Veran Matić: Loši politički odnosi ometaju potragu za nestalima

Kako ukazuje Matić, kada su bili uključeni i međunarodni istražitelji, bilo je i više uspeha.

– Na žalost, ta inercija po kojoj se potraga za nestalima vezala uz istrage ratnih zločina ostala je i posle povlačenja direktne zainteresovanosti međunarodnih tela. Pošto imamo zastoj i u istragama ratnih zločina i suđenja tako imamo stagnaciju u potrazi za nestalima. Prioritet u razotkrivanju zločina, nad potragom za nestalima negativno je uticao na sve one koji poseduju informacije jer su želeli da izbegnu da budu deo bilo kakve druge istrage i u slučajevima kada nisu bili deo nekog zločina – objašnjava Matić.

Naš sagovornik dodaje da nikada nije razvijen mehanizam traganja za nestalima nevezano za potragu za ratnim zločincima i razotkrivanje zločina.

– Nisu uključene nevladine organizacije, udruženja porodica žrtava, nestalih, nije stvarana povoljna atmosfera da se saopšte sva saznanja, da se na različite načine stimuliše davanje korisnih informacija – ističe Matić. Prema njegovim rečima, loši politički odnosi između država, takođe, snažno ometaju i saradnju u potrazi za nestalima tako da dovode do višegodišnjih zastoja.

– Kada je reč o politikama, uvek se na prvo mesto stavlja potreba rešavanja pitanja nestalih i da je to humanitarno pitanje, a onda politički sukobi i prepucavanja potpuno prekriju ovaj prioritet. Potrebna je potpuna promena politika, promena diskursa mržnje u mirovne politike. Kao što sada imamo po prvi put zajedničke politike memorisanja u Hrvatskoj, priznavanja postojanja žrtava druge strane, postojanje zločina sa svoje strane, odavanje počasti i pijeteta zajedno prema svima – ukazuje Matić.

Na pitanje kako napreduje saradnja sa Hrvatskom po pitanju nestalih, Matić kaže da je od početka imenovanja specijalnog izaslanika za Hrvatsku Ivice Vrkića i njega za Srbiju „bilo otpora u već postojećim administracijama kada je reč o saradnji sa nama“.

– Uz to kolega Vrkić se ubrzo razboleo a onda je došlo i do promena na čelu Hrvatske. Ja sam dosta samostalno radio u međuvremenu ali nije bilo puno pomaka iako je bilo i novih informacija do kojih sam dolazio kontaktima sa onima za koje sam čuo da znaju. Te podatke sam delio sa nadležnima u Hrvatskoj, navodi naš sagovornik i dodaje da se mora zajednički raditi.

Kako objašnjava, moraju se prvo uskladiti brojke, posebno oko nestalih u Vukovaru i okolini – preko 500 nestalih, većinom Hrvata, i „Oluji“ – većinom Srbi.

– Ova dva perioda nose najveći broj nestalih od oko ukupno 1.850. Potrebno je prikupiti na jedno mesto dostupno svima sve podatke o svakome sa popisa nestalih, sve informacije koje bi mogle dovesti do podataka događajima koji su doveli do toga da se neko nađe na listi nestalih. I da se prema tome traga ciljano – naglašava Matić.

Kako dodaje, još jedna velika brojka nestalih čeka na identifikaciju posmrtnih ostataka koji se nalaze u Hrvatskoj u institucijama koje se bave identifikacijom.

– Nekada su pominjane brojke od 700 do 900 delova tela ekshumiranih koje još treba identifikovati. I ovde je potrebno zajednički raditi i oko identifikovanja problema zbog kojih je otežana identifikacija ili ide sporije nego što bi se očekivalo – objašnjava Danasov sagovornik.

Kako ističe, prema podacima sa srpske strane, ima još poznatih grobnih mesta koja još uvek nisu ekshumirana, i to je nešto što treba razrešiti.

– Svakako bi trebalo uključiti i one koji su bili antiratno orijentisani tokom sukoba, koji su se bavili istraživanjem okolnosti pod kojima su nestali iz nevladinog sektora, udruženja porodica žrtava, nestalih, onih koji već uspešno sarađuju na različitim poljima i imaju ekspertsko i praktično znanje i iskustvo. To uključuje i posete arhivama koji se drže ili pod oznakama tajne ili se govori o tome da ih nema ili ne zna gde su – ukazuje Matić.

Uključivanje svih kapaciteta i objedinjavanje u zajedničke potrage, navodi naš sagovornik, dovelo bi do uspostavljanja poverenja između strana.

– Verujem da bi se onda mogao postići maksimum. Uključiti i pozivanje svih koji bilo šta znaju o nestalima da to i kažu na bilo koji način uključujući i anonimni. Ohrabrivanje mora dolaziti sa vrhova vlasti, ali i uticajnih predstavnika društva. Pronaći i mehanizme za nagrađivanje takvih gestova – zaključuje Veran Matić.

Srbija da se pridruži Hrvatskoj

„Sada, kada u Hrvatskoj imamo Vladu koja nema balast radikalno desnih snaga, ima postignut dogovor o zajedničkoj saradnji na suočavanju sa prošlošću, tome se mora pridružiti i Srbija na način koji bi omogućio da se podrže procesi u Hrvatskoj i da im se gde god je moguće Srbija institucionalno pridruži, a to je u prvom redu intenzivna saradnja u potrazi za nestalima. O tome sam imao razgovore sa svim vodećim ljudima u Hrvatskoj i sada imamo pred sobom period pronalaženja efikasnijih oblika saradnje“, ukazuje Veran Matić.