Foto: FoNet/Božidar Petrović

… kojom je osuđen na deset godina zatvora zbog podsticanja i počinjenja progona Hrvata 1992. u selu Hrtkovci u Vojvodini.

Kako stoji u podnesku koji je potpisala tužiteljka Barbara Goj, odluke Žalbenog veća su konačne zbog čega treba odbiti Šešeljev zahtev. „Statut MMKS, kao i statuti tribunala za bivšu Jugoslaviju i Ruandu, ne dozvoljavaju pravo na drugu žalbu, što uključuje situacije kada se u žalbenom postupku osudi osoba koja je u prvostepenom postupku oslobođena“, navela je tužiteljka Goj. Ona je napomenula i da su netačni Šešeljevi navodi da mu je „onemogućeno pravo da učestvuje u žalbenoj proceduri“.

Šešelj je u svom zahtevu naveo da je pravo na žalbu na osuđujuću presudu „elementarno pravo“, koje se ne sme nikome osporiti. „Presuda izrečena od strane Mehanizma predstavlja pravni presedan. Nezamislivo je da osoba koja se proglasi krivom i osudi za zločin, nema pravo da se žali na takvu odluku“, naveo je Šešelj, koji je u aprilu ove godine proglašen krivim po tri tačke optužnice za progon, deportacije i druga nečovječna djela. Prethodno je prvostepenom presudom oslobođen krivice. Šešelj je rekao da je proglašen krivim samo da bi se „pokrilo“ vreme koje je proveo u pritvoru Tribunala, podseća detektor.ba.