Puževi imaju 14.175 zuba 1Foto: Matea Milošević/Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"

Kasnije su puževi inspirisali arhitekte koji su prema njihovim ljušturama pravili spiralne stepenice.

Kako prenosi Vreme, pre 80 godina je otkrivena naročita odlika puževa koja je zapanjila ceo svet. Puževi imaju 14.175 zuba 2

Jedan puž ima 135 redova zuba, a u svakom redu ima po 103 zuba.

Prema tim proračunima zaključeno je da puž ima 14.175 zuba.

I pored tolikih zuba jedan puž gricka samo kupus.

Istog dana 1939. godine Vreme piše društvenim običajima Eskima.

Socijalni zakon kod Eskima je oduvek bio vrlo komplikovan.

Kada jedan Eskim ubije morskog psa, prinuđen je da se rastavi od svoje žene barem na jedan dan.

Po istom zakonu, onaj koji prvi vidi belog medveda, postaje njegov vlasnik iako je životinju ubio drugi lovac.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

Na današnji dan 1939. godine list Pravda piše o uglednim jevrejskim ličnostima koje su vratile odlikovanja primljena od britanskih vlasti.

Puževi imaju 14.175 zuba 3Mnogobrojne jevrejske ličnosti vratile su britanske ordene i odlikovanja visokom komesaru za Palestinu.

Kako Pravda prenosi, u otvorenom pismu obrazložili su svoj postupak britanskom Belom knjigom.

Cionisti u Americi su zamolili gospodina Hala da interveniše da se Bela knjiga ne stavi na snagu.

Delegacija od 250 cionističkih vođa iz 26 saveznih država pod vođstvom gospodina Vajsa posetila je ministarstvo inostranih poslova, piše Pravda.

Delegacija je zahtevala od ministra inostranih poslova gospodina Hala, da pruži podršku cionističkom otporu protiv britanske politike u Palestini, jer je Velika Britanija povredila prava i interese američkih državljana u Palestini koje je garantovala 1924. godine.

Istovremeno je u predstavničkom domu napadana Bela knjiga.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1939. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.