Virus divlja, a vlast se plaši da uvede mere

Dramatičan porast broja zaraženih i umrlih od virusa korone nije praćen odgovarajućim merama srpskih vlasti. Prema poslednjem dnevnom preseku, u Srbiji je zaraženo preko 6.000 osoba, 56 osoba je preminulo, a na respiratoru je 278 pacijenata – slične cifre se beleže već danima. I to sve znajući sa saznanja istraživačkog kolektiva BIRN koji je otkrio da zvanični broj umrlih treba praktično množiti sa tri.

Vakcinacija je u zastoju, a svega 42,5 odsto stanovnika je potpuno cepljeno.

Tako se Srbija našla u svetskom vrhu po negativnim brojkama pandemije, a pri dnu po stopi vakcinacije, računajući tu one države koje su pravovremeno nabavile dovoljno cepiva.

Građani su za sve krivi

Krizni štab, koji bi trebalo da donese oštrije mere, nevešto pokušava da sakrije činjenicu da o svemu odlučuju političari, i svaka sednica tog štaba se završava na isti način: apelom da se poštuju već donete mere i pravdanjem da je struka bila za oštrije mere, ali da za to nisu dobili podršku.

Nadmudrivanje na relaciji struka-političari unosi konfuziju u javnost, koja je samo pojačana nedostatkom lične odgovornosti članova Kriznog štaba. Epidemiolog Predrag Kon je nedavno izjavio „da je molio da ga opozovu ako im smeta“, što je izazvalo lavinu komentara na društvenim mrežama. Kona su mnogi podsetili da postoji i mogućnost da sam da ostavku, ako ga već niko ne zarezuje.

Država je do sada na kritike uglavnom odgovarala prebacivanjem odgovornosti na građane, tvrdeći da se ponašaju kao da pandemija ne postoji, ali je sa druge strane primećeno da se i dalje nesmetano održavaju masovna okupljanja, sa skromnim ili nepostojećim epidemiološkim merama.

Vlast se plaši nezadovoljstva

Dušan Spasojević sa Fakulteta političkih nauka smatra da je „država svesna da nema kapacitete da sprovodi ozbiljnije mere. Tu je i strah od reakcije javnosti, odnosno toga kakve bi bile političke posledice odluka“.

„Ne mislim tu striktno na povezanost sa predstojećim izborima, jer su oni radili i rizičnije stvari pred izbore pa se to zaboravilo, već više u kontekstu rasta šireg nezadovoljstva i njegove artikulacije“, kaže Spasojević za DW.

Vlastima je od dobrobiti naroda važniji sopstveni rejting, kaže za DW novinar i opozicionar Srđan Škoro „i oni vrlo dobro znaju, a to pokazuju sva istraživanja, da svaka najava nekog zatvaranja ili pooštravanja mera kod građana izaziva bunt. U tom smislu je njima od zdravlja građana bitnije da ne izgube neki procenat glasova.“

Najavu vlasti da će početi sa oštrijim inspekcijama po tržnim centrima, ugostiteljskim objektima, prodavnicama i javnom prevozu, Škoro vidi „kao zakasnelu meru i pokušaj da se prikaže da se nešto radi. Jer, tu je osnovni problem što vi dajete loše primere sa prepunim stadionima, sa masovnim stranačkim skupovima, sa državnim i privatnim svadbama i veseljima, i time šaljete poruku da je sve dozvoljeno“.

Propusnice možda, nekad

Kovid-propusnice su stalna tema vlasti i Kriznog štaba, ali se ni na tom planu nije daleko odmaklo. Više puta su se čule tvrdnje da su takve propusnice spremne, ali su se istovremeno navodile i brojne pravne prepreke za njihovo uvođenje.

Najglasniji je ministar zdravlja Zlatibor Lončar, koji tvrdi da je pitanje dana kada će propusnice biti uvedene“, no i u ovom slučaju se očito čeka blagoslov samog državnog vrha, ili u prevodu odluka Aleksandra Vučića.

„To je još jedna mera koju vlast ne sme da uvede“, misli Srđan Škoro. „Oni su uplašeni za svoj opstanak na vlasti, i trudiće se da izbegnu bilo šta što bi moglo da pokrene nagomilano narodno nezadovoljstvo. A u zemlji lažnih diploma možemo samo da zamislimo i poplavu lažnih propusnica“, skreće pažnju ovaj novinar.

Premijerka Ana Brnabić je u nedavnom intervjuu za RTV priznala da se vlasti boje falsifikovanih propusnica. Ona je takođe otvoreno rekla da država nema kapaciteta da kontroliše ni obično nošenje maske. Vakcinacija je jedini spas, insistira premijerka.

Nije međutim rekla šta kada vakcinacija ne funkcioniše. A brojke kažu da je upravo to slučaj.