Ljiljana Đorđević, šefica Odseka za popis stanovništva Republičkog zavoda za statistiku, istakla je da Srbija ima 7.186.862 stanovnika, što je za 311.139 manje nego 2002, kada je održan prethodni popis stanovništva.

– Prosečna starost stanovnika Srbije je 42,2 godine, a u pojedinim selima u istočnoj i južnoj Srbiji i preko 50 godina. U 2011. u 1.458 naselja nije rođeno nijedno dete – istakla je Đorđevićeva. Ona je dodala da pored negativnog prirodnog priraštaja, broj stanovnika naše zemlje opada i zbog migracija.

– U poslednjih 10 godina u inostranstvo je otišlo da živi i radi 146.500 mahom visokoobrazovanih ljudi – naglasila je Đorđevićeva.

Ivana Čikarić iz Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike potvrdila je da sve veći broj visokoobrazovanih ide iz zemlje, najviše u države Evropske unije, ali i u pojedine azijske.

– U Srbiji postoji 58 agencija za zapošljavanje, preko kojih se mogu dobiti radne dozvole za odlazak u inostranstvo, kao i preko Nacionalne službe za zapošljavanje – istakla je Čikarićeva.

Tatjana Radosavljević, direktorka Lekarske komore Srbije, ukazala je na apsurd da se na birou Nacionalne službe za zapošljavanje nalazi 2.500 lekara, dok nekim zdravstvenim ustanovama nedostaju specijalisti.

– Deficitarna zanimanja u medicini su anesteziolozi, radiolozi, patolozi i kardiohirurzi. Sistem obrazovanja u pogledu specijalizacije trebalo bi da se menja, jer uskoro neće biti dovoljno ni pedijatara. Naime, oko polovina lekara u Srbiji stariji su od 50 godina, i za pet do osam godina otići će u penziju. Među njima je najviše pedijatara – naglasila je Radosavljevićeva.

Jelica Timotijević, direktorka Sektora za odnose sa javnošću PIO fonda, istakla je da broj penzionera konstantno raste u odnosu na broj zaposlenih.

– U Srbiji ima 1,7 miliona penzionera i 2,5 miliona ljudi koji plaćaju penziono osiguranje. Na jednog penzionera dolazi 1,47 zaposlenih, što penzioni fond čini neodrživim. Zato država dotira sredstva za isplatu penzija. Optimalan broj penzionera u odnosu na broj zaposlenih je jedan prema tri – naglasila je Timotijević.

Na panel-diskusiji „Demografski trendovi i budućnost sporta u Srbiji“ učestvovali su Željko Tanasković, predsednik Saveta za školski sport Srbije, Bratislav Đorđević, košarkaški trener i otac proslavljenog košarkaša Aleksandra Đorđevića, Zoran Laković, generalni sekretar Fudbalskog saveza Srbije i Ljiljana Đorđević, šefica odseka za popis stanovništva pri Republičkom zavodu za statistiku.

Zoran Laković je istakao da u periodu od 2010. do 2013. iz naše zemlje otišla 624 punoletna profesionalna fudbalera, dok je u istom vremenskom periodu Srbiju i srpski fudbal napustilo 1.069 amaterskih fudbalera.

Željko Tanasković je napomenuo da je Savez za školski sport nastao 1973. godine i da je glavni cilj ovog saveza da što veći broj mladih ljudi uključi u sport i sportska dešavanja naučivši ih pri tome da se u pobedi ponašaju džentlmenski, a u porazu dostojanstveno. Akcije i škole ovog saveza su besplatne i nalaze se u svim delovima Srbije.

Đorđević: Sportski čas u školama

Bratislav Đorđević je dodao da u košarci ne postoji toliki odliv dece kao u fudbalu, ali da o tome treba pričati otvoreno kako bi se ovaj negativni demografski trend prekinuo. Isto tako, smatra da treba u škole uvesti i čas sporta na kojem bi se učila osnovna pravila mnogih sportova, jer bismo na taj način mogli animirati i „naterati“ decu da krenu da treniraju sport koji im se najviše dopada. Ipak, za tako nešto je potreban i pristanak Vlade Srbije te bi u tom smislu trebalo organizovati neku tribinu na kojoj bi osim medija, proslavljenih sportista, raznih sportskih funkcionera trebalo da učestvuju i političari kako bi se ta ideja i pretvorila u realnost, a ne ostala samo „mrtvo slovo na papiru“.