Foto: Arhiva

Njih je veće Specijalnog suda oslobodilo krivice vodeći se u prvom redu transkriptima sa sednica Vlade iz kojih proističe da  tadašnji državni vrh postupke JSO nije karakterisao kao oružanu pobunu.

Lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj koji je prisustvovao izricanju presude je izjavio da je sud doneo jedinu moguću odluku i da je ovo samo početak.

„Uskoro ćemo se izboriti da se obnovi postupak za ubistvo Zorana Đinđića pošto je to suđenje bilo režirano, a presuda donesena uz bitne povrede postupka“, kazao je Šešelj.

Prema optužnici Tužilaštva za organizovani kriminal, Jedinica za specijalne operacije je od 9. do 17. novembra 2001. godine otkazala poslušnost nadređenima iz Resora državne bezbednosti, povukla svoje pripadnike, od kojih su neki obezbeđivali najviše državne zvaničnike, u centar u Kuli i obustavila komunikaciju s komandom. Tužilaštvo je tvrdilo da se radilo o oružanoj pobuni sa političkim ciljevima koja je ugrozila ustavni poredak zemlje. Takođe, dodaje se u optužnici, pobuna beretki je poslužila kao uvertira u ubistvo premijera Zorana Đinđića.

S druge strane, sami optuženi su tokom postupka isticali da je razlog za povlačenje pripadnika „crvenih beretki“ bilo hapšenje braće Banović i njihovo izručenje Haškom tribunalu. Naime, odbrana je tvrdila da su pripadnici JSO poslati u akciju pod lažnim naređenjima i da su bili izmanipulisani od strane tadašnjeg ministra policije Dušana Mihajlovića. Iz tog razloga, tvrdili su optuženi, prekid protesta bio je uslovljen Mihajlovićevom ostavkom i donošenjem zakona koji bi regulisao saradnju sa Haškim tribunalom.

Pobuna beretki, u okviru koje su pripadnici jedinice pod punom opremom u dva navrata blokirali saobraćaj u Beogradu i u blizini Vrbasa, okončana je nakon smene u vrhu Resora državne bezbednosti i postavljanja ljudi koji su odgovarali pobunjenicima.

Iako se sporni događaj odigrao u krajem 2001. godine sudski proces je otpočeo tek u oktobru 2012. godine. Između prvog glavnog pretresa i današnje presude, suđenje je dva puta vraćano na početak i to oba puta zbog promene u sastavu sudskog veća. Najpre je predsednik veća sudija Vladimir Vučinić rasporedom prebačen van Specijalnog suda, da bi se malo kasnije to desilo i članu veća Aleksandru Trešnjevu. Zajedničko za oba ova slučaja je da je premeštanju sudija prethodio njihov javni konflikt sa predsednikom Višeg suda u Beogradu Aleksandrom Stepanovićem.