Foto: Stanislav Milojković

Novinarska i medijska udruženja su ušla u obnovljeni proces izrade medijske strategije i dijalog sa Vladom u nadi da će odista moći da doprinesu unapređenju medijske scene, a ne da bi bila deo procesa koji bi služio samo tome da Srbija dobije bolje ocene međunarodnih organizacija, dok se na medijskoj sceni ništa ne bi promenilo ili stvari bile još gore.

Nismo krili da su ta dva procesa međuzavisna i da nećemo davati legitimitet strateškom dokumentu bez paralelnog rešavanja tekućih problema, pogotovo što je i sam proces izrade strategije prepun problema i kontroverzi. Izražavamo punu spremnost da u ove procese uložimo sve svoje stručne kapacitete, ukoliko je Vlada odista spremna da promeni odnos prema medijskim slobodama i želi da pronađe najbolje način kako to da formalizuje. Od Koordinacionog tela zato ubuduće očekujemo snažan angažman i proaktivan pristup, ne samo prema zahtevima Tima za dijalog, već i da i samo konstatuje probleme i nudi rešenja, saopšteno je Danasu.

Zahteve prenosimo u celosti:

1. Predstavnici vlasti hitno da prestanu da prozivaju, vređaju, omalovažavaju i diskriminišu novinare, medije, novinarska i medijska udruženja, ugrožavaju njihovu bezbednost i proglašavaju ih za neprijatelje društva, „strane agente“ i „izdajnike“. Predstavnici vlasti neprestano da ističu da su kritički mediji i drugačije mišljenje deo demokratskog procesa, i da ih podržavaju;

2. Poreske i druge inspekcije odmah da prestanu da ugrožavaju rad nezavisnih medija, posebno portala Južne vesti i drugih medija koji prolaze kroz slične administrativne probleme zbog svoje uređivačke politike. Poreska uprava, ali i druge inspekcijske službe da obustave aktivnosti koje imaju za cilj gušenje medijskih sloboda. Da se izvrši nezavisna revizija poreskog postupka koji se vodi protiv Južnih vesti i utvrdi odgovornost direktora Poreske uprave u Nišu i postupajućih inspektora u slučaju kršenja zakona;

3. Da se hitno obustave sudske kampanje protiv medija sa nezavisnom uređivačkom politikom, kao što je to nedavno bio slučaj sa kontroverznom presudom Višeg suda u Beogradu izrečenoj portalu Peščanik, po tužbi ministra Nebojše Stefanovića za povredu časti i ugleda, koja može da ugrozi opstanak ovog medija. Iako je u pitanju prvostepena presuda, važno je da predstavnici vlasti imaju u vidu da praksa Evropskog suda za ljudska prava kazuje da osobe koje obavljaju javne funkcije treba da trpe viši nivo javne kritike, kao i da je sloboda izražavanja mnogo šira u odnosu na nosioce političkih funkcija. Takođe, i Zakon o javnom informisanju i medijima jasno navodi da je “izabran, postavljen, odnosno imenovan nosilac javne i političke funkcije dužan da trpi iznošenje kritičkih mišljenja, koja se odnose na rezultate njegovog rada, odnosno politiku koju sprovodi, a u vezi je sa obavljanjem njegove funkcije bez obzira na to da li se oseća lično povređenim iznošenjem tih mišljenja”. Da Ministarstvo pravde, u saradnji sa međunarodnim organizacijama, organizuje seminare za sudije koji sude medijske sporove, radi usklađivanja sa relevantnom praksom Evropskog suda za ljudska prava u ovoj oblasti;

4. Da se u najkraćem roku rasvetle svi slučajevi napada na novinare i ugrožavanja njihove bezbednosti, pokrenu i u razumnom roku dovrše procesi protiv počinilaca. Da se predstavnici državnih organa (RJT i MUP) u Stalnoj radnoj grupi za bezbednost novinara prema predstavnicima novinarskih i medijskih udruženja u ovom telu i njihovim zahtevima odnose sa dužnim poštovanjem i poštuju odredbe Sporazuma o saradnji i merama za podizanje nivoa bezbednosti novinara. To je i preduslov da se deblokira rad ovog tela, za koje smatramo da ima veliki značaj. Posebno je važno da se do kraja rasvetle i javnosti saopšte podaci vezani za slučajeve napada na novinare koji su izazvali veliku pažnju javnosti, kao što je to slučaj napada 31. maja 2017. godine. Nedopustivo da slučajevi ubijenih novinara nisu do sada sudski razrešeni;

5. Da vlast hitno obustavi podršku, političku, moralnu i finansijsku, medijima koji kontinuirano krše Zakon o javnom informisanju i medijima, Zakon o elektronskim medija, Kodeks novinara Srbije, koji neprestano šire nacionalnu i drugu mržnju, izazivaju paniku i stvaraju atmosferu straha i nasilja u društvu. Očekujemo od državnih organa da oštro i javno osude ovakvu medijsku praksu, kao i da upotrebe ovlašćenja iz Zakona o javnom informisanju i medijima i Zakona o elektronskim medijima protiv nje.

6. Neophodno je da se utvrdi uloga Ministarstva kulture i informisanja u celokupnom procesu medijskih reformi, s obzirom na to da su novinarska i medijska udružeja imala veoma ozbiljne probleme sa resornim ministarstvom. Ministar je nedavno javno uvredio i ponizio novinarska i medijska udruženja i njihove predstavnike u grupi za izradi medijske strategije, čime je ugrozio proces medijskih reformi. Očekujemo da se ubrzano utvrdi odgovornost ministra i državnog sekretara i za ovogodišnje konkurse za medijske sadržaje, koji su u sprovođenju obilovali nepravilnostima, uz osnovane sumnje da su izvršena i ozbiljna krivična dela. Potrebno je utvrditi i odgovornost ministra i državnog sekretara zbog brojnih problema koji su onemogućili prvi pokušaj izrade medijske strategije

7. Država hitno da preduzme mere koje će omogućiti da novinska agencija Tanjug i Radio-televizija Kragujevac u najkraćem mogućem roku izađu iz nezakonitog položaja, kao i da se sprovedu zakoni u odnosu na završetak privatizacije Politike, Večernjih novosti i Dnevnika. Smatramo da je potrebno da se Tanjug i njegovi servisi, u skladu sa zakonom i Vladinom uredbom, hitno brišu iz Registra medija;

8. Vlast na svim nivoima hitno da prestane sa diskriminacijom medija u pristupu javnim sredstvima i zaustavi katastrofalnu praksu konkursnog sufinansiranja medijskih sadržaja. U skladu sa Zakonom o javnom informisanju i medijima, konkursna sredstva trebalo bi da se dodeljuju uz uvažavajunje mišljenja stručnih komisija, sastavljenih od predstavnika relevatnih novinarskih i medijskih udruženja, stručnih i nekompromitovanih osoba. Ovaj proces mora da bude potpuno transparentan i otvoren, da za primarni cilj ima javni interes i i kvalitet ponuđenih medijskih projekata, a ne politička podobnost. Koordinaciono telo i nadležni državni organ trebalo bi, u saradnji sa novinarskim i medijskim udruženjima, da upute dopis lokalnim samoupravama i podsete ih na njihove zakonske obaveze i smisao konkursnog sufinansiranja javnog interesa u sferi javnog informisanja. Neophodno je i jasno utvrditi koji je državni organ nadležan za zakonitost sprovođenja konkursnog sufinansiranja na lokalnom nivou, s obzirom na dosadašnju praksu međusobnog prebacivanja odgovornosti. Ostala davanja trebalo bi da prate potpuna transparentnost procesa, jasni kriterijumi i merljivi efekti, u potpunosti u skladu sa zakonom.

9. Koordinaciono telo u najkraćem roku da dostavi predstavnicima Tima za dijalog kompletnu informaciju i taksativni spisak svih izdvajanja javnih sredstava u medijsku sferu od strane institucija javnog sektora u periodu od početka 2016. godine do danas. To se odnosi na izdvajanja po Zakonu o javnom informisanju i medijima, kao i po drugim osnovama, bilo da su u pitanju javne nabavke ili ugovaranje usluga (promocije, oglašavanje, sponzorstva, istraživanje javnosti, poslovno-tehnička saradnja, produkcija…). Tražimo da ovim izveštajem budu obuhvaćeni najviši državni organi, ministarstva, samostalne organizacije i fondovi u državnom sistemu, državne agencije, organi državne uprave, ustanove sa javnim ovlašćenjima, državna javna preduzeća i privredna društva sa većinskim državnim kapitalom. U narednom periodu će biti neophodno izraditi i izveštaje o dodeljivanji javnih sredstava medijima na lokalnom nivou;

10. Koordinaciono telo hitno da pokrene postupak izmene podzakonskih akata, prema preporukama novinarskih i medijskih udruženjima, koje će – u sadašnjim zakonskim okvirima – unaprediti sistem konkursnog sufinansiranja, funkcionisanje registra medija i transparentnost trošenja javnih sredstava u medijskoj sferi. Prema preporukama koje vam dostavljamo u prilogu, potrebno je izvršiti, u skladu sa zakonima, izmenu pravilnika o konkursnom sufinansiranju, doneti uputstvo (nadležno ministarstvo) za bliže definisanje kategorije novčanih davanja koja javni sektor dodeljuje medijima, doneti uputstvo (nadležno ministarstvo) o tome koji podaci moraju da budu javno dostupni u registru medija, kao i mišljenje kojim će lokalne samouprave podsetiti na obavezu dostavljanja podataka registru;

11. Da se Koordinaciono telo hitno izjasni o lošem radu Saveta REM i pozove ga da svoj rad obavlja u skladu sa zakonom, kao i da se odblokira proces izbora nedostajućih članova REM. Očekujemo da će promenama zakona uloga i položaj ovog tela biti u potpunosti redefinisani, kao i da će se ostvariti diskontinuitet u njegovom radu;

12. Potrebno je da Koordinaciono telo hitno omogući izvršenje rešenja Poverenika za informacija od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i naloži svim organima javne vlasti da izvršavaju svoje obaveze po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Hitno se mora zaustaviti trend da se organi javne vlasti sve više oglušuju o zahteve novinara i građana, kao i da diskriminišu pojedine medije i novinare, odbijajući bilo kakvu komunikaciju sa njima;

13. Hitno je potrebno u javnu sferu vratiti dijalog o važnim društvenim pitanjima. Vlast je dužna da gaji kritičko mišljenje kao javno dobro, kao i da, posebno u javnim medijskim servisima, pod ravnopravnim uslovima omogući pristup svim akterima političke i društvene scene. Potrebno je odmah, u skladu sa Zakonom o javnim medijskim servisima, omogućiti istinito, nepristrasno, potpuno i blagovremeno informisanje na javnim medijskim servisima, nezavisnost njihove uređivačke politike, nezavisnost izvora finansiranja, zabraniti svaki oblik cenzure i nezakonitog uticaja na rad javnog medijskog servisa, redakcije i novinara, primenu međunarodno priznatih normi i principa, a naročito poštovanje ljudskih prava i sloboda i demokratskih vrednosti, kao i poštovanje profesionalnih standarda i kodeksa. Neophodno je da se Koordinaciono telo izjasni o događanjima na RTV, od smene urednika i novinara 2016. godine do danas, koji su izazvali veliku pažnju javnosti.

Nezavisno udruženje novinara Srbije
Nezavisno društvo novinara Vojvodine
Asocijacija medija
Asocijacija nezavisnih elektronskih medija

Asocijacija Lokal pres
Asocijacija onlajn medija