Foto: EPA-EFE/ JUSTIN LANE

Na prošlonedeljnoj sednici Saveta Ujedinjenih nacija za ljudska prava, Srbija je odbila preporuku da potpiše i ratifikuje Opcioni protokol uz Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima.

Pakt koji je Srbija odbila da potpiše otvara mogućnost pojedincima, koji smatraju da su žrtve kršenja ekonomskih i socijalnih prava, da po iscrpljivanju svih pravnih lekova u domaćem pravosuđu, traže zaštitu Komiteta za ekonomska, socijalna i kulturna prava.

To znači, objasnili su iz Inicijative za ekonomska i socijalna prava A11, da građani neće imati kome da se žale van granica svoje zemlje zbog slučajeva kao što su odbacivanje inicijative za ocenu ustavnosti Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija, ili neopravdano dugo vođenje postupaka za ocenu ustavnosti oporezivanja socijalnog stanovanja.

Milijana Tripković iz inicijative za Danas naglašava i da, osim što je ovaj protokol važan za takve pojedinačne slučajeve, ovo bi značilo i podsticaj za bolji rad domaćih organa.

– To je ujedno značajno i kako bi domaćim državnim organima i sudovima bile jasne njihove obaveze koje proističu iz ovog pakta, oni bi se usklađivali sa radom međunarodnih institucija i imali bi neku vrstu spoljašnjeg kontrolnog mehanizma, kaže Tripković. Osim toga, odbijanje ovog pakta ostavlja Srbiju u lošem svetlu pred međunarodnom zajednicom jer pokazuje da još uvek nismo spremni da garantujemo svojim građanima jednaka prava.

– To je za Srbiju velika propuštena prilika da napravi značajan korak unapred ka sustizanju nivoa poštovanja osnovnih prava koji imaju razvijenije zemlje. Država još uvek ne štiti građane od sebe same – naglašava Tripković.

Goran Miletić, direktor organizacije Civil Rajts Difenders, ukazuje da otpor prema potpisivanju ovog protokola pokazuje dosta zemalja, i razvijenijih od naše, jer kao ni mi nisu spremne da garantuju svojim građanima dodatnu zaštitu prava.

– Problem je što je većina obaveza države u sporazumu napisana apstraktno, bez mogućnosti da se izmeri da li je država zaista i uradila sve što je u njenoj moći da građanima garantuje prava. Zato je neophodna mogućnost žalbe gde bi se odlučivalo o konkretnim slučajevima kao što su primeri iseljavanja Roma bez obezbeđivanja alternativnog smeštaja iako je to obaveza države, ili sprečavanja sindikalnog organizovanja, razjašnjava Miletić.