Studenti u Parizu: Ne možemo više da ćutimo na uništavanje demokratije

Ne želimo i ne možemo više da ćutimo na uništavanje demokratije, slobode mišljenja i slobode medija, na obmanjivanje naroda, na lažne izbore, policijsku brutalnost i ogromno nasilje koje se na ulicama Beograda ne pamti još od 90-ih godina – kaže za Danas Lazar Karapandža, jedan od naših studenata koji se školuju u Parizu i koji su u četvrtak uveče izašli da dočekaju predsednika Aleksandra Vučića, prilikom njegove posete Francuskoj.

Studenti u razgovoru za naš list objašnjavaju kako su došli na ideju da se okupe ispred rezidencije ambasadorke Srbije u Parizu i time izraze protest protiv aktuelne vlasti, noseći transparente na kojima je, između ostalog, pisala i poruka Vučiću na francuskom „Ti si kovid Srbije“.

– Protest se desio spontano i bio je organizovan za nekoliko sati putem grupnog „četa“ koji nam inače služi za dogovaranje povremenih druženja. Već najava dolaska Vučića je bila okidač da se okupimo i pružimo podršku našim porodicama i prijateljima u Srbiji sa kojima smo u svakodnevnom kontaktu. Ma koliko bili udaljeni od njih, saosećamo u svakom trenutku sa onim što proživljavaju u poslednjih nekoliko meseci, od policijskog časa i višednevnih zatvaranja, do šarade koja je napravljena održavanjem izbora. Čak bih se usudio da kažem da osećamo dodatni teret s obzirom da znamo šta nama bliske osobe proživljavaju, a da ne možemo nikako da pomognemo – kaže za Danas Jovan Nedeljković iz Smedereva, diplomirani ekonomista sa Sorbone, koji je trenutno na master studijama iz finansija na Skema Business School u Parizu.

Njegov kolega Lazar dodaje da su hteli da pruže podršku ne samo građanima Beograda, već i drugih gradova u Srbiji „koji trpe ogromne pritiske i brutalnost u borbi protiv režima jednog čoveka i njegovih marioneta“.

– Nas dvadesetak smo se okupili ispred rezidencije ambasadorke Srbije u Parizu u 20 časova i bilo smo tamo tridesetak minuta do sat vremena. U jednom trenutku je neko iz ambasade pozvao policiju koja je došla i zamolila nas da se udaljimo od objekta što smo i učinili, jer nismo želeli da pravimo problem sebi, a ni njima. U trenutku kada smo odlazili predsednik Vučić nije došao u ambasadu tako da ga nismo dočekali, ali smo poruku uputili. Bilo je jasno da ljudima iz ambasade nije prijatno, ali su dobili poruku da mladi, ne samo u Srbiji, već i u Francuskoj ne žele da trpe sve što se dešava proteklih osam godina – ističe Lazar.

Komentarišući poruku Vučićeve savetnice za medije Suzane Vasiljević, koja je na Tviteru poručila: „Dočekali ga možda, ali malo sutra! Čekaćete vi deco još malo. Trenutno sa Makronom sluša kompoziciju Claude Debussy’s Reflets dans l’eau („Reflections in the Water“)“, Lazar kaže da njen postupak izlazi iz okvira normalnog i profesionalnog ponašanja savetnice za medije predsednika jedne ozbiljne države.

– Ako je ona našla za shodno da se podsmeva nama mladim ljudima od 20 godina i da nešto dokazuje to dovodi samo do jednog zaključka: da je režim mnogo poljuljaniji nego što smo mislili, da ih svaki vid bunta mnogo jače pogađa, da ih nervira što mladi uspešni i obrazovani ljudi ustaju protiv njih i ne slažu se sa njihovom politikom i načinom na koji upravljaju državom – komentariše Lazar, koji je upravo završio studije na pariskom Institutu političkih nauka.

Poslednji put je u Srbiji bio u januaru tokom zimskog raspusta između dva semestra, a u Francuskoj je od 2015. Na pitanje kako mu Srbija danas izgleda, u odnosu na vreme kada je ovde živeo, bez zadrške odgovara: „Mnogo gore“. Na studije je otišao sa idejom da se sa stečenim znanjem i iskustvom vrati u Srbiju. Od toga ni danas nije odustao, ali kaže da se situacija u našoj zemlji „toliko otrgla kontroli da to postaje nepodnošljivo“. Ističe i da mladi nemaju nadu da se bilo šta može promeniti u skorijoj budućnosti.

– Nama kao mladim ljudima koji bi trebalo da budu oslonac države je strašno da našu zemlju vode prosti i neobrazovani ljudi koji nemaju nikakvog obzira prema građanima, već gledaju samo sopstvene interese – navodi Lazar.

Upitan može li se napraviti paralela između protesta „žutih prsluka“ u Francuskoj i ovoga što se poslednjih dana dešava na ulicama prestonice, odgovara da su ta dva protesta prilično drugačija.

– U Francuskoj ipak postoje institucije koje funkcionišu, postoji država. Građani jesu nezadovoljni kada su izlazili na ulice toliko meseci, ali mnogi od njihovih zahteva su uslišeni. Predsednik Makron ih je primio i razgovarao s njima, konstantno je slušao šta imaju da kažu, tako da je postojao neki odgovor na sve te proteste, dok u Srbiji ne vidim nikakvu volju vlasti da čuje bilo koga. Razlika je u tome što ovde vlast sluša narod, dok to u Srbiji nije slučaj – smatra Lazar.

Biće ovo duga borba

Student Jovan Nedeljković napominje da je njegov bunt i lične prirode, jer mu majka radi u kovid bolnici kao laborant, sa nedostatkom zaštitnog materijala po osam sati u nehumanim uslovima i primi dnevno i po 400 pacijenata.

– Protest je usmeren i na lažne ministarske doktorate, na devalorizovanje naših diploma. Šaljemo punu podršku našim kolegama studentima sa srpskih univerziteta čiji se mukotrpan rad nipodaštava time što je pola Vlade diplomiralo ne znajući ni šta su studirali. Ukoliko se protesti nastave u Srbiji, nastaviće se i u Parizu, biće sve brojniji, a nadamo se buđenju naših slobodoumnih ljudi i po drugim svetskim metropolama. Biće ovo duga i iscrpljujuća borba za bolju Srbiju – poručuje Jovan.