Foto: Wikipedia / euranet_plus

Slovenački političar, prvi je evropski zvaničnik koji je otvorio pitanje velikog broja žrtava mafijaških obračuna u Srbiji koje prati izrazito mali broj rešenih slučajeva, pa ističe da, kada se govori o evrointegracijama Srbije, „svetlo treba usmeriti i na taj problem“, navodi RSE.

„Čini se da je to veoma ozbiljno pitanje“, rekao je Vajgl koji je tokom debate pred Komitetom za spoljne poslove Evropskog parlamenta, 20. juna, po prvi put ukazao na pitanje koje ranije nije pominjano u kontekstu evropskih integracija Srbije.

Vajgl je rekao da se redovno sastaje sa predstavnicima organizacija civilnog društva iz Srbije i da se ono što mu oni govore veoma razlikuje od zvanične verzije toga kako vladavina prava funkcioniše u Srbiji.

Zbog toga sam na poslednjoj debati pred Komitetom za spoljne poslove Evropskog parlamenta citirao neke podatke koje su prikupile organizacije civilnog društva i niko te podatke nije demantovao, dodao je on.

Radi se o tome da je bilo oko 80 slučajeva tipično mafijaških ubistava u Srbiji u poslednjih nekoliko godina, pet ili šest, a da je samo u oko šest slučajeva neko priveden pravdi. Svi ostali su nestali negde u pravosudnim kanalima, rekao je Vajgl.

Takođe, naravno, jaka je i sumnja da odlaganje i bezvoljnost da se ovi slučajevi istraže imaju veze sa umešanošću politike, pa možda i visokorangiranih političara u poslove bliske mafiji.

Dakle, to jeste ozbiljno pitanje i mislim da, kada razgovaramo o izveštajima o napretku Srbije i nekih drugih zemalja Zapadnog Balkana, moramo da „usmerimo svetlo“ i na ovaj problem, ocenio je Vajgl.

Prema njegovim rečima, postoje i drugi problemi koji su takođe povezani sa vladavinom prava i neefikasnošću pravosuđa, na primer, slučaj „Savamala“ i drugi, manje poznati slučajevi.

Vajgl je, osvrnuvši se na debatu pred Komitetom za spoljne poslove Evropskog parlamenta koja je održana pred letnju pauzu, rekao da ima mnogo polja u kojima se Srbija nije uskladila sa standardima i vrednostima EU i pomenuo „pre svega medijsku sliku“.

Na toj debati sam rekao da imam osećaj, s obzirom da sam i sam nekada bio novinar i da sam i živeo u Beogradu, da je pre 30 godina možda bilo više kreativne i slobodne štampe nego što je danas ima u Srbiji, istakao je on.

Drugi problem su, prema njegovom mišljenju manjine.

O tim smo problemima razgovarali nekoliko puta u Evropskom parlamentu, u Komitetu za zaštitu nacionalnih manjina, uz učešće predstavnika nacionalnih manjina iz Srbije i situacija je očigledno zabrinjavajuća, dodao je on.

Naravno, ono o čemu mi sada razgovaramo može zvučati kritički i negativno u smislu budućnosti pristupnih pregovora Srbije za članstvo u EU, ali nije tako, istakao je Vajgl i dodao da ka članstvu Srbije postoji pozitivan stav. Ja, kao izvestilac za liberalne partije podržavam članstvo Srbije u Evropskoj Uniji i drago nam je kada se naprave koraci napred. Ali, naravno, moramo da govorimo i o nekim nedostacima, kao i da budemo jasni i ozbiljni kada govorimo o njihovim posledicama, napomenuo je on.

Rekao je i da iz Srbije nije bilo baš nikakve reakcije nakon što je otvorio pitanje organizovanog kriminala tokom parlamentarne debate.

Vajgl smatra i da ga preporuke koje stalno upućuje „očigledno, ne čine ništa popularnijim u Srbiji“.

Kada sam nedavno rekao da članstvo Srbije u EU nije pozivnica za besplatan ručak, predsednik Srbije Aleksandar Vučić me je putem štampe pozvao da dođem u Beograd na besplatan ručak koji će mi on ponuditi, podsetio je on.

Možda ću i doći u Beograd i sam platiti svoj ručak, ali sam uvek sam otvoren za bilo kakvu debatu i otvorenu razmenu mišljenja i konstruktivan odnos, poručio je Ivo Vajgl.