Foto: FreeImages

Iako zdravstveni radnici imaju važnu ulogu u prevenciji i prestanku pušenja, učestalost pušenja još uvek je veoma visoka kako kod zdravstvenih radnika u Srbiji, tako i u mnogim zemljama Evrope i sveta.

U okviru istraživanja profesionalnog zadovoljstva zaposlenih u 54 zdravstvene ustanove u Beogradu u 2018. godini, ispitivana je i učestalost pušenja. U istraživanju je učestvovalo 15.739 radnika svih profila, odnosno 51 odsto od ukupno 30.602 zaposlena koji rade u zdravstvenim ustanovama. Većina zaposlenih su medicinske sestre/tehničari (53,3 odsto), slede lekari (20,1 odsto), tehnički radnici (8,8 odsto), zdravstveni radnici drugog zanimanja (7,8 odsto), administrativni radnici (6,5 odsto) i zdravstveni saradnici (3,6 odsto).

Rezultati su pokazali da je učestalost pušenja među zaposlenima 35 odsto, što je približno kao i u publikovanim istraživanjima koja su sprovedena među zaposlenima u zdravstvenim ustanovama u Italiji i Francuskoj. Svakodnevno puši u proseku 25,6 odsto zaposlenih i još 9,4 odsto puši, ali ne svakoga dana, dok je bivših pušača 17,5 odsto.

Muškarci i žene podjednako puše, odnosno nema značajne razlike u učestalosti pušenja prema polu. Učestalost svakodnevnog pušenja među lekarima značajno je manja (15,7 odsto) u odnosu na ostale zaposlene, dok je kod tehničkih radnika značajno veća (36,8 odsto) u odnosu na druge zaposlene. Zaposleni koji su se izjasnili da su prilikom obavljanja posla veoma mnogo napeti, pod stresom ili pritiskom češće puše u odnosu na zaposlene koji nisu pod stresom.

Takođe, zaposleni koji su veoma nezadovoljni svojim poslom češće puše u odnosu na zaposlene koji su veoma zadovoljni svojim poslom. Istraživanje je pokazalo da je učestalost pušenja kod medicinskih sestara koje rade u bolnicama veća u odnosu na sestre koje su zaposlene u ustanovama primarne zdravstvene zaštite.

Zaključuje se da je učestalost pušenja među zdravstvenim radnicima visoka, iako imaju dostupna znanja i informacije o štetnosti pušenja. Ovo je poseban problem s obzirom na značajnu ulogu koju zdravstveni radnici, a prvenstveno izabrani lekari imaju u prevenciji i prestanku pušenja kod pacijenata. Različite smernice za prestanak pušenja koje su donete u većem broju zemalja ukazuju na to da bi lekari opšte prakse trebalo da savetuju o prestanku pušenja svakog pacijenta koji puši i da sa njim razgovaraju o mogućnostima tretmana. Važno je razvijati obuke za zdravstvene radnike vezano za prestanak pušenja, ali je prema dostupnim istraživanjima iz drugih država još uvek izuzetno mali procenat zdravstvenih radnika koji su prošli ovakve obuke.

Dobijeni rezultati treba da doprinesu energičnijoj borbi protiv upotrebe duvana među zaposlenima u zdravstvenim ustanovama, kao i pevazilaženju barijera za intenzivniji rad sa korisnicima zdravstvene zaštite na prevenciji i odvikavanju od pušenja.

Tekst preuzet sa sajta Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd

Povezani tekstovi