Fabrika vode u Zrenjaninu Foto: Grad ZrenjaninPrivatna kompanija koja upravlja postrojenjem za preradu vode u Zrenjaninu građanima nije donela ništa dobro, jer grad i nakon 16 godina nema trajno rešeno vodosnabdevanje zdravom pijaćom vodom, izjavila je profesorka biologije i građanska aktivistkinja iz tog grada Zorica Radišić.
Ona je u onlajn emisiji Nezavisnog društva novinara Vojvodine „Šta će biti sa vodom?“ rekla da Zrenjanin, „u stvari nema fabriku vode“, obzirom da je privatizacija vodosnabdevanja u Zrenjaninu okončana potpisivanjem ugovora za usluge prečišćavanja vode sa italijanskom kompanijom „Gruppo Zilio“.
„Videli smo da se to nije dobro završilo. To definitivno nije dobar model. To je igranje životima i zdravljem ljudi, dece, omladine i starih. To su generacije i generacije Zrenjaninaca i okoline koja nema mogućnost da spreči da kroz kožu i kroz razne druge potrebe unosi u svoj organizam velike količine tih štetnih supstanci“, rekla je Radišić.
Podestila je da je prošlo više od 16 godina od kako je Pokrajinska sanitarna inspekcija zabranila korišćenje vode iz zrenjaninskog vodovoda za piće i kuvanje zbog povećanog prisustva arsena, i upozorila na potencijalnu ugroženost svih vodnih resursa u okolini Zrenjanina.
„Ugrožavanje, ne samo vodozahvata iz kog se snabdeva zrenjaninski vodovod, nego i gradskih i prigradskih jezerskih kompleksa, podzemnih voda, korita Begeja i Carske bare od strane kineske fabrike guma Linglong je velika“, rekla je ona.
Iako u javnosti nema dostupnih analiza koliko će vode koristiti buduća kineska fabrika guma, procene pojedinih stručnjaka je da će potrošnja vode iz zrenjaninskog vodovoda porasti za oko 20 procenata, što će biti preveliko opterećenje za postojeću mrežu.
Istraživačica političke ekologije, aktivistkinja i konsultantkinja za zaštitu životne sredine Iva Marković rekla je da Srbija gubi jednu trećinu u vodosnabdevanju, kao i to da su gubici u mreži daleko iznad svakog evropskog proseka.
„Voda zahteva velike investicije i to nije trošak. To je ulaganje u ljude i u osnovne uslove za život… Poslednja velika ulaganju su bila u socijalizmu“, rekla je Marković.
Prema njenim rečima, osnovni problem je nedostatak informacija, jer građani i građanke ne mogu ravnopravno da učestvuju u kritikovanju odluka koje se tiču životne sredine i zdravlja vodeći se nezvaničnim informacijama.
„Ne želim da slušam objašnjenja kompanija, već objašnjenje institucija, zašto su dozvolili. Vi možete da imate odličan zakon o zaštiti životne sredine, zakon o zaštićenim područjima, ali ukoliko ostale oblasti daju podsticaj investorima u okviru kredita i zemljišta koje im daju besplatno, meni ne deluje da će Zrenjanin profitirati od ovoga“, rekla je Marković.
Upozorila je i da je Beograd jedini glavni grad u Evropi koja nema adekvatan sistem prerade vode.
Dodaje i da glavni grad Srbije ima oko dva miliona ljudi koji svoje otpadne vode plasiraju direktno u Dunav, koji je međunarodna reka, što pravi štetu svima jer vodeni sistemi ne poznaju granice.
„Ima prostora za ulaganje u kanalizaciju. Nadam se da se neće više ostaviti tako povoljni uslovi za investitore. Da će se zaista povesti računa šta odlazi u reke, što se tiče industrijskih voda pogotovo. Da ćemo imati relevantne informacije i više istraživanja“, zaključila je Iva Marković.
Seriju emisija „Zrekologija – ti se pitaš!“ zajednički realizuju incijativa „Vazduh nije roba“ iz Zrenjanina, Zrenjanska omladinska razvojna organizacija i NDNV.
Projekat se sprovodi u okviru programa „Snažno zeleno“ koji finansira Evropska unija.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
