Za smrt u zatvoru zbog pretnji Vučiću - niko nije kriv 1FOTO: Privatna arhiva

Uhapšen zbog SMS poruka 14. 12. 2016, Crvenka.

Vreme pred izbore u Vrbasu.

Mesto: Osnovni sud u Vrbasu, tužiteljka Jasmina Đurović, postupajuća sutkinja Jelena Kovačević, predsednica suda Vesna Zeković Marković.

Psihijatar i psiholog 28. decembra utvrdili dijagnozu i da “postoji opasnost da će ponoviti slična ili teža krivična dela”.

Specijalna zatvorska bolnica, Bačvanska.

Umire 14. 6. 2017. g.

Advokat izjavljuje da je umro pod sumnjivim okolnostima.

Ombudsman najavljuje kontrolu.

Poruke su bile privatne i u njima nije bilo nikakve direktne pretnje, ali tužilac ga je optužio da je opasan po tadašnjeg predsednika Vlade i ministra policije. Proglašen je ludim i pod teškim lekovima, nakon šest meseci provedenih u ludnici, iznenada umro. U danu kad je umro, stiglo je zakasnelo veštačenje komisije lekara da mu nije mesto u zatvorskoj bolnici.

– Kad se od mene opraštao, rekao mi je: Ti znaš da ja nikom neću nauditi. Kad me budu doneli mrtvog, ti znaš da ja nisam sam sebi naudio – seća se Miloradovog upozorenja njegov mlađi brat Dragan, kog smo posetili u kući njegovog mrtvog brata, u Crvenki.

Porodična kuća u ovom malom bačkom mestu, u opštini Kula, sada je data na prodaju. U njoj sama živi Miloradova majka Draga. Ni brat ni majka do danas ne mogu da se pomire sa onim što im se dogodilo i kao da još žive u ludilu za koje je Milorad bio okrivljen.

Gledaju fotografiju tela punog modrica i ne mogu da prihvate zvanično objašnjenje da je umro prirodnom smrću, od embolije pluća. Sećaju se kako je, natprosečno informisan, Milorad komentarisao prilike u Srbiji i predviđao da će »loši ljudi uništiti Srbiju, da će sistem koji se pravi da uništi Srbiju«.

Sećaju se da ga nisu razumeli jer su gledali samo svoj posao i kuću, dok je Milorada sve interesovalo i politika i kriminal i Tesla i lečenje alternativnim metodama i Mihajlo Pupin.

Bilo je to predizborno vreme i Vrbas, u kome je sud presuđivao jednom anonimnom čoveku koga su svi opisivali rečenicom »ne bi ni mrava zgazio«, grozničavo se spremao za lokalne i predsedničke izbore 2017. godine.

Za smrt u zatvoru zbog pretnji Vučiću - niko nije kriv 2
FOTO: Privatna arhiva

Ko se uplašio privatnih poruka, tužilac ili Vučić?

Milorad Nikolić optužen je da je izvršio krivično delo ugrožavanja sigurnosti iz člana 138, stav 3, u vezi sa stavom 1, kada se to odnosi na visoke funkcionere države, a tužilac je napisao da je »ugrozio sigurnost pretnjom da će napasti na život i telo oštećenog Darka Batanića, predsednika Vlade RS (Aleksandra Vučića) i ministra unutrašnjih poslova u Vladi RS (Nebojše Stefanovića) na način što je u navedenom periodu sa mobilnog telefona slao SMS poruke uznemirujuće sadržine. Pri čemu je znao da se lica koja je imenovao nalaze na navedenim funkcijama«.

Te strašne poruke su glasile ovako: »Vučiću, spasi Srbiju. Pusti mrtvi neka je vode«, »Idi ubi 5. oktobra nekog policajca da vide Srbi da države nema. Ubio sam dva vojnika. Radiće Srbi za koru hleba«, »Nebojša Stefanović se šeta i zvižduće. Zna da ga kane ubiti ali tek sledeće godine«. Ove poruke nisu poslate ni Vučiću ni Stefanoviću, već Darku Bataniću, majstoru za grejanje, koji je prijavio Milorada Nikolića ali i kasnije odbio da ga na sudu goni zbog njih.

– Milorad je sadržaj poruka objašnjavao kao metaforičko izražavanje. Ali bez obzira na to, nijedna od ovih poruka ne sadrži pretnju. Pogotovo ne može biti pretnja privatna poruka koju pošaljete nekom trećem, a da onaj na koga se poruka odnosi nije saznao njenu sadržinu. Suština je da nije postojalo krivično delo. Za ugrožavanje sigurnosti mora da nekom zaista bude ugrožena sigurnost, mora da postoji konkretna opasnost po nečiju bezbednost. Radnja krivičnog dela sastoji se u pretnji da će se napasti na život ili telo lica kome se preti ili nekog njemu bliskog. U Miloradovim porukama nije bilo nikakve pretnje – kaže njegov tadašnji advokat Feđa Dimović.

Advokat Dimović ukazuje da su dve stvari bile ključne u tom farsičnom suđenju i poigravanju sa ljudskim životom. Prvo, čovek zbog potpuno bezazlenih SMS poruka završava optužen da je ugrozio bezbednost predsednika države, tada predsednika Vlade, i ministra policije, koji nisu ni znali da im Milorad »preti«.

Drugo, Milorad je do svoje smrti ostao u pritvoru iako su sudski veštaci na glavnom pretresu 23. februara 2017. predložili lečenje na slobodi. Umesto da Miloradu ukine pritvor, Osnovni sud u Vrbasu naređuje kontrolno veštačenje Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, a pritvor produžava zbog opasnosti od ponavljanja nepostojećeg krivičnog dela.

Pored toga, tužiteljka Jasmina Đurović uopšte nije dala predlog da se kao svedoci pozovu Vučić i Stefanović iako su oni bili navodno oštećeni i ništa prirodnije nego da svedoče o svojoj »ugroženosti«. Umesto toga, predlog za njihovo saslušanje je iznela odbrana, što je izazvalo veliku nelagodu i strah u sudnici. Sudija je odložila odluku.

– Jasmina Đurović se protivila tome uz obrazloženje da »se radi o licima koja imaju 24-časovno obezbeđenje i što u konkretnom slučaju ne mora da postoji konkretna opasnost, odnosno navedena lica, imajući u vidu njihove funkcije i ne moraju da se osećaju ugroženo, da je dozvoljeno da su im upućene bilo kakve pretnje pa da postoji opasnost po njihov život.« To je potpuno suprotno zakonu, jer je biće krivičnog dela konkretna opasnost – kaže advokat Dimović.

Pripremano spektakularno hapšenje

Za smrt u zatvoru zbog pretnji Vučiću - niko nije kriv 3
FOTO: Privatna arhiva

Dragan i Miloradova majka Draga živo se sećaju dana hapšenja 14. decembra 2016. godine. Počeo je brojnim telefonskim pozivima u kojima su se policajci lažno predstavljali kao operateri i službenici Telekoma, pa kao prijatelji kojima Milorad nešto duguje i ako ne izađe ispred kuće, oni će zvati policiju. Bilo je pretnji da će im poslati antiterorističku jedinicu. Nisu znali u čemu su se našli.

– Bilo je mnogo poziva, bar deset, ludnica čitava. Zvao me je i moj venčani kum koji me upozorava da ako se Milorad ne preda, da će biti prinuđeni da dovedu antiterorističke jedinice. Pitam ja Milorada da li se nekom zamerio, a on kaže »celom svetu«. Oni su hteli da predstave kao da se on zabarakadirao u kuću, da je ovde sa oružjem i da čeka da ga policija opkoli. A Milorad da je imao oružje, on bi ga istopio, on je takva osoba.

On je bio za pravdu, za humanost. Oni su želeli po svaku cenu da naprave antiterorističku akciju da bi imali slučaj. Jer oni nemaju slučaj. A Milorad mrtav hladan, samo kaže »ništa nisam uradio«. Milorad se istuširao, izašao ispred kuće i seo u njihova kola i oni su krenuli. Milorad je nama rekao: oni hoće mene da ubiju, zatvoriće me, ubiće me, hoću da znate da ja nikad nisam nikom naškodio u životu i da ja nikad neću nikome naškoditi u životu – priča Dragan.

Dragan Nikolić danas misli da su hteli da naprave pozorište i predstavu od hapšenja kao da je Milorad neki opasan kriminalac, a njihova kuća uporište kakve bande. A možda su ih samo sluđivali i poigravali se ljudima nemoćnim da se odupru sili pred kojom su se neznano zašto našli.

Sluđivanje porodice nastavilo se sve do Miloradove smrti. Lažna obećanja da će ga pustiti iz pritvora za dva-tri dana jer »nemaju slučaj«, manipulacije sa zahtevom da potpišu da je Milorad kriv, da je »terorista« pa će ga pustiti, otezanje i odugovlačenje sa presudom, neosnovano produžavanje pritvora, bežanje od odgovornosti, prenemaganje, strah od vrha vlasti… Majka Draga za suđenje kaže – »cirkus«.

Milorad Nikolić je već nekoliko dana nakon hapšenja, 21. 12 po nalogu Osnovnog javnog tužilaštva u Vrbasu prebačen u Specijalnu zatvorsku bolnicu u Bačvanskoj, u Beogradu.

Prvo veštačenje, gde je utvrđena dijagnoza i određeno da bude lečen u zatvorenim uslovima, jer »postoji opasnost da će ponoviti krivično delo«, obavljeno je 28. 12. 2016. Nakon toga, 23. februara naredne godine, veštaci iz Beograda na sudskom pretresu kažu da se njegovo zdravlje popravilo i da smatraju da se lečenje može nastaviti na slobodi.

Umesto da Milorad Nikolić bude pušten, tužilac traži kontrolno veštačenje sa novosadskog Medicinskog fakulteta. Sledi gotovo četiri meseca prepiske između suda i veštaka o ceni, o načinu plaćanja, da li unapred ili nakon veštačenja. Milorad Nikolić nije preživeo. Umro je u zatvorskoj bolnici u junu.

– Rok za veštačenje je 15 dana i postoje jasne zakonske odredbe šta sud radi kad veštaci ne rade svoj posao. Mogu da ih novčano kazne ili da predmet daju nekom drugom veštaku. Nečuveno je da se tako postupa u pritvorskom predmetu. U takvim predmetima po sili zakona mora da se postupa sa izuzetnom hitnošću.

Četiri meseca oni pišu jedni drugima pisma »hoćeš ti da veštačiš«, »Neću«, »Aj napiši mi pismeno da nećeš«… Postoje mehanizmi da se veštaci dovedu u red. To su institucije ove zemlje, nisu dva piljara koji se svađaju da li je jedan platio drugom paprike – kaže advokat Dimović, koji je odbranu Milorada Nikolića preuzeo u aprilu 2017. godine.

Snimak smrti pod embargom

Nema podataka da se Milorad ranije lečio od duševnih bolesti. Nema podataka da je bio bolestan. Bavio se sportom, bio perspektivni fudbaler. Bio je miran čovek, neosuđivan. Nikad nije pravio nikakve probleme.

Živeo je sa majkom, radio sa bratom u njegovoj građevinskoj firmi. Bio je i na ratištu, jer ga je rat zatekao na odsluženju vojnog roka. Majstor za centralno grejanje koji ga je prijavio, na sudu je svedočio da »Milorad ne bi ni mrava zgazio«. Nije bio član ni jedne stranke, ali je sve kritikovao slobodno, dok mu nisu uzeli slobodu.

– Nikad nije Milorad izašao pred sud, nisu mu dozvolili osnovno pravo da ne bi nešto rekao. Oni su se bojali njegove reči. Drogirali su ga u zatvorskoj bolnici, ko zna šta su mu davali. Kad sam ga jednom posetio, on je sa svojih 120 kila mogao sa zemlje da skoči s obe noge na sto, dva metra uvis je mogao da skoči.

Drugi put odem, Milorad ne može da se pokrene. Pitam doktora šta ste mu to uradili, kako vas nije sramota. Milorad nije mogao više da se kreće. U zatvorskoj bolnici je Milorad, kog nisam video sa suzom u oku nikad u životu do jednom kad nam je baba umrla, stalno plakao. Tekle su mu suze od lekova i bilo mu je teško – priča njegov brat Dragan i dodaje:

– Tražio sam snimak kako moj brat umire. Ne daju. Feđa je tražio da nam daju snimak poziva Hitnoj pomoći. Ni to ne daju. Svi u Srbiji traže neki snimak sa kamere i nema. Bilo bi mi lakše da je umro od lekova nego od nasilja.

Dragan se jasno seća da mu je doktor Panić iz zatvorske bolnice objasnio da je agresija ključ da bi neko bio zatvoren, ali i da nije primetio agresiju kod Milorada. Zaštitnik građana je više puta do sada u javnosti isticao da je nadležnim organima uputio veliki broj preporuka da osobama sa teškim mentalnim poremećajima nije mesto ni u zatvoru ni u pritvoru, jer to predstavlja njihovo zlostavljanje, već im pomoć treba pružiti na drugi način.

Zašto je Milorad Nikolić slao SMS poruke svojim poznanicima ne bi trebalo da nas interesuje, a još manje sud, jer to su bile privatne Miloradove poruke koje nikoga nisu ugrožavale.

Čak ni u tome nije bilo agresije, jer je Milorad prestajao da ih šalje kad god je neko to zatražio. Milorad više nije živ i nikada pouzdano nećemo znati šta mu se događalo, ali sećanje njegovog brata ukazuje da se iza svega krije i bahato poigravanje lokalnih kabadahija zaštićenih državnim institucijama.

»Kerberi sistema su izazvali ljudsku tragediju«

– On je govorio, toliko mi šalju poruke, toliko mi Državna bezbednost preti da ja moram svima to da pokažem. On je slao poruke svima koje poznaje, a ne jednom čoveku, na 30 adresa, da ceo svet vidi šta rade. Govorio mi je:

Neke poruke su moja razmišljanja, a većina su one koje su meni slali, da vide ljudi šta meni policija šalje. Milorad nije lagao. Nisam video te poslednje SMS poruke koje je Milorad slao, ali sam svojim očima video kako su njemu stizale poruke. Recimo, pita me Milorad kako ovo objašnjavaš, a na telefonu poruka iz Hrvatske, vidi se po pozivnom broju. Gledaj, sad će iz Bosne, stvarno stigne poruka iz Bosne. Gledaj, sad će iz Slovenije. Stigne iz Slovenije. I nađete se u bunilu.

Ja sam njemu uvek govorio ćuti, pusti me, znate, sramota me, a Milorad će, ali nemam kome drugom da kažem. Ne znam, gledao sam svojim očima. Stizale su poruke na turskom u kojima su poimence navođeni ljudi iz Crvenke. Mislio sam da su sve to gluposti i govorio Miloradu da su to neka deca, pusti me.

On je govorio »ja sam njima jedina prepreka, oni meni nude pare non-stop, a ja njihove pare ne bih uzeo, pa makar me ubili«. Milorad tako nešto ne bi izmislio, ne bi slagao, fantazirao. Nije krio ništa, nije bio samo protiv Vučića, on je bio protiv svega, protiv nepravde, protiv privatizacije, protiv uništavanja države. Nije ga interesovala ni nečija nacionalnost, ni stranka, gledao je samo kakav je ko čovek – svedoči Dragan i nema pouzdan odgovor na pitanje ko je ucenjivao ili pretio Miloradu, mada ima svoje sumnje.

Advokat Feđa Dimović se, kao ni porodica, do dan-danas nije pomirio sa tim sumanutim i tragičnim postupkom vođenim protiv nedužnog čoveka.

– Ne verujem da je ovo moglo biti naređeno sa vrha države. Ovo je postupak sitnih, lokalnih činovnika koji su imali nameru da, kao kerberi sistema, sebe preporuče za neke buduće funkcije. To je izgleda sad modus operandi svih tih državnih činovnika. Ne samo tužilaca, nego i novinara i intelektualaca, oni procenjuju šta bi bilo korisno za vlast i u skladu sa tim reaguju. Ovo je za mene ljudska tragedija i jedno poltronstvo, nečiji pokušaj da se popne na hijerarhijskoj lestvici doveo je do smrti čoveka – kaže advokat Dimović.

Slučaj Milorada Nikolića je jedan od prvih takvih hapšenja zbog izraženog mišljenja ili kritike na račun Aleksandra Vučića. U međuvremenu se dogodio čitav niz farsičnih i represivnih iživljavanja nad građanima, mada nijedan nije bio tako tragičan i nijedna žrtva nije bila bezazlenija, a razlog za hapšenje manje utemeljen. Jer, Nikolić čak nije svoja razmišljanja objavljivao ni na društvenim mrežama Tviter ili Fejsbuk.

Tragična sudbina Milorada Nikolića obavezuje na posvećeniju istragu postupaka suda, ali ona je izostala. Sistem državnih institucija ne funkcioniše, on ubija jer su institucije zarobljene i samo su instrument u rukama vlasti i neki ljudi, anonimni, mali, obični, dobri ljudi, na koje se taj sistem namerio, dokazali su to svojim životima. Platili su glavom. Pravda i sloboda za Milorada Nikolića iz Crvenke nikad više neće biti dostupni.

Obudsman: Nije bilo nezakonitosti u pritvoru

Advokat Feđa Dimović zatražio je, odmah nakon Miloradove smrti, od Zaštitnika građana da ispita da li je bilo nepravilnosti u postupanju u zatvoru u Somboru i u Specijalnoj zatvorskoj bolnici. U kancelariji Ombudsmana odgovorili su za »Danas« da u postupku kontrole nisu pronašli nezakonito ili nepravilno postupanje:

»Od strane stručnog tima Zaštitnika građana, koji pored zaposlenih u ovom organu čine i spoljni eksperti, 27. juna 2017. godine obavljen je neposredan nadzor nad radom Specijalne zatvorske bolnice, tri dana kasnije i neposredan nadzor u KPZ u Somboru, kako bi se prikupile informacije za pokrenute postupke. Nakon sagledavanja svih relevantnih činjenica i okolnosti, imajući u vidu navode iz pritužbe, kao i utvrđene činjenice i okolnosti nad radom Specijalne zatvorske bolnice i Kazneno-popravnog zavoda u Somboru, Miloš Janković nije našao osnov da su preminulom povređena prava nezakonitim ili nepravilnim radom organa uprave, te da nema osnova za dalje postupanje u postupku kontrole zakonitosti i pravilnosti rada Specijalne zatvorske bolnice i Kazneno-popravnog zavoda u Somboru.«

VSS ćuti o postupku protiv Nikolića

Danas je pre više od mesec dana uputio pitanje Dragomiru Milojeviću, predsedniku Visokog saveta sudstva, da li je izvršio kontrolu rada predsednice Osnovnog suda u Vrbasu Vesne Zeković Marković i postupajuće sutkinje Jelene Kovačević na osnovu dopisa koji je u maju 2017. godine, pre Miloradove smrti, uputio advokat Feđa Dimović. Ovaj dopis je prosleđen Višem sudu u Somboru koji je obavio kontrolu rada prvostepenog suda i nije utvrdio ništa sporno i nezakonito. Do danas nismo dobili odgovor iz VSS. Sudije koje je advokat Dimović naveo kao odgovorne za predugo vođenje postupka i otezanje koje je na kraju Milorada koštalo života i dalje su na istim pozicijama u sudu.