Foto: CURIA.EUROPA.EU/ LAURENT ANTONELLI

Prema saznanjima briselskog portala Politiko, presuda podrazumeva da nije dozvoljeno da posetioci portala samo „štikliraju“ u „boksovima“ da su saglasni da određeni portal može da koristi informacije o njima, već je nužno da sajtovi „do tančina“ objasne svrhu upotrebe takvih podataka.

Procenjuje se da odluka suda sa sedištem u Luksemburgu predstavlja „ozbiljan udarac“ za „internet platforme za pretraživanja“, društvene medije i druge portale koji se u najvećoj meri oslanjaju na „boksove“ kako bi, uz minimalna objašnjenja, dobili pristanak stanovnika 28 država Evropske unije za korišćenje njihovih podataka. Neposredan povod za odluku bila je inicijativa pokrenuta u Nemačkoj, gde je grupa organizacija za zaštitu potrošača tužila lokalni veb-sajt koji je organizovao „onlajn“ lutriju.

Politiko ističe da je moguće da će presuda podstaći mnoge korisnike interneta da ne daju saglasnost za korišćenje njihovih podataka, čime će se „veb-sajtovi potencijalno lišiti informacija koje su sada žila kucavica digitalne ekonomije“. Kako se ukazuje, to je takođe najnoviji pokušaj najvišeg evropskog suda da „zauzda“ aktivnosti tehnoloških kompanija. Istovremeno, radi se o pobedi protivnika korišćenja tehnologije koja dozvoljava kompanijama da prikupljaju informacije o „digitalnim aktivnostima“ ljudi.

Stefan Vladisavljev, programski asistent Beogradskog fonda za političku izuzetnost, kaže za Danas da presuda predstavlja nastavak borbe za zaštitu privatnosti korisnika koja sada traje već nekoliko godina.

– Od slučaja Fejsbuk i Kembridž analitika, sigurnost korisnika i zaštita privatnosti na internetu predstavlja goruće pitanje. Na koji način će odluka Suda pravde biti sprovedena u delo i koje će biti posledice po tehnološke gigante, ostaje da se vidi. I pored toga, ostaju zabrinutosti za neke od drugih vidova ugrožavanja privatnosti korisnika, poput video-nadzora, ocenjuje naš sagovornik.

Vladislavljev ukazuje da su „različiti stepeni ugrožavanja bezbednosti, a posledice do kojih može doći mogu biti velike“.

– Prosečan korisnik nije ni svestan koliko jedan pogrešan klik može uticati na njega. Od deljenja ličnih podataka, bankovnih informacija do direktnog ugrožavanja bezbednosti ukoliko informacije završe na crnom tržištu (deep web). Borba za zaštitu privatnosti još uvek je u toku, a može se reći i na samom početku. Ova presuda ukazuje da postoji volja najznačajnijih evropskih institucija da se uhvate ukoštac sa velikim kompanijama i stanu na stranu građana, odnosno korisnika. Na kraju, korisnici ostaju ti koji će odlučivati koliko će proaktivan pristup zauzeti, jer su koraci do kojih ova presuda može da dovede i koje je potrebno preduzeti i njihov zadatak, zaključuje on.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.

Povezani tekstovi