Foto: Matea Milošević / Univerzitetska biblioteka Svetozar MarkovićPredratni listovi „Vreme” i „Pravda” pre osamdeset godina pisali su o porastu broja razvedenih brakova, o razlozima zbog koji dolazi do brakorazvodnih parnica, ali i o premijeri komada „Preobraženje kapetana Brasbanda” u Skoplju.
Dnevni list „Vreme” na unutrašnjim stranama donosi priču o povišenom stepenu prisutnosti brakorazvodnih parnica u pravoslavnim porodicama, ali i samih razvoda u vremenskom intervalu od četiri godine.
Prema podacima koji su u tekstu izneti, broj realizovanih razvoda u ovom periodu iznosio je 10.667, a sam broj brakorazvodnih parnica je duplo veći i iznosi 21.438.
„Ove dve cifre mnogo kazuju. Najpre to da se naš svet sa velikom lakoćom i bez mnogo predomišljanja upušta u brakorazvodne sporove, a što je najglavnije, to isto dokazuje i sa koliko nerazmišljenosti uleće u brakove.”
Od svih gradova, prvo mesto po broju razvoda i sporova koji su u toku nosi Beograd. Za njim slede Niš i Požarevac, dok suprotno ovim mestima stoji Šibenik, grad koji je za četiri godine imao tek 20 razvoda brakova.
„’Najčistije’ godine bile su 1934. i 1937. kad nije razveden ni jedan jedini brak, dok je 1935. bila nešto manje čista, pošto je te godine razveden jedan brak, a rekordna je bila poslednja, 1938, prava razbludna, pošto je te godine razvedeno dvaput više nego svih ranijih godina: 14 brakova.”
Kada se govori o poništenjima brakova, Beograd je delio tek drugo mesto sa Cetinjem, dok je prvo mesto zauzeo Šabac sa 180 poništenih brakova.
Najčešći razlozi za razlaz supružnika krili su se ili u porocima ili u preljubama, a neretko i u međusobnoj netrpeljivosti. Različiti vidovi zlostavljanja su i tada bili prisutni i predstavljali su čest razlog za razilazak partnera.
„Da li je uzrok tome površno ulaženje u brak ili sve veća iskušenja u koja upadaju supružnici, ili pomanjkanje morala i bačne svesti, ili nervoza supružnika, njihove strasti i poroci, razočarenja i nastranosti, to je ono o čemu bi trebalo razmisliti.”
Rast brojki nesumnjivo je nastavio i do danas, dok se motivi za ovakve postupke nisu mnogo promenili.
Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.
Premijera komedije „Preobraženje kapetana Brasbanda” od Bernarda Šoa održana je u Skoplju, prenosi list „Pravda”. Prvo izvođenje ovog komada u našoj zemlji omogućio je svojim prevodom reditelj Anđelko Štimac.
„Jedini prigovor koji bi se tom prevodu mogao učiniti bio bi, možda, u tome što je prevodilac često oskudevao u izrazima koji bi sadržavali u sebi sve one finese šoovskog ironiziranja i varničastog peckanja.”
Da ovaj tekst nije najbolji pozorišni komad iz opusa Bernarda Šoa, već više dostojan filmski scenario, govori i činjenica da se u Americi već uveliko snimao film.
„To je više jedna majstorski dat scenario za film u amerikanskom stilu, uz uslov da se psihološki i idejno opravdani završetak zameni hepi-endom, nego pravo pozorišno delo, koje bi u sebi nosilo snažnu misao i pesničku snagu jednog velikog autora kakav je Bernard Šo.”
Režiju za ovaj komad je potpisao sam prevodilac dela, gospodin Štimac.
Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.
List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1940. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.
Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
