Među ubijenima je i njen muž Nedžat, njihove ćerke, Majlinda (16) i Herolinda (14) i sinovi Altin (10) i Redon (2).

Šureta je svedočila u predmetu protiv Vlastimira Đorđevića, nekadašnjeg pomoćnika ministra unutrašnjih poslova Srbije i načelnika Resora javne bezbednosti MUP-a. Đorđević je nakon žalbenog postupka osuđen 27. januara 2014. na 18 godina zatvora.

U kući Šurete i Nedžata bila je smeštena kancelarija misije OEBS. Po odlasku OEBS-a sa Kosova 20. marta 1999. Šureta, Nedžat i deca su se vratili u svoju kuću. Ipak, napustili su je 25. marta, nakon što je grupa policajaca opljačkala njihove stvari i imovinu OEBS-a. Prešli su kod Nedžatovog strica, čija se kuća nalazila iznad njihove. Kod strica su se bili sklonili i drugi rođaci. Oko podneva 26. marta, pojavila se velika grupa policajaca. Jedan od njih je zvao Bujara Berišu da izađe napolje. Ubijen je čim je izašao. Posle njega policajci su ubili Fatime i njenog sina Fatona, Sedata, Nedžmedina i Nedžata Berišu.

U piceriju u centru grada pobeglo je 35 članova porodice Beriša, gde su svi, osim Šurete, Vijolce i njenog sina Gramoza ubijeni. Njih dve su se pretvarale da su mrtve, te su iskočile iz kamiona kada su tela prevožena. Kamion je bio u pokretu. Najmlađa žrtva ovog zločina bio je Eron Beriša. Imao je samo devet meseci.

„Ja sam čula dva pucnja i videla sam kako Bujar leži na balkonu… Mi smo trčali što smo brže mogli. I kada smo stigli našoj kući zaustavili su mog muža Nedžata, Fatona, njegovog nećaka i Nedžmedina. Mišković je držao Nedžata za ruku. Tu je bio još jedan policajac kojeg nisam poznavala, on je držao Fatona za ruku. Fatonova majka, Fatima, mu je rekla povedi mene umesto mog sina. U tom trenutku Sedat je počeo da trči, ali su ga uhvatili i nikada ga više nisam videla. Sa svojom ćerkom Herolindom potrčala sam u pravcu autobuske stanice. Blizu trgovačkog centra smo videli druge članoce svoje porodice. U jednom trenutku došla su moja deca i Altin mi je rekao: „Mama, ranili su me“. Ubrzo je došla jedna grupa policajaca i rekli su nam da uđemo u neki kafić… Svi smo ušli unutra, rekli su nam da sednemo. I čim smo seli počeli su da pucaju. Neprekidno… I onda su se zaustavili, čim su primetili da ima još glasova, da su ljudi živi, ubacivali su nešto unutra i deca, žene su posle toga umirali. Ubacivali su neku vrstu ručne bombe, ali ja to nisam mogla videti, ležala sam na zemlji, samo sam čula ljude kako plaču, kako ječe“, ispričala je Šureta.

Kako je navela, posle tih bombi niko se više nije čuo. Rekla je da joj je čitavo telo bilo u ranama, „ali bog me je sačuvao da dođem ovde i kažem istinu“. „Kada su videli da sam i dalje živa, pucali su mi u ruku, ali ja sam preživela, mada su oni mislili da sam mrtva. Kada se pucnjava završila, oni su govorili srpski i rekli: „Hajde da ukrcamo leševe u kamion“. Kada bi primetili da je neko i dalje u životu, ponovo bi otvorili paljbu, umirali su žene i deca. To je važilo i za mog sina, koji je bio ranjen u nogu. I Gramoz je, takođe, ranjen, ali oni Gramoza nisu videli, jer mu je lice bilo prekriveno jaknom. Moj Altin je još bio živ i rekla sam mu: „Pretvaraj se da si mrtav“. Nije puštao zvuka, ali su primetili da je živ kada su ga podizali, tada su ponovo otvorili paljbu i čula sam samo jauk“, svedočila je Šureta Beriša pred Tribunalom.

Tela su istog dana prevezena na strelište VJ blizu Prizrena. Nekoliko dana kasnije tela su izvađena i odvezena u nepoznatom pravcu. U septembru 1999. britanski forenzički tim izvršio je obdukcije tela ekshumiranih sa groblja u Suvoj Reci i identifikovao posmrtne ostatke Fatime, njenog sina Fatona i Sedata Beriše. U junu 2001. ekshumirana su tela 24 osobe iz masovne grobnice u centru SAJ-a u Batajnici kod Beograda, za koje je španski institut za toksikologiju DNK analizom utvrdio da pripadaju članovima porodice Beriša. Posmrtni ostaci 20 članova porodice Beriša još uvek nisu pronađeni.

Preuzeto sa sajta Koalicije za Rekom (recom.link)

Suđenja u Hagu i Srbiji

Aprila 2009. godine, srpsko pravosuđe je sedmoricu bivših pripadnika srpske policije osudilo na ukupno 68 godina zatvora za ratni zločin nad 50 albanskih civila u Suvoj Reci. Radojko Repanović i Slađan Čukarić osuđeni su na po 20 godina, Miroslav Petković na 15 godina i Milorad Nišavić na 13 godina zatvora. Radoslav Mitrović, Nenad Jovanović i Zorna Petković oslobođeni su optužbe.

Za masakr u Suvoj Reci pred Haškim tribunalom bili su optuženi tadašnji predsednik SRJ Slobodan Milošević, predsednik Srbije Milan Milutinović, potpredsednik Vlade SRJ Nikola Šainović, ministar unutrašnjih poslova Vlajko Stojiljković i vojni i policijski generali Nebojša Pavković, Vladimir Lazarević, Dragoljub Ojdanić, Sreten Lukić i Vlastimir Đorđević.