Privreda na leđima slabo plaćenih žena 1Vizual: Jelena Jaćimović Jachim

Od samog početka vanrednog stanja mnoge žene, među kojima je veliki broj samohranih majki, obraćaju se ženskim organizacijama tvrdeći da im se preti otkazima ako ostanu kod kuće, iako usled zatvaranja škola nemaju kome da povere decu. Neke od njih, kako navode u Autonomnom ženskom centru, nisu sigurne da mogu otvoriti bolovanje, dok je drugima pak bolovanje – zabranjeno.

„One su sve u strahu da će izgubiti posao, dok su one koje su radile honorarno već ostale bez sredstava za život“, kažu u AŽC i podsećaju da mnoge samohrane majke ne dobijaju alimentaciju.

Iako je u javnom sektoru svim majkama koje moraju da budu uz svoju decu navodno zagarantovan posao i puna plata, one su u privatnim firmama prepuštene samovolji poslodavaca. Apeli organizacija, najpre inicijative Mame su zakon, da se Vlada tome suprotstavi i poslodavce rastereti obaveza dok traje vanredno stanje nailaze na dosta blag i distanciran odgovor nadležnih ministarstava. Tako Ministarstvo za rad i socijalna pitanja odgovara samo to da bi poslodavac „trebalo“ da obezbedi plaćeno odsustvo radi nege deteta, i da trenutna okolnost „ne bi trebala“ da ima za posledicu otkaze. Drugim rečima, plana za podršku poslodavcima i zaštitu zaposlenih nema, niti će se država petljati u privatni sektor ne bi li se snalazili kako znaju i tako sami održali makar minimalno funkcionisanje privrede.

A čitava privreda spala je na leđa upravo žena – prodavačica, negovateljica, čistačica, i održava se zahvaljujući „ženskim“ i najslabije plaćenim poslovima.

„Žene tokom zdravstvene krize u najvećoj meri rade neplaćen ili potplaćen posao, u maloprodaji ih je najviše, prve su otpuštane sa posla i prinuđene da pristanu na bilo kakve uslove rada da bi prehranile sebe i decu“, naglašavaju u AŽC i upozoravaju Vladu da su „neophodne pojačane mere zaštite na radu, kao i mere ekonomske podrške ženama koje u ovom trenutku ulažu vanredne napore u opstanak zajednice“.

Nije zabranjeno bežati

Ono što ipak najviše zabrinjava žensku mrežu jeste činjenica da je tokom vanrednog stanja veliki broj žena i dece u pojačanom riziku od nasilja. Na to upućuju podaci iz Kine i SAD, koje su tokom pandemije beležile čak trostruko više poziva SOS linija za podršku žrtvama nasilja. Žene koje su tražile pomoć tvrdile su da nasilnici koriste epidemiju kako bi zadržali kontrolu nad njima ili im prete da će ih izbaciti iz kuće.

„Dom nije sigurno mesto za žrtve nasilja. Zabrinute smo da će izbegavanje socijalnih kontakata i samoizolacija omogućiti nasilnicima da pojačano kontrolišu i zlostavljaju žrtve i onemogućiti žrtve da stupe u kontakt sa pružateljkama usluga za podršku i institucijama koje pružaju zaštitu“, ističe AŽC.

U Srbiji zasad nije povećan broj poziva SOS telefona, ali AŽC skreće pažnju da su žene neretko onemogućene da telefoniraju ili se najpre obrate policiji. Iako je Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo da će policija na svaku prijavu nasilja adekvatno reagovati, AŽC strahuje da će se zbog zabrane kretanja smanjiti broj izrečenih hitnih mera.

Uprkos strogim režimima izolacije, psihološkinja Tanja Ignjatović napominje da NIJE ZABRANJENO BEŽATI, te da ženske organizacije ohrabruju žene kojima je potrebna pomoć da pozovu njihove brojeve i policiju. 

Pomoć za Sigune kuće

U saradnji sa Koordinacionim telom za rodnu ravnopravnost Vlade Srbije, kompanija Mozzart donirala je televizore i prateću opremu za sigurne kuće u 13 gradova u Srbiji.Televizori su namenjeni školarcima smeštenim u ovim ustanovama, kako bi redovno pratili školski program.

Iz kompanije Mozzart ističu da postoji bojazan da nasilje nad ženama još više eskalira u situaciji vanrednog stanja i samoizolacije, što je potvrdjeno u brojnim zemljama sveta.

„Još jedan problem su deca koja su kao žrtve nasilja zbrinuta u sigurnim kućama i koja usled zatvaranja škola sada svoje časove prate putem televizije u prostorijama prihvatilišta, od kojih mnoga nemaju adekvatne uslove za omogućavanje redovnog obrazovanja školarcima usled vanrednog stanja. Drago nam je da smo danas uneli malo radosti u sigurne kuće širom Srbije. Deci koja ovde borave, sigurno je teško što će biti razdvojeni od drugara, a kako ne bi zaostajali u gradivu, kompanija Mozzart je donirala televizore svim sigurnim kućama u Srbiji”, izjavio je Borjan Popović direktor kompanije Mozzart.

U vanrednoj situaciji, usluge za podršku ženama koje su preživele nasilje Autonomni ženski centar pruža putem telefona i elektronske pošte.
SOS telefon 0800 100 007 otvoren je od 10 do 15h svakog radnog dana.
SOS telefon za pravnu podršku 011 26 56 178 od 10 do 15h svakog radnog dana.

* Tekst je nastao u okviru kampanje „Nije samo 8. mart dan žena_ Stop nasilju nad ženama“ koju list Danas u saradnji sa kompanijom Mozzart sprovodi tokom marta.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.