Pajtić: Građani Srbije žive u društvu sa odlikama orijentalne despotije 1Foto: FoNet/ Nenad Đorđević

Kako naglašavaju naši sagovornici, Evropska komisija, i druge relevantne svetske institucije i organizacije, neretko ukazuju da naša država ne da napreduje, već nazaduje u domenima koji se odnose na vladavinu prava i demokratiju.

Ministarka Joksimović je na nedavnom sastanku srpskih i evroparlamentaraca kazala da je „nova vlada počela aktivno proces reformi i ove godine biće učinjeni nedostajući koraci u elementu vladavine prava“.

Ona je istakla da „nema dileme da li Srbija nastavlja aktivno sa procesom evropskih integracija“, iako smatra da se „nekada prestrogo ocenjuju kandidati i da su aršini prestrogi na izazove koje delimo“.

– Pripremljeni smo za početak primene nove metodologije i očekujemo u najkraćem mogućem vremenu Međuvladinu konferenciju na kojoj bismo se usaglasili i videli da li se razumemo po tom pitanju kako bismo ubrzali proces, rekla je Joksimović i dodala da Vlada Srbije ne beži od toga da su neke stvari u kašnjenju, ali 2020. godina je donela mnoga kašnjenja i drugima, članicama EU, kao i Evropskoj komisiji, koja je kasnila sa svojim izveštajima. Ona je konstatovala da je proces evropskih integracija trpeo udare, ne samo u Srbiji, već na celom Zapadnom Balkanu zbog unutrašnjih kašnjenja EU.

– Nadam se da će politika proširenja od ove godine, prema celom Zapadnom Balkanu, ali i prema Srbiji biti revitalizovana, kazala je ministarka, preneo je portal European Western Balkans. Ona je podsetila da je usvojena Medijska strategija, da će se krenuti sa njenom primenom i da se očekuju rezultati, da je nova Vlada poslala ustavne amandmane na razmatranje.

Komentarišući konstatacije ministarke Joksimović, Bojan Pajtić, bivši predsednik Demokratske stranke i profesor na Pravnom fakultetu u Novom Sadu, navodi da ministarka Joksimović tvrdi da Vlada reformiše Srbiju, „dok sve relevantne međunarodne institucije tvrde da je – deformiše“.

– Evropski poslanici tvrde da je novi saziv parlamenta – ruganje demokratiji, dok Evropska komisija oštro kritikuje stanje u oblasti slobode medija, političkih i ljudskih prava, pravosuđa, borbe protiv korupcije. U jeku skandala sa „Jovanjicom“, koji pokazuje da su nosioci vlasti i narko-mafija u Srbiji u tešnjoj vezi nego u Kolumbiji za vreme Eskobara, ministarki se priviđa proces evropskih integracija. Srbija je u devetoj godini naprednjačke vlasti dočekala da ne bude otvoreno NIJEDNO novo poglavlje u pregovorima sa EU, a o zatvaranju nekog poglavlja možemo samo da sanjamo. Tvrdnja da su „aršini“ koje Evropljani primenjuju prema nama „prestrogi“, govori o tome da bivša urednica „Velike Srbije“ ne razume šta su evropske vrednosti, što i nije iznenađenje, ocenjuje sagovornik Danasa.

Pajtić naglašava da „niko pri zdravoj pameti ne bi primio u evropsku porodicu naroda državu kojom vlada despot i njegova familija, kumovi i partijski drugari, koji koriste nacionalne resurse kao da su im dedovina, guše nezavisne medije i uništavaju opoziciju.

– Ugovor „Telekoma“ i „Telenora“ je samo još jedna od mnogih akcija kojom se pokušava ugušiti i ono malo nezavisnih elektronskih medija i sasvim sigurno nije poslednja. Neko gospođi ministarki mora objasniti da bi njena rečenica da je „proces evropskih integracija trpeo udare zbog unutrašnjih kašnjenja EU“ zvučala nušićevski, da posledice urušavanja ugleda ove zemlje, kojem kumuju ona i njeni partijski drugari, nisu toliko dalekosežne i tragične. Prema Fridom hausu, Srbija uopšte više ni nije demokratsko društvo, već „hibridni režim“, za nijansu bolje pozicioniran nego severnokorejski. Ocene britanskog „Ekonomista“, „Reportera bez granica“, kao i vodećih evropskih intelektualaca, potvrđuju da građani Srbije žive u društvu koje ima karakteristike orijentalne despotije sa nesmenjivom vlašću i zarobljenom državom, kaže Pajtić.

On dodaje da priča o „medijskoj strategiji“, nakon devet godina vlasti obeležene gaženjem svakog slobodnog medija govori o zverskom cinizmu predstavnika režima.

– Srbija sa ovakvim ljudima na čelu ne samo da nema evropsku perspektivu, nego je sve bliže da ponovo postane evropska parija, strašilo slobodnog sveta, država iz koje mladi i obrazovani ljudi beže zato što u njoj, usled nedostatka slobode – ne mogu da dišu, konstatuje Bojan Pajtić.

Govoreći na istu temu, Aris Movsesijan, predsednik Nove stranke, ocenjuje:“Mogli bismo da kažemo kako je ministarka Joksimović izjavila prave stvari, ako bismo izostavili svako „ali“ koje dalje vodi u pravdanje i čak zamerke na „strogoći“ EU“.

– Svesna je ona da nova metodologija procesa proširenja predstavlja ubrzavanje u ovom procesu, koji nosi i pojačanu odgovornost i eventualno zaustavljanje pregovora u slučaju izostanka napretka reformi. Jasno je da se izbegava i pominjanje klastera koji se tiče spoljnih odnosa jer Srbija već duže vreme izbegava da uskladi svoju spoljnu politiku sa EU. Pandemija korona virusa ne sme da bude izgovor za nedostatak napretka reformi, već se može posmatrati samo kao otežavajuća okolnost. Dakle, nije korona virus sprečio otvaranje poglavlja i napredak. Ako se osvrnemo na funkcionisanje demokratskih institucija, videćemo da u martu mesecu Srbija traži pomoć baš od EU, čime se posredno priznaje da nešto apsolutno ne funkcioniše i da je potrebno još dosta toga kako bismo mogli da kažemo da postoji napredak u demokratizaciji. Očigledno je da propaganda više ne završava posao kada je u pitanju pristupanje EU, ukazuje Movsesijan.

Prema mišljenju predsednika Nove stranke, „takođe je očigledno da je pred Srbijom period kada prazna i površna obećanja i izgovori neće biti dovoljni“.

– Nadam se da sve to zabrinjava ovu vlast, koja će uraditi konkretne pomake u pristupanju ili će Srbiju ostaviti na slepom koloseku Evrope 21. veka. Ipak, najsmešniji deo izjave ministarke Joksimović je da su „reforme u Srbiji vidljive“. Blago njoj što očigledno vidi nešto što niko drugi ne vidi, zaključuje Movsesijan.

Natan Albahari, internacionalni sekretar i član Predsedništva Pokreta slobodnih građana, smatra da ministarka Jadranka Joksimović „ponovo obmanjuje građane Srbije govoreći kako su kriterijumi za približenje EU prestrogi, dok je u stvari problem u tome što Srbija u ključnim oblastima, vladavini prava i slobodi medija, prema izveštajima Evropske komisije ne da ne napreduje, već nazaduje, a sva ostala poglavlja su zbog toga na čekanju“.

– Čelnici Evropske komisije na svakom mestu i u svakoj prilici jasno istaknu da bez napretka u ove dve oblasti i dodatno dijalogu oko rešavanja statusa Kosova, neće biti otvaranja novih poglavlja. Medijska strategija, čijim usvajanjem se hvali ministarka Joksimović, je spisak lepih želja i pravaca, ali od implementacije za sada nema ni reči, dodatno, ova strategija se pisala od 2018, tri puta je menjana pre usvajanja i pisale su je dve različite radne grupe, što jasno pokazuje koliko se vlastima u Srbiji ne žuri na putu ka EU, ukazuje Albahari.

Moguće zamrzavanje puta ka EU

Natan Albahari takođe tvrdi da nova metodologija “ neće ništa suštinski promeniti za Srbiju, jer ona veoma izričito zahteva od zemlje kandidata da se tokom procesa pristupanja pokaže nedvosmislena i jasna politička opredeljenost za članstvo u EU“. „Zapravo, ona omogućava oštrije mere protiv kandidata koji ne ispunjavaju odgovarajuće obaveze ili rade suprotno evropskim vrednostima. Ne bi me iznenadilo da ubrzo po usvajanju nove metodologije na budućoj Međuvladinoj konferenciji, Srbiji bude zamrznut dalji put ka EU jer je već sada jasno da neće biti napretka kada su demokratija, vladavina prava, sloboda medija i usaglašenost spoljnih odnosa u pitanju. Za to će isključivo biti odgovorna ova vlast, uključujući i ministarku Joksimović“, napominje on.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.

close
Pajtić: Građani Srbije žive u društvu sa odlikama orijentalne despotije 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.