Foto: Pixabay/Pasja1000Predsednik DRI Duško Pejović naveo je podatak da je od 2017. do 2019. godine u Srbiji proizvedeno oko 900.000 tona plastičnog otpada.
Ogromne količine tog otpada završavaju na divljim deponijama i u rekama, izjavio je Pejović, navodeći da je za razgradnju plastike potrebno do 1.000 godina.
Državni revizor Nikola Stefanović konstatovao je da su domaći propisi usklađeni sa pravilima Evropske unije, ali da nisu stvoreni mehanzmi za njihovu primenu. Stefanović je naveo da se 98 odsto komunalnog otpada odlaže na deponije i da ne postoji sistematski organizovano odvojeno sakupljanje otpada za reciklažu.
Prema Stefanovićevim rečima, procenjuje se da se u Srbiji neformalnim sakupljanjem otpada bavi između 35.000 i 50.000 ljudi.
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
Povezani tekstovi:
Šta Srbija gubi zbog malog procenta recikliranja?
Bavimo se samo pukom statistikom koliko se reciklira a koliko flasa i flasica zavrsava na deponijama i rekama po kojim plutaju.
A niko ne spominje seljake koje imaju svoje pecare i vocnjake a ne zele zbog visokih cena ambalaze da investiraju u nove vec koriste stare.Tako isto i domacice kad dodje sezona kuvanja paradajza ili ostavljanja ljutih papricica pod sirce.