Veza za Jupiter preko Novog Sada

– Ej, ljudi, upravo sam dobio vest. Neki od elemenata koje mi radimo u laboratoriji koristiće Evropska svemirska agencija u letu na Jupiter, koji će biti obavljen između 2020. i 2030. godine. Izgleda daleko, ali je to za vasionske planove zapravo – sutra…

Za to vreme grčki naučnik Jorgos Nijahos, koji je privučen ambicioznim projektima koji uključuju tehnologiju merenu u nanojedinicama došao u Srbiju, najverovatnije još nije znao šta ga čeka. Iza čvrsto zabravljenih vrata u, kako je sam prozvao – „zabranjenoj laboratoriji“ – vredno je radio na jednom od brojnih projekata. Tek kasnije su mu rekli da je Institut dobio maršrutu i tajming putovanje kroz kosmos.

U pitanju je naučna grupa iz Biosens centra Univerziteta u Novom Sadu koja je upravo dobila poziv Evropske svemirske agencije (ESA) da učestvuje u izgradnji komponenti za svemirsku sondu koja će, kako sada stvari stoje, najverovatnije 2022. godine biti lansirana na Jupiter. Tu ekskluzivnu vest naši naučnici su saznali u Rektoratu Univerziteta u Novom Sadu tokom predstavljanja projekta ANTARES, koji je kao izuzetan grupni projekat dobio vrhunsko priznanje Evropske unije, konkretno potkrepljeno sumom od nekih 450.000 evra za početni razvoj. Kasnije, sa razvojem projekta, kako je najavljeno, očekuje se višemilionska suma, moguće i nekoliko desetina miliona evra.

Šta će to biti iz Srbije što će se najverovatnije naći na Jupiteru, dr Vesna Bengin Crnojević, jedan od osnivačica centra objašnjava:

– Centar će sigurno raditi neku vrstu senzora, ali tek treba da čujem kompletan radni zadatak. Ovaj centar ima 68 istraživača raznih specijalnosti, uključujući one za nanotehnologiju i mikroelektroniku, robotiku, a ko će sve biti uključen – videćemo… Cilj projekta Aatares zapravo je da postojeći Biosens centar pretvori u Evropski centar izvrsnosti za napredne tehnologije u oblasti poljoprivrede. Ovo nam dolazi kao proširenje delatnosti. Jasno, namerno smo izabrali ime Antares, po najsjajnijoj zvezdi, i evo nešto se kreće upravo u tom smeru – kaže osnivačica centra.

Hronološki, svega nekih pola sata ranije u amfiteatru Centra, prilagođenog predavanjima, od studentskih do onih naučnih, na skupu koji je organizovao beogradski Centar za promociju nauke (CPN), koji je među prvima stao iza Biosens projekta i aktivnosti dr Vesne Bengin Crnojević, mogle su se čuti reči na jednu drugu temu.

Naime, vrh republičke i pokrajinske nauke sakupio se da komentariše i čestita „teaming projektu“, koji je dobio nagradu iz EU, zapravo iz programa za stimulaciju nauke, a to je u prvi mah 430.000 evra za uočen i potvrđen iskorak u osvajanju novih znanja.

Radovan Pejanović, rektor Univerziteta u Novom Sadu, bio je vidljivo ponosan „što je na Univerzitetu u Novom Sadu prepoznata jedna zaista ozbiljna i toliko kvalitetna ustanova koje je dobila vredan stimulans za nastavak dragocenih istraživanje“.

Aleksandar Belić, državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije, naglasio je da „ova ustanova nikada ne podržava neki projekat, a u ovom slučaju to je znak da ovaj tim može učiniti mnogo“.

Viktor Nedović, pomoćnik ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije, čestitao je koleginici Bengin Crnojević i njenom suprugu Vladimiru Crnojeviću, koji je takođe u samom vrhu projekta, „što su obrnuli proces odliva mozgova iz zemlje, pa sada imamo obrnutu situaciju. A Srbija se preko njih, pored Sofije Stefanović, na najbolji način uključila u veliki evropski naučni projekat „Horizont 2020“.

Vladimir Pavlov, pokrajinski sekretar nauke AP Vojvodine, naglasio je da smatra da je do sada sramotno malo sredstava odvojeno za ovu delatnost, u odnosu na „važnije“ aktivnosti, te se nada da će sada sa ulaskom u evropsku naučnu misiju to biti sasvim drugačije.

Dejan Šuvakov, evropski menadžer, uključen u planove „Horizonta 2020“ smatra da je jako bitno za Srbiju da se uspešno uključi u projekat „Horizont 2020“, jer je oko dvesta miliona evra na raspolaganju iz Evrope, ali isključivo za dobra istraživanja, kakvo je ovo u Biosensu.

Aleksandra Drecun, direktorka Centra za promociju nauke, podsetila je da je Srbija jedina zemlja van EU koja je dobila projekat u okviru timing programa, kao dela programa „Horizont 2020“. Predloženi budžet ovog projekta je sada gotovo pola miliona evra u prvoj fazi i 29 miliona evra u drugoj.

Na kraju službenog dela Vesna Crnojević Bengin je rekla:

– Pre nekih osam godina, kada smo počinjali, bilo nas je svega troje istraživača, utemeljivača. Dobra je bila radna atmosfera, jer se samo u takvoj može dobro stvarati. A onda se postavilo pitanje u kom pravcu ćemo se razvijati. Mi smo u Novom Sadu, Vojvodini, dakle, u ravnici, pa poljoprivredu ne možete da zaobiđete. I krenuli smo tako, sa posebnim senzorima visoke tehnologije koji mogu da obezbede niz važnih podataka o određenom zemljištu… I počeli smo sa šest grupa u različitim istraživačkim pravcima. Velika stvar je bila kada se pre deset godina uložilo tri miliona evra u laboratoriji, koja je postala takva da je najbolja od Beča do Atine. Sada imamo 68 istraživača koji rade daljinsku detekciju, komunikaciju i obradu signala, u pravcu novih otkrivanja znanja, robotici, terestičkoj i slatkovodnoj ekologiji…

To je to što se tiče službenog dela.

U onom drugom, neoficijelnom delu pokazalo se da je Vesna Bengin Crnojević neposredna, sa željom da uvede onoga koji se interesuje u svet „njihovog delića nauke“. U laboratoriji pokazuje deo titanijum dioksida tretiran nanotehnologijom, dakle, sa slojem od svega nekoliko milionitih delića milimetra.

– Evo, vidljivo je golim okom, a i oseća se pod rukom, deo ovako obrađen daleko je kvalitetniji – pokazuje mi dr Crnojević i daje u ruke.

Vraćam se onom svemirskom snimku obrađenih površina, koji je počeo da mi objašnjava istraživač Goran Kitić, a Vesna Bengin Crnojević pojašnjava:

– Ovo je snimak koji smo dobili zahvaljujući snimcima koje svako može da skine sa interneta, ali smo to obradili na svoj način tako da smo dobili preciznost. Što se stanja zemljišta tiče, imamo informaciju na svakih pet metara. Znači, možemo da imamo uvid u vlažnost, strukturu, đubrenje, a sve zahvaljujući „posejanim“ mikrosenzorima, pa da poduzimamo ono što je potrebno, a to je zaista mnogo.

– Koliko mnogo?

– Nekoliko izuzetnih teoretičara moderne civilizacije pominju da tržište interneta ima potencijalnih 900 milijardi projekata, eto toliko je mogućnosti. Metaforički i bukvalno ih je koliko lišća na našoj planeti. Te mogućnosti su ono što nas inspiriše i na čemu ćemo dalje svakako raditi. Drago mi je što imamo i velike ciljeve koji nas obavezuju.

Kao nekakav glavni stan nekakve domaće Vrhovne naučne komande stoji moderno zdanje instituta Biosense usred kampusa dela Univerziteta u Novom Sadu. Iz hola koji je sav u golemim staklenim zidovima kao u mravinjaku – od studenata tehničkih nauka, njihovih profesora i istraživača. Na ovom primeru pokazuje se još jednom da uporan rad u određenoj oblasti može dati velike rezultate. Bukvalno se iz brazde može stići do Jupitera.

Farm 2050

Dok smo pričali, dr Bengin Crnojević je nekoliko puta pomenula Farm 2050, projekat koji se odgovorno bavi svetskim izazovom, a godina 2050. posebno se pominje iz više razloga. Naime, tada će, kako se procenjuje, stanovnika Zemlje biti deset milijardi, a to će zahtevati 70 procenata više hrane nego što se proizvodi danas. Zbog toga je Farm 2050 kolektivno posvećena razvoju agrikulture i ukupnog ekosistem, za koji smatra da će zahvaljujući inovacijama uspeti da odgovori zahtevima budućnosti te da će osigurati dobru hranu, bogate i zdrave setve u godinama koje dolaze, a sve uz korišćenje nauke i uvođenje robotike.

Svemirski liftovi

Koliko je nanotehnologija nauka i tehnika budućnosti, najbolje govore svemirski planovi Japana, u kojima se radi na „svemirskim liftovima“. To su takva dizala koja bi zahvaljujući gotovo „nevidljivim“ materijalima vodila tamo u vasionska prostranstva bez velikog rasipanja goriva, a sigurnom linojom upotrebljivom koliko god puta treba. Hiro Fudži je nedavno u Beogradu objašnjavao, predstavio najnovija tehnološka dostignuća u pogledu takozvanih svemirskih traka (engleski, space tether), koje se mogu koristiti za gradnju kosmičkih liftova.