Solidarnost takozvanih “velikih” udruženja građana sa inicijativama za bolji život na lokalu 1Foto: Medija centar

Ove formalne i neformalne grupe građana uspešno su sprečile ili bar pokušale da zaustave “zarobljavanje” njihovih reka u cevi, “otimanje” gradskog aerodroma od strane države ili zloupotrebe “svojih” lokalnih vlasti. Sa većim ili manjim uspehom zalažu se za čist vazduh, uklanjanje deponija, bolju infrastrukturu i saobraćaj, oživljavanje lokalnih kulturnih sadržaja…

“Metode” kojima se služe krajnje su različite i kreativne. One, tako, u rupama na gradskom asfaltu “sade” cveće u znak upozorenja nadležnima, nose zaštitne maske zbog aero- zagađenja, predvode ozbiljne građanske proteste ili pokreću postupke pred nadležnim državnim organima. Uprkos finansijskim ili drugim problemima koje često imaju, istrajavaju u svojoj ozbiljnosti, entuzijazmu i kreativnosti. Kod svojih sugrađana (ne)retko izazivaju simpatije, ali je podrška koju im oni pružaju varljiva- kreće se od one posve “tajne” do prilično masovne.

Proteklih meseci potporu im pružaju kolege iz “velikih” udruženja građana, koje raspolažu sa više resursa, iskustva i veština. Njihova pomoć je savetodavna, stručna, tehnička, pa i finansijska, a realizuje se kroz projekte “Tvoje mesto u Srbiji”, koji sprovode Nacionalna koalicija za decentralizaciju (NKD), u partnerstvu sa CRTA-om, Fondacijom Jelena Šantić, ORCA-om i Media reform centrom, i “Građani imaju moć”, koji sprovode Beogradski centar za bezbednosnu politiku, CRTA, NKD i Partneri za demokratske promene Srbija. Uz podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID), kroz te projekte je pokrenuta i platforma Promeni.rs, koja pomaže “velikima” da podrže konkretne akcije ambicioznih “lokalaca”.

Solidarnost takozvanih “velikih” udruženja građana sa inicijativama za bolji život na lokalu 2
Foto: Logo

Samo u proteklih sedam meseci u Srbiji je bilo je više od 200 lokalnih inicijativa koje reaguju na probleme u svojim sredinama

– Širom Srbije beležimo inicijative građana, potpuno nove, autentične i kreativne. Samo u proteklih sedam meseci zabeležili smo više od 200 različitih lokalnih inicijativa koje su samonikle i koje reaguju na probleme svojih mesta. NKD je do sada podržala skoro 30 takvih inicijativa, a dali smo i mogućnost da ljudi prijavljuju svoje ideje i dobiju podršku u novcu, materijalu i savetima preko sajta Promeni.rs. Nas taj način pokušavamo da budemo veza između jakih donatora i najaktivnijih građana u ovoj zemlji. Pokazalo se da ove grupe građana mogu da urade puno, često mnogo više od etabliranih nevladinih organizacija, sa mnogo manje resursa- kaže za Danas direktor NKD Mladen Jovanović.

Jovanović kaže da su “svi u Srbiji čuli za ljude koji brane svoje reke na Staroj planini”, ali da tako hrabrih ljudi ima još. On podseća da se u Valjevu grupa aktivista okupljenih oko grupe „Da Valjevo prodiše “ bori za čistiji vazduh u tom gradu, baš kao i niška Urbana gerila, koja ima I širi spektar akcija. U Užicu je Asocijacija vizuelnih umetnika uspela da u kasarni napravi prostor za rad i prezentaciju umetnika i njihovih radova. U Mionici je pokrenuta prva banka autentičnog poljoprivrednog semenja iz tog kraja, što je “divan primer čuvanja i kulturne baštine i aktivizma”. Inicijativa za Požegu ukazuje na probleme korupcije u tom gradu, u kojem je nakon njihovog pritiska došlo i do privođenja kompletnog opštinskog rukovodstva, kaže on.

Danijel Dašić, programski direktor NKD, precizira da je jedan od najpozitivnijih primera Inicijative Odbranimo reke Stare planine, koja se bori protiv izgradnje derivatnih mini hidroelektrana, koje uništavaju ekološki sistem. Prema njegovim rečima, aktivizam Inicijative i nevladinog sektora, kao i njihovih pravnih eksperata, rezultirao je “potvrdom” da su investitori zaobišli zakon, tako da je započela demontaža cevi i rušenje objekata koji su već podignuti.

– Uspeli smo kao građani da spasimo reke. I građani, generalno, treba da se naviknu da traže svoja prava ili da pitaju kako se troši njihov novac, i da ne misle da je to navodno nekakva antidržavna delatnost. Mi imamo Ustavom zagarantovano pravo da budemo informisani i imamo pravo da utičemo na svoje životno okruženje, koje je deo naših života. Građani, dakle, imaju moć. Kada toga postanu svesni, mnogo će se lakše donositi ili menjati odluke u skladu sa njihovim interesima- kaže Dašić, a prenosi Media reform centar.

Građanske inicijative: Ne želimo da budemo superheroji, već da motivišemo sugrađane na aktivizam

Lokalne inicijative, koje se svaka u svojoj oblasti bore za javni interes, kažu da im znači i mala finansijska podrška koju dobiju, te tako i ona koju su dobili u okviru projekata “Tvoje mesto u Srbiji” i “Građani imaju moć”, pošto im često nedostaju uslovi za rad i finansije. Značajna je, svakako, i ona stručna i kolegijalna. Ipak, po prirodi stvari, oslanjaju se pre svega na sopstvene snage.

U Niškoj urbanoj gerili, čiji se članovi ne predstavljaju javno, kažu da “imaju sve uslove” za aktivizam- svoje ideje, entuzijazam i rad. Fali im, dodaju, samo nešto malo novca da bi bili efikasniji i brži. Ipak, kada ih sugrađani pitaju da li im je nešto potrebno, oni odfgovaraju negativno. Ne žele da budu superheroji koji će delovati u ime građana, već im je cilj da građanima budu inspiracija i motivacija, a da oni sami postanu aktivni.

– U vreme kada smo radili akciju protiv zagađenja u Nišu, koja je podrazumevala lepljenje plakata na kojima poznate Nišlije (Branko Miljković, Stevan Sremac, Stevan Sinđelić, Dragan Stojković Piksi, Goran Šepa Gale…, p.a.), koji nose gas maske, komentarišu ovaj veliki problem i pozivaju nadležne da ga reše, dobili smo skromniju finansijsku podršku od NKD.Takva pomoć nam je pomogla da u tom trenutku brže delujemo, što je bilo veoma važno- kažu za naš list u ovoj neformalnoj niškoj grupi građana.

Vladan Dimitrijević iz Inicijative “Za čistiju Sokobanju”, koja postoji od marta ove godine, dodaje da je prvu finansijsku podršku dobila od ORCE-a. Sredstva su bila mala, ali značajna, pošto njima “mnogo toga nedostaje”, počev od prostora. Do sada su im pomagale neke lokalne kompanije, a nadaju se skorašnjoj većoj donaciji.

– Sredstva koja smo dobili od ORCA-e iskoristili smo za ankeitranje građana o divljim deponijama, pre svega onima u seoskom sredinama, kako bi ih motivisali na aktivizam, što nam je izuzetno važno. Radimo, naime, na mapiranju divljih deponija na teritoriji opštine Sokobanja, koja je ekološka opština, a koja ima 25 sela, i skoro stotinu deponija. Planiramo da u relativno bliskoj budućnosti očistimo bar jednu deponiju, a za tu i slične akcije nam je pomoć građana dragocena- kaže on za Danas.

Ivana Petrović iz Okvira života, iz Mionice, kaže da je taj ekološki pokret od NKD dobio finansijsku podršku od 500 dolara, što je za njih u tom trenutku bilo od značaja. Sada su dobili sredstva i od austrijske Community Seed Banks Academu, kojase bavi lokalnim bankama gena. Do ove godine nisu se bavili prikupljanjem bilo kakvih sredstava, radili su isključivo volonterski i akcije sami finansirali.

– Zakon o semenu uopšte ne prepoznaje kao pojam banke o semenu, a trebalo bi. Takođe, subvencije za očuvanje biljnih genetičkih resursa značajno su manje nego za životinjske. Svakako je zahtevnije gajiti životinje, ali bez subvencija za stare sorte vođa i povrća nema ni starih sorti, jer nema motivacije za njihovo gajenje, tako da one nestaju brzinom od jedan do dva odsto sorti na godišnjem novou- kaže ona za naš list, najavljujući da će “Okvir života” i dalje raditi na rešavanju ovakvih problema.

Marijana Ćurčić iz Udruženja vizuelnih umetnika Užice dodaje da je njih finansijski podržala Fondacija Jelena Šantić, a Media refomr centar snimio priču o toj organizaciji. Projektno ih je podržalo i Ministarstvo kulture i informisanja. Od Grada su dobili na korišćenje vojnu kasarnu, u kojoj je sada Galerija.

– Ali, u toj Galeriji za sada nema zaposlenih, tako da je ona praktično zatvorena. Nedostaje nam, dakle, jedan ili dvoje radnika koji bi otvorili Galeriju i mogli da prime posetioce. Ovako, Galeriju otvaramo samo kada nam preko fejsbuka ili na druge načine neko najavi dolazak, i to jeste problem- kaže ona za Danas.

Solidarnost takozvanih “velikih” udruženja građana sa inicijativama za bolji život na lokalu 3
Foto nacionalna koalicija za decentralizaciju

Andrija Petrović iz inicijative “Da Valjevo prodiše” dodaje da su ovu organizaciju napravili njegova porodica i prijatelji, bez budžeta i drugih uslova, a u sve krenuli “iskreno” i “altruistički”. Od NKD su u oviru ovog projekta dobili manji iznos sredstava, koji su koristili za produciranje izložbe anonimnih umetnika “Da Valjevo prodiše”.

– To jeste lepa pažnja i podrška, ali bi mi uspeli da napravimo tu izložbu i bez takve donacije. Nama, zapravo, treba milion dolara i štamparija, pa da stvari promenimo za šest meseci. Ali, snaći ćemo se i bez tog novca. zbog sadašnjosti i budućnosti ovog grada, zbog sebe i svoje dece- kaže Petrović za naš list.

Od stavljanja buketa cveća u udarne rupe do postupaka pred institucijama

Valjevci su svesni lošeg kvaliteta vazduha, ali i dosta inertni, spremni da o tome dugo razgovaraju u kafanskom okruženju, ali kada je potrebno da se nešto uradi- inertni su i letargični, kaže Andrija Petrović iz Inicijative “Da Valjevo prodiše”, a prenosi niški Media reform centar.

On kaže da su najveći uspesi koja je ova inicijativa uspela da postigne svojim akcijama, ili je bar bitno doprinela tome- priključenje valjevske bolnice na Toplanu, nakon što se grejala na ugalj, kao i prelazak Toplane na gas, nakon što je kao energent koristila mazut. Sledeći cilj inicijative je izrada detaljne analize uzroka izuzetno velikog aero- zagađenja, predlog sveobuhvatnog rešenja, čiju realizaciju bi trebalo da plati Grad.

U Inicijativi za Požegu kažu da su zadovoljni time što su uspeli da spreče bahatu lokalnu vlast da za 12 miliona dinara iz opštinskog budžeta kupi nelegalni i nezavršeni objekat čiji su vlasnici muž i dever Zorice Mitrović (SNS), bivše predsednice Skupštine opštine Požega. Učinili su to kako upornim građanskim protestima, tako i pokretanjem krivičnih, upravnih i drugih postupaka, što smatraju ključnim.

– Ovaj ili bilo koji drugi sistem ne može se rušiti ili menjati drugačije osim instuitucionalno. Sada nam, dakle, predstoji reforma sistema i borba za pravednije društvo koje će funkcionisati na korist građana, a ne male bogate kaste. Očekujemo podršku građana, koji su se sada, a nakon što su videli šta može da uradi deset ljudi, malo više oslobodili i ohrabrili da iskažu mišljenje. U početku smo imali njihovu podršku, ali je ona bila maltene skrivena, pošto su mnogi od njih zavisni od opštinskih vlasti- kažu u Inicijativi za Požegu.

Niška urbana gerila imala je niz akcija koje su izazvale interesovanje građana i medija, među kojima su, osim serije plakata po gradu na kojima “poznate Nišlije” šalju atraktivne poruke protiv izuzetno velikog aero- zagađenja u gradu, i akcije “Dobro došli na divlju deponiju”, proslava rođendana rupe koja je čekala asfaltiranje godinu dana, pecanje u rupi punoj kišnice i poziv ribolovcima da im se pridruže, “sadnja” cveća u rupama u asfaltu…

U okviru “jesenjeg sređivanja grada”, a nakon što je izvađena granitna kocka iz ambijentalnog Kazandžijskog sokačeta, njihova ekipa, sa kantama i molerskim kapicama napravljenim od provladinog tablida Informer, simbolično je “farbala” zidine Niške tvrđave u roze boju, nakon što su “utvrdili da je ta boja sveprisutna u Srbiji”. U vreme besplatnog preuzimanja Niškog aerodroma od strane Republike, kojoj se oštro pritivio deo građana, na Niškoj tvrđavi su okačili natpis “Kalemegdan”, a znak na kojem je pisalo “Nišava” prelepili obaveštenjem “Sava”. Posle povrede jednog deteta u gradskom parku Čair, postavili su ormariće sa znakom Hitne pomoći, kako bi roditelji sami mogli da pruže prvu pomoć svojoj deci…

– “Gerila” je nastala slučajno, a na bahatosti gradske vlasti, opštoj apatiji građana i pasivnost mladih ljudi. Deo gerile može da bude svako ko vidi probelme oko nas, a kreativan je. Naš cilj je da motivišemo građane da isprovociraju institucije da rade svoj posao. Pri tom, mogu da se pozovu na Urbanu gerilu, biće nam zadovoljstvo- kažu oni, dodajući da im zaklanjanje lica i identiteta pomaže da ih vlast ostavi na miru, kako bi nesmetano realizovali ono što zamisle.

U “Okviru života” kažu da uporno nastoje da promovišu gajenje starih sorti voća i povrća, za koje mnogi kažu da su “ukusnije i mirisnije”, a pri tom su zdravije jer ne traže u svojoj proizvodnji puno pesticida, tei spreče njihovo nestajanje, što je posebno važno u vreme kada proizvodnja genetski modifikovane hrane uzima sve više maha.

– Naš plan je da kada otvorimo banku gena, krenemo u monitoring starih sorti na teritoriji Mionice, a da za pet godina u našoj opštini bude otvorena, na primer, zadruga koja će prodavati proizvode iskljucivo od starih sorti- kaže Ivana Petrović.

U Inicijativi “Za čistiju Sokobanju” upozoravaju da je veliki problem u toj ekološkoj i turističkoj opštini i gradska deponija, koja je zapravo smetlište koje se nalazi pored same reke Moravice, a koja se uliva u Bovansko jezero iz kojeg se snabdevaju Aleksinac i Ražanj, što potencijalno može izazvati zdravstvene probleme stanovništva.

– Dobra vest je da smo dobili Uredbu Vlade koja omogućava da ta deponija sledeće godine bude zatvorena, sanirana i kultivisana, a da se otpad odlaže na regionalnoj deponiji na teritoriji Pirota- kaže Vladan Dimitrijević iz ove građanske inicijative, a prenosi Media reform centa

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.