – od učenika se zahteva analiza, sinteza, evaluacija, dolaženje do zaključka, generalizacija i argumentovanje). TIMSS se realizuje svake četiri godine. U TIMSS 2019 učestvuje oko 60 zemalja sveta. U Srbiji istraživanje realizuje Institut za pedagoška istraživanja.

Bez pritiska na đake

* Da li se za TIMSS istraživanje učenici moraju pripremati?

– Najvažnija poruka za škole je da nema potrebe da se vrši pritisak na učenike i učitelje. Mnogo je bitnije da se na efikasan način iskoriste prikupljeni podaci koji će pokazati put prosvetnim vlastima kako da unaprede kvalitet nastave i obrazovanja u Srbiji.

PREPORUKE NASTAVNICIMA NA OSNOVU DOSADAŠNJIH TIMSS REZULTATA

Znanja iz matematike za učenike četvrtog razreda

* Nastavnici bi trebalo da u većoj meri obrate pažnju na zadatke iz matematike u oblasti geometrije i merenja, kao i u zadacima u oblasti tačka, prava i ugao ? u ovim zadacima naši četvrtaci su imali niže postignuće u ciklusu TIMSS 2015.

* U prethodnom ciklusu, učenici četvrtog razreda su bili solidni u zadacima u kojima se traži prikazivanje podataka, pa je potrebno da se takva praksa i nastavi. Izuzetak je piktograf sa kojim naši učenici imaju nedovoljno iskustva.

Znanja iz prirodnih nauka za učenike četvrtog razreda

* Učenici četvrtog razreda u prethodnom ciklusu TIMSS istraživanja postigli su rezultat koji je viši od proseka TIMSS skale, što znači da se ciljevi nastave prirodnih nauka od prvog do četvrtog razreda uspešno realizuju.

* U oblasti Nauke o zemlji postignuće učenika je ispod prosečnog skora, što se može objasniti nepodudarnostima sadržaja TIMSS programa i nastavnog programa u našoj zemlji.

Poznavanje maternjeg jezika i postignuće učenika

* Analiza otvorenih zadataka, koji sadrže direktnu učenikovu jezičku produkciju, pokazala je da poznavanje maternjeg jezika utiče na razumevanje formulacije i značenja zadataka, pa samim tim i na tačnost urađenog zadataka.

* Potrebno je da se u radu sa učenicima u nastavi matematike i prirodnih nauka povežu sadržaji i koncepti koji se vezuju za nastavu srpskog jezika. Na ovaj način kroz sve predmete osposobljavamo učenike da svoje misli izraze jasno i precizno. Ovo u svakodnevnoj praksi možemo da ostvarimo kroz učenje značenja reči koji se koriste u zadacima, kao i veći stepen obraćanja pažnje na pravopisne i gramatičke greške koja deca prave tokom časova matematike i prirodnih nauka.

Disciplina i škola

* Izraženiji disciplinski problemi i izostajanje učenika sa časova utiče na njihovo postignuće. Potrebno je da direktor i nastavnici osmisle politiku na nivou škole koja se tiče promovisanje pozitivne i radne discipline, kao i da osmisle mera za sprečavanje izostajanja učenika sa nastave.

Motivacija i učenje u školi

* Umanjiti učestalost spoljašnjeg nagrađivanja u nastavi, a pokušati da se primenjuju motivacioni postupci koji neguju unutrašnju i autonomnu motivaciju učenika (na primer kroz kvalitetnu povratnu informaciju koju dajemo učenicima, kao i traženje povratne informacije od učenika o kvalitetu procesa kroz koji su prošli tokom časa, povezivanje sadržaja učenja sa realnim životom i interesovanjima učenika).

* Negovati učenička uverenja i stavove o sopstvenoj kompetentnosti u matematici i prirodnim naukama, jer takva uverenja nesumnjivo pozitivno utiču na njihova postignuće. Treba učiti decu da matematika i prirodne nauke nisu bauk.

Značaj ranog učenja na predškolskom uzrastu

* Za postignuće učenika u četvrtom razredu iz matematike i prirodnih nauka važno je da se na predškolskom uzrastu deci obezbede odgovarajući kućni resursi za učenje (dečije knjige, edukativne igre), da roditelji provode vreme sa svojom decom učestvujući u edukativnim aktivnostima, da zajedno uče i čitaju sa svojom decom, kao i da deca što duže pohađaju predškolske programe u državnim/privatnim vrtićima.

* Pozitivno vrednovanje obrazovanja i učenja u porodici svakako doprinosi postignuću učenika, pa je savet da se takva uverenja neguju kod dece od najranijeg uzrasta. Na primer, da roditelji na sopstvenom primeru pokazuju svojim zanimanjem, stilom života, sadržajima kojima posvećuju pažnju i načinom na koji provode slobodno vreme, da ukazuju deci na značaj nauke, obrazovanja i umetnosti u svakoj prilici.

* Pokazalo se da na postignuća učenika veći uticaj imaju individualne karakteristike učenika i porodični kontekst (socioekonomski status porodice, zanimanje roditelja, nivo obrazovanja roditelja) nego razredna nastava. Iako rezultati sugerišu da je porodični kontekst važniji za postignuće učenika, nikako ne znači da nastava i škola ne bi mogli da imaju veći uticaj. Pre bi se moglo reći da je potrebno da se pronađu načini da se nadomeste nepovoljni efekti karakteristika porodičnog okruženja i da se iskoristi potencijal koji škola i nastava mogu i treba da ostvare.