Društvo

Sećanje na krvavi Đurđevdan: Zaspi mi, zaspi, detence (VIDEO)

Svaka kuća u Velikom Izvoru slavi Đurđevdan. Ova tradicija nastala je u spomen na težak zulum koji su počinili turski osvajači ubirajući najbolniji od svih poreza – „danak u krvi“.

Foto: fineartamerica.com
Danak u krvi – ubirao se u hrišćanskim, pokorenim zemljama, na svake četiri godine. Najnaprednija, najzdravija i najjača deca odvođena su od svojih porodica, piše Glas Zaječara.

Uzimana su samo deca „bez felera“, zdrava i prava – oni sa telesnim nedostacima – nisu dolazili u obzir.

Narodno predanje kazuje da se na Đurđevdan u Velikom Izvoru, prilikom ubiranja danka u krvi, odigrao zulum kakav se ne pamti.

U spomen na zulum ostao je običaj da svaka kuća, svaka porodica slavi Đurđevdan, i uspavanka jedne majke: „Zaspi mi, zaspi, detence“.

Postanite član Kluba čitalaca Danas i na taj način podržite nezavisno novinarstvo.

Danas postoji sa ciljem pravovremenog i istinitog izveštavanja dostupnog svim građanima. Kupovinom Danasa, pretplatom ili članstvom u Klubu čitalaca omogućavate nam da ostanemo samostalni i potvrđujete da u Srbiji ima mesta za slobodno novinarstvo!

Više od dve decenije nismo poklekli pred trendovima opšte tabloidizacije, senzacionalizmom i komercijalizacijom sadržaja. Bili smo zabranjivani i prozivani. Ništa nije moglo da nas spreči da objektivne vesti objavljujemo svakog dana. Nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici.

Zato želimo da se oslonimo na vas, naše čitaoce.

Ukoliko želite da i ubuduće nastavimo sa radom kao i do sada i još kvalitetnije, kupite Danas i postanite deo Kluba čitalaca Danasa za 990,00 dinara mesečno!

Komentari (1)

Ostavite odgovor

* Sva polja su obavezna

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

  1. Zabeleženo u narodnom pamćenju i postalo legenda sa kojom će se mnogi takozvani mondijalisti, u suštini običan moralni šljam i ološ, sprdati. Koliko li je ovakvih priča, i još gorih tragedija ostalo nezabeleženo, neupamćeno, izgubljeno u vremenu? A, neki danas, pokušavaju da nam ponašanje Turaka, u to vreme, prikažu kao vreme mira i procvata ovoga naroda, iskrivljujući istorijske činjenice i pokušavajući da ismeju narodno pamćenje o strahotama, koje su ovim prostorima naneli za vreme petstogodišnjeg ropstva. Neki još uvek žale što su ih Srbi, po oslobodjenju „proterali“ sa ovih prostora?! Možda će, sutradan, Srbija morati da plati i ratnu odštetu za zlo koje su počinili ovim maloazijatskim varvarima? Sve je moguće ako zaboravimo. „Zaspi mi zaspi detence….“.