Foto: EPA-EFE/ GEERT VANDER VIJNGAERT POOL

… koja je zvanično pomenuta kao „okvirni rok“ za pridruživanje Srbije Evropskoj uniji, država istinski transformisala, odnosno pripremila za članstvo. Nezadovoljstvo briselskih institucija sadržano je u Izveštaju o napretku Srbije iz aprila ove godine, budući da taj dokument sadrži niz kritika koje se odnose na pravosuđe i ljudska prava.

U sličnom tonu, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Dejvid Mekalister, konstatovao je u Nacrtu svog izveštaja da nikakav napredak nije postignut da se unapredi situacija u vezi sa slobodom izražavanja i medija, uz isticanje da pretnje, nasilje i zastrašivanje novinara u Srbiji ostaju razlog za brigu. Na kraju, EU je ove sedmice dala zeleno svetlo za otvaranje samo dva poglavlja u pregovorima o pristupanju Srbije Uniji, iako je Beograd dostavio pregovaračke pozicije za čak pet novih poglavlja, a Savet ministara EU je pozvao Srbiju da „značajno pojača“ reformske napore u oblasti vladavine prava, a posebno da osigura nezavisnost i ukupnu efikasnost pravosudnog sistema.

Za razliku od srpskih vlasti, koje otvaranje dva nova poglavlja uglavnom vide kao dobru vest i potvrdu da se država nalazi na „evropskom putu“, predstavnici diplomatskih krugova i stručnjaci za evropsku integraciju, upozoravaju da u slučaju održavanja aktuelne dinamike u otvaranju poglavlja (po dva poglavlja na pola godine), cilj o pridruživanju države EU u narednih sedam godina biće gotovo nedostižan. Da bi dobila „ulaznicu“ za Uniju 2025. godine, Srbija treba da do juna 2023. potpuno uskladi zakonodavstvo sa „pravilima igre“ u EU, odnosno da ispuni sva merila za zatvaranje 35 poglavlja. Za sada, Srbija je otvorila 14 poglavlja, od kojih su dva i privremeno zatvorena.

Kao jedna od mogućih „kočnica“ na putu „srpskog voza“ do „stanice Brisel“, može se navesti i činjenica da se pojedini propisi Evropske unije ne mogu usvojiti pre izmene Ustava Srbije, jer ne postoji ustavni okvir da se oni donesu. To znači da će neki propisi u najboljem slučaju biti doneti do kraja 2021.

Pored nedovoljno dobrih ocena u segmentu vladavine prava, Srbiji naruku ne idu ni trenutne okolnosti u EU, budući da dominira stav, o kojem je najdirektnije „progovorio“ francuski predsednik Emanuel Makron, a koji glasi – pre novog proširenja, Uniji je potrebna „unutrašnja konsolidacija“, što pre svega, podrazumeva, uspešno okončanje „razvoda“ Velike Britanije od ostatka bloka, snažniji ekonomski rast i uspešno savlađivanje migrantske krize. U međuvremenu, Srbiji se savetuje da „ne sedi skrštenih ruku“ i osluškuje kakvi „vetrovi duvaju“ iz pravca Unije, već da u praksi sprovede preduzete i nimalo lake obaveze.

Garantovati „sigurnu klimu“

U zaključcima Saveta ministara EU o Srbiji navodi se, između ostalog: „Nedostatak napretka u oblasti slobode izražavanja izaziva sve veću zabrinutost. Vlasti treba da garantuju sigurnu klimu koja doprinosi neometanom ostvarivanju slobode izražavanja i nezavisnosti medija kao prioriteta, uključujući i pojačavanje napora da se istraže slučajevi napada na novinare… Slučajevi govora mržnje, zastrašivanja i napadi moraju biti rešavani brzo i čvrsto. Potrebno je unaprediti transparentnosti, inkluzivnost i kvalitet izrade zakona, uključujući i angažman civilnog društva“.