Spas od bombardovanja Jugoslavija tražila u šumama 1Foto: Nataša Matović / Univerzitetska biblioteka

Na današnji dan pre 80 godina list Vreme je pisao o lažnim vestima koje je strana štampa pisala o Jugoslaviji, dok list Pravda piše o važnosti šuma u odbrani od vazdušnih napada.

Na današnji dan list Vreme je demantovao vesti strane štampe o pojedinačnom proganjanju Nemaca u Jugoslaviji i ubijanju stoke nemačkih seljaka u Banatu i Bačkoj.

Strana štampa i pojedine radio-stanice izveštavaju o „srpskim gomilama“ koje idu od sela do sela i pale imanja pripadnika nemačke nacionalne manjine. List Vreme ovo demantuje i kaže da u zemlji vlada potpuni red i mir i nikakvi pa ni najmanji incidenti se nisu dogodili.

Spas od bombardovanja Jugoslavija tražila u šumama 2
Foto: Screenshot/Digitalna.nb,rs

Jedna od vesti strane štampe govori o tome kako su jednom pripadniku nemačke nacionalne manjine usijanim gvožđem na lice utisnuli oblik kukastog krsta i kako srpski četnici ubijaju Nemce.

„Ali u toj još nerazjašnjenoj kampanji neistina, otišao je najdalje jedan bugarski list, objavljujući danas da je jugoslovenska vlada izgubila svaku kontrolu nad situacijom u zemlji i da policija i ‘srpski’ oficiri vrše Bartolomejski pokolj nad narodnosnim manjinama u Jugoslaviji“, piše Vreme.

Svi događaji su odlučno demantovani od strane jugoslovenskih zvaničnika kao potpuo izmišljeni, kao i od strane doktora Valtera Ribla, vođe nemačke manjine u Celju.

Strani listovi ne samo da se ne trude da provere informacije pa ih tek onda objave, već i izbegavaju da objave izveštaje svojih dopisnika iz Jugoslavije koji govore o tome da nikakvih incidenata nije bilo.

Celokupno izdanje može se čitati na sajtu Narodne biblioteke.

List Pravda  je na današnji dan pisao o tome kako nas šuma može zaštiti od vazdušnih napada.

Važnost šume u zaštiti stanovništva i ustanova prilikom vazdušnih napada jasno je naglašena u članu 18 tačke 3 Uredbe o zaštiti od vazdušnih napada, koja glasi: „Postupno, ali stalno, izvoditi maskiranje preduzeća, ustanova i velikih građevina da što manje upadaju u oči, ukoliko je to moguće prema okolini u kojoj se nalaze, a najobičnije sredstvo za maskiranje je pošumljavanje.“

Spas od bombardovanja Jugoslavija tražila u šumama 3
Foto: screenshot/digitalna.nb.rs

U Uredbi o zaštiti od vazdušnih napada takođe piše da je svaka opština obavezna da obezbedi izradu određenog broja koliba, baraka i logora u šumama i šumarcima, gde će se skloniti stanovništvo iz velikih i važnih mesta koja mogu biti meta neprijateljskog vazdušnog napada.

Boravišta za decu treba obrazovati van većih mesta koja mogu biti meta vazdušnih napada, a najbolje bi bilo da to bude u manje naseljenim mestima blizu šumovitih predela.

Bombardovanje šuma vršiće se samozapaljivim bombama. Ovo je potvrđeno u izveštajima sa zapadnog fronta. Za vreme uspešne nemačke ofanzive od Pariza ka moru engleska avijacija je šumovite predele bombardovala isključivo zapaljivim bombama.

Pravda zatim izvodi zaključak da će šumoviti predeli sigurno biti izloženi bomabardovanju zapaljivim bombama. Stanovništvo će se sklanjati samo u šume koje nisu blizu velikih mesta i centara koji mogu biti meta neprijateljskog vazdušnog napada.

Više o tome možete pročitati na sajtu Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1941. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.“

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.