Iako još nije poznato kakvo će mišljenje predstavnici Kancelarije uputiti Ministarstvu rada, na čijem je čelu Aleksandar Vulin, pravni stručnjaci sa kojima smo razgovarali smatraju da nekih značajnijih preporuka o potrebi da se izmeni Nacrt zakona neće biti. Tu pre, pre svega, misle na status civilnih žrtava rata oko koga se skoro godinu dana vode žučne rasprave između predstavnika Ministarstva i nevladinih organizacija, pre svih Fonda za humanitarno pravo.

Kako nam je objašnjeno, Kancelarija isključivo proverava usklađenost sa evropskim propisima, a u slučaju ove pravne materije, odnosno prava boraca, vojnih invalida i civilnih žrtava rata uglavnom odlučuju same države. Ukoliko budu ispunjeni uslovi o usklađenosti propisa sa propisima EU, predstoji obaveza Vulinovog ministarstva da pribavi mišljenja resornih ministarstava, nakon čega će Nacrt zakona biti upućen Vladi Srbije, a potom i Narodnoj skupštini.

Inače, kako nam je rečeno u Ministarstvu, pripremljenim tekstom nije propisano potpuno izjednačavanje u pravima civilnih invalida rata i vojnih invalida, ali je predviđeno da se civilnom žrtvom rata mogu smatrati i lica koja su nestala pod ratnim okolnostima. Upitani da nam objasne šta znači to „pod ratnim okolnostima“, iz Ministarstva su nam dali sledeći odgovor: „Dosadašnji propisi, a i predloženi zakon, obezbeđuje zaštitu civilnim licima, koja su zadobila telesno oštećenje na teritoriji Republike Srbije. To se odnosi i na zaštitu članova porodica civilnog lica koje je poginulo ili nestalo pod ratnim okolnostima na teritoriji Republike Srbije.“

Navodi se i da se svojstvo civilnog invalida rata može ostvariti samo po osnovu rane, povrede ili ozlede zadobijene pod ratnim okolnostima, a ne i po osnovu bolesti. Dakle, iz svega se može zaključiti da većina civilnih žrtava koje danas žive u Srbiji neće biti prepoznate kao žrtve, niti će dobiti bilo kakvu podršku države, a prema procenama FHP, radi se o najmanje 15.000 osoba.

Unaprediti Nacrt zakona o okupljanju

Povodom donošenja Nacrta zakona o okupljanju građana, Građanske inicijative ukazuju na sporna rešenja, koja se odnose na mesto okupljanja, osiguravanja bezbednosti skupa, postupak prijave i podatke potrebne za prijavu. Ova NVO podseća da je pravo na mirno okupljanje osnovno ljudsko pravo koje uživaju svi pojedinci, formalne ili neformalne grupe i pravna lica.

FOTO: