Foto FoNet Zoran Mrdja

Ukinuo ga je knez Miloš, uz odobrenje Turske, Austrije i Rusije, čime je uklonio pravnu prepreku svom apsolutizmu. Sto osamdeset četiri godine kasnije, situacija nije dramatično drugačija, pošto je, prema mišljenju stručnjaka za ustavnu materiju sa kojima smo razgovarali, predsednik Srbije Aleksandar Vučić taj koji se sa najmanje obzira ophodi prema „najvišem pravnom aktu“ naše zemlje.

– Nosilac izvršne vlasti, prema slovu Ustava iz 2006. godine je Vlada Srbije. Predsednik Republike je suprotno Ustavu, preuzeo najvažnije funkcije Vlade, kaže za Danas Ratko Marković, penzionisani profesor ustavnog prava, bivši potpredsednik Vlade Srbije i jedan od autora Ustava Srbije iz ’90. godine.

Sa njegovim stavom saglasan je i redovni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Miodrag Jovanović, koji ističe da nije potrebno biti pravnik da bi se zaključilo da je predsednik Republike taj koji danas najpostojanije krši ustavne odredbe o vladavini prava zasnovanoj na podeli vlasti.

– Ovih dana, kada proslavljamo usvajanje prvog srpskog ustava čiji je cilj bio zauzdavanje kneževe apsolutističke vlasti, Vučić upadljivo podseća na Miloša Obrenovića, jer u svojoj najnovijoj kampanji pokazuje da su Ustavom uređene institucije parlamentarne demokratije bespotreban teret za njegov naum da se lično i neposredno stara o dobrobiti svoga naroda. Pritom, kao svaki autoritarni populista, Vučić ne krije da pod „narodom“ priznaje samo one građane koji aktivno podržavaju vlast Srpske napredne stranke. Na taj način grubo krši i ustavnu odredbu prema kojoj predsednik Republike ‘izražava državno jedinstvo Republike Srbije'“, kaže Jovanović za Danas.

Ipak, prema rečima Ratka Markovića, odredbe Ustava o podeli vlasti nikako nisu jedine koje se ne poštuju.

– Ustav iz 2006. godine u velikom svom delu nije prilagođen stvarnosti. Dobar primer toga je preambula koja je naprosto prevaziđena. Tu jeste po sredi uzurpacija teritorije, ali nesporno da taj deo Ustava više ne odgovara stvarnosti – navodi Marković, uz opasku da je tekst Ustava loše napisan i da sadrži dosta neodređenih pojmova.

Slično misli i profesor Ustavnog prava na Univerzitetu Union Bogoljub Milosavljević tvrdeći da se ključne odredbe Ustava nedovoljno poštuju.

– Odredbe koje se tiču podele vlasti, nezavisnosti sudstva, raspodele nadležnosti institucija su problematične. Takođe, ni ljudska prava kod nas nisu na ceni – ističe Milosavljević.

I kao što identifikuju slične probleme koje se odnose na poštovanje Ustava, naši sagovornici su i saglasni u oceni da Ustavni sud Srbije ne čini mnogo na zaštiti ustavnosti.

– Jedna od funkcija Ustavnog suda u zemljama koje poznaju sudsku kontrolu ustavnosti jeste da deluje kao institucija koja će zauzdavati tendencije da se demokratski ustanovljena vlast pretvori u tiraniju većine nad manjinom. Ustavni sud Srbije se, pogotovo u nekim politički osetljivijim slučajevima, poput Briselskih sporazuma ili umanjenja penzija, pokazao kao nespreman da se konfrontira sa vladajućom većinom, iako je za to bilo valjanih ustavnih razloga, ističe Miodrag Jovanović.

Ratko Marković je još oštriji tvrdeći da je Ustavni sud sam sebe „obezvlastio“.

– Ja ne vidim da je njima neko zabranio da se bave svojim poslom. Međutim, upadljivo je da se Ustavni sud suzdržava da odluči o bilo kom pitanju koje bi imalo viši društveni značaj. U slučajevima kada odlučuje o bitnim stvarima, to čini sa tolikim vremenskim zakašnjenjem da je odluka obesmišljena. Ustavni sud se uglavnom bavi minornim sporovima, dok ključne ne rešava – naglašava Marković.

Ne pitanje gde se nalazi rešenje za ovakvo stanje, naši sagovornici imaju isti odgovor – u izgradnji demokratske kulture.

– Mi smo veoma mlada demokratija. Pitanje poštovanja Ustava ne može da bude isključiva odgovornost Ustavnog suda. To mora da bude svačija odgovornost i tek kada ta svest bude sazrela imaćemo vladavinu prava. Dok god osobe koje streme javnoj vlasti ne budu imali stepen političke kulture da javni interes stave ispred ličnog, nećemo imati poštovanje Ustava. Do toga ćemo teško doći uz ovu oseku kvalitetnog i obrazovanog sveta iz politike – navodi Marković.

Analogno, Miodrag Jovanović ističe da je poštovanje ustava i zakona deo pravne kulture, koja je, opet, samo segment šire, demokratske političke kulture karakteristične za pravnu državu.

– Da bi se takva kultura ukorenila, neophodno je da sami nosioci vlasti pokažu to poštovanje, a da nadležne kontrolne institucije – poput sudova i građanskih zaštitnika i poverenika – dosledno reaguju na svako kršenje ustavnosti i zakonitosti. Najzad, ne manje važnu ulogu ima i kritičko javno mnjenje, a pre svih medijska glasila. Sve mrkliji medijski mrak koji se nadvija nad Srbijom ilustrativni je pokazatelj koliko smo daleko od ideala pravne države, zaključuje Jovanović.

Mitrovdanski Ustav

Aktuelni ustav, kolokvijalno poznat i kao Mitrovdanski ustav, Narodna skupština je usvojila 30. septembra 2006. godine. Za usvajanje bile su sve relevantne političke opcije, uključujući i partije tadašnjeg premijera Vojislava Koštunicu i predsednika Borisa Tadića, što pokazuje činjenica da je usvojen sa 242 glasana poslanika. Kritičari su često isticali činjenicu da je referendum za usvajanje trajao dva dana. Za Ustav glasalo je 53,04 odsto građana sa pravom glasa.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.

Povezani tekstovi