Fond za humanitarno pravo (FHP) ističe da se udovoljavanjem Cvjetanovom zahtevu da se pusti na uslovni otpust kazna na koju je osuđen zbog zločina nad civilima obesmišljava, a patnje žrtava nipodaštavaju. Podsetimo, 28. marta 1999. pripadnici jedinice MUP-a Srbije „Škorpioni“, među kojima je bio i Cvjetan, streljali su u dvorištu porodice Gashi u Podujevu 14 albanskih civila – sedmoro dece uzrasta od dve do 15 godina i sedam žena: Shpetima Bogujevci (10), Shpenda Bogujevci (13), Salu Bogujevci (39), Noru Bogujevci (15), Shefkatu Bogujevci (43), Shehidu Bogujevci (67), Nefisu Bogujevci Llugaliu (54), Fezdriju Llugialiu (21), Dafinu Duriqi (9), Arbera Duriqi (7), Mimozu Duriqi (4), Albina Duriqi (2), Fitnetu Duriqi (36) i Ismu Duriqi (69). Streljanje je, sa teškim povredama, preživelo petoro dece – Saranda, Fatos, Jehona, Lirije i Genc Bogujevci.

Za ovaj zločin je 2005. pred Okružnim sudom u Beogradu osuđen Saša Cvjetan, dok su 2010. osuđeni i drugi počinioci zločina u Podujevu – Dragan Borojević, Miodrag Šolaja i Dragan Medić, a 2011, nakon ponavljanja postupka, osuđen je i Željko Đukić. FHP ističe da je Cvjetan u dva kazneno-popravna zavoda, u Sremskoj Mitrovici i u Beogradu, proveo ukupno 16 godina i četiri meseca. Na slobodu je pušten 22. marta 2018. više od tri i po godine pre isteka kazne. Razlozi za takvu odluku su, navode u FHP-u, da je Cvjetan izdržao dve trećine kazne, da je proces resocijalizacije kod njega uspešno okončan, odnosno da je očekivano da će se Cvjetan na slobodi dobro vladati i da za vreme trajanja uslovnog otpusta neće izvršiti novo krivično delo.

„Iako su ispunjeni zakonski uslovi za puštanje na uslovni otpust, sud o tome ne bi smeo da odlučuje po automatizmu. Naime, u slučaju osude za teška dela, kao što je ratni zločin protiv civilnog stanovništva, zakon predviđa da sud može, ali ne mora odlučiti da osuđenog pusti na uslovni otpust. Baš iz razloga što teška krivična dela dovode do velikih patnji žrtava i do drugih teških posledica, pored ispunjenosti zakonskih uslova, prema mišljenju FHP-a, sud treba da uzme u obzir i druge okolnosti koje bi potvrdile opravdanost puštanja na uslovni otpust, poput izražavanja iskrenog kajanja za izvršeno delo, saosećanja prema žrtvama i njihovim patnjama, kao i priznanje dela. Međutim, o ovim okolnostima u rešenju Višeg suda nije bilo pomena“, ukazuju u FHP-u, dodajući da nijedna od navedenih okolnosti ne idu u prilog Cvjetanu, te da zbog svega nabrojanog sud nije trebao da prihvati Cvjetanov zahtev i pusti ga na uslovni otpust.

Država umanjuju težinu izrečenih kazni

„Puštanjem na uslovni otpust, kao i dodeljivanjem privilegija osuđenicima za ratne zločine tokom boravka u zatvoru, institucije Republike Srbije obesmišljavaju suđenja za ratne zločine i umanjuju težinu izrečenih kazni. Ako se ima u vidu da se svake godine broj podignutih optužnica za počinjene ratne zločine smanjuje, kao i da suđenja traju nerazumno dugo, puštanjem na uslovni otpust osuđenih ratnih zločinaca dodatno se grubo izigrava pravo žrtava zločina na pravdu i priznanje njihovih patnji“, ističu u FHP-u i zahtevaju da sudovi prilikom odlučivanja o zahtevu za uslovni otpust uzmu u obzir i način na koji je delo izvršeno, izražavanje iskrenog kajanja za počinjen zločin, patnju žrtava, kao i posledice sa kojima se preživeli i dalje suočavaju.

Saranda Bogujevci: Počinio je zločine potpuno svesno

Saranda Bogujevci, koja je preživela masakr u Podujevu, osudila je odluku Višeg suda u Beogradu da odobri prevremeno oslobađanje iz zatvora Saši Cvjetanu. „On je ove zločine počinio potpuno svesno. Sećam se ovog čoveka od 2003. kada sam sa svojom porodicom prisustvovala suđenju“, rekla je Bogujevci za BIRN i istakla da porodice žrtava „moraju da ponovo prolaze kroz bol i patnju zbog toga što Srbija ne preuzima odgovornost“. Saranda Bogujevci je trenutno poslanica opozicione stranke Samoopredeljenje.