Zaspi u jednom, probudi se u drugom gradu

Snovi o putovanjima ove su se godine ostvarili za 300 najboljih studenata iz Srbije koji su se prijavili na konkurs Evropskog pokreta u Srbiji, Ambasade Austrije i Skupštine grada Beograda. Iako za mnoge mlade u Srbiji ovo zvuči nestvarno, studenti su doživeli da se jednog dana probude u jednom gradu, a već sutradan osvanu u drugom. Taj osećaj slobode kretanja, verovatno neće moći nikada da zaborave.
U sklopu projekta Putujemo u Evropu, Ambasada Austrije je izabranim studentima obezbedila šengen vize u trajanju od 30 dana, a Skupština grada inter- rejl karte za putovanje vozom po Evropi. Jedan od presudnih uslova da bi se neko našao među 300 putnika, bio je da nikada nisu išli u inostanstvo, odnosno da nemaju pasoš, ali i da govore jedan od svetskih jezika. I zaista, na put je pošlo oko 20 mladih koji dosad nisu imali pasoš, a 60 odsto njih je imalo pasoš, ali su bili samo u zemljama bivše Jugoslavije ili u zemljama u okruženju poznatim po turističkim aranžmanima.

Plasnik: Upoznajte bogatstva Evrope

U Beču je za studente organozovan svečani prijem na koji je došla i Ursula Plasnik, austrijska ministarka spoljnih poslova. Plasnik je rekla da će balkanske zemlje jednog dana uću u Evropsku uniju i da će Austrija nastaviti da pomaže Srbiji na tom putu. Ona je studentima poručila da se nada da će na svom proputovanju upoznati bogatstvo evropskih zemalja, jer zna da je izolacija zemlje uticala na mlade. Uputila ih je da budu angažovani i postavljaju pravila u stvarima koje se na njih odnose, ali i da uživaju. Austrijska ministarka je nakon oficijelnog dela prijema, ćaskala sa studentima i slikala se sa onima koji su želeli da zabeleže susret sa njom.

Željni novih iskustava, studenti su se najpre uputili ka Beču, koji im je bio prva i zajednička stanica. Prvo iskustvo s prelaskom granice, za tridesetak njih, nije bilo baš prijatno, jer je jedan od autobusa, u kojem su bili i novinari, zadržan pet sati na mađarskoj granici iz, zasad, neutvrđenih razloga. Kružile su priče da su na granici tražili novac i da je problem bila kamera koju je ponela jedna od TV kuća. Osim nervoze i neverice, nakon prelaska granice, studenti su, pohrlili za novim uzbuđenjima, zaboravljajući na dugo čekanje.

Saradnja i suživot

Projekat Putujemo u Evropu realizuje se treću godinu zaredom, s tim što se broj putnika stalno povećavao – 2005. je iz Srbije otišlo 100 najboljih studenata, prošle godine 200, da bi se ove godine broj mladih povećao za još stotinu.

Ključni cilj je promocija evropskih ideja i potreba saradnje i suživota sa ostalim evropskim narodima, kao i otvaranja srpske privrede prema Evropi.

Posle nekoliko dana provedenih u Beču, koje su iskoristili da vide mnoge njegove znamenitosti (muzeje, dvorce, zamkove, luna park Prater, parkove…), da se međusobno upoznaju i naprave plan putovanja, oduševljeni mogućnostima koje im se pružaju, studenti su se podelili u grupe i počeli da se dogovaraju o zemljama koje će obići. Interesantno je da većina želi da vidi Berlin, Amsterdam, Lisabon, Pariz…. Mali broj njih je zainteresovan za zemlje Severne Evrope.
Bane Puača iz Kragujevca, student računarstva na Matematičkom fakultetu, za Danas kaže da će putovati u Amsterdam, Kopenhagen, Berlin, a zatim na jug ka Lisabonu. Namera mu je da se najduže zadrži u Amsterdamu, koji je oduvek želeo da vidi.
Svetislav Panjević iz Gornjeg Milanovca, student elektrotehnike, Puačinom spisku dodaje i Azurnu obalu, koju će obići sa još šest studenata. On je ljut na svoju opštinu, koja mu nije dala džeparac, iako je jedini iz tog kraja, koji je pošao na put.
Veljko Obradović iz Požarevca, apsolvent Fakulteta političkih nauka, za naš list kaže da će sa još tri druga putovati u Strazbur, Pariz, Milano, Firencu, Rim, Napulj. Nada se da će provod u Italiji biti dobar i da će brzo naći smeštaj jer tamo ima poznanike.
Većina studenata će se kući vratiti nakon 15 ili 20 dana jer je za njih novac najveći problem. Prema proračunima koje su podelili sa novinarom Danasa, za jednomesečno putovanje otprilike je potrebno oko 1.000 evra, što je za naše uslove mnogo para. Novac se najviše troši na hranu i smeštaj. Cena noćenja u hostelu se, u zavisnosti od grada do grada i zemlje do zemlje, kreće od deset do 25 evra, a ko je snalažljiv i nije mu problem da spava pod otvorenim nebom, poneo je vreće za spavanje u parku, kampovima ili čak možda i na nekoj od plaža.
Neki su bili snalažljivi još u Beogradu, pa su se raspitivali kod studenata koji su prošle godine išli na ovo putovanje. Oni su im dali nekoliko praktičnih saveta, kao na primer da izbegavaju restorane brze hrane i da hranu nabavljaju u samoposlugama, koje su uvek malo dalje od centra. Zalihe namirnica treba nakupovati i za sutradan. Jedan od saveta bio je i da ponesu malo ćebe ili nešto praktičnije što bi se našlo pri ruci ako zahladni u toku noći. Putnici su naučili da uvek pokazuju studentske kartice kada krenu u razgledanje muzeja, galerija, zamkova i slično, kako bi dobili popust na kartu.
Iskustva prošlogodišnjih putnika su pokazala da je prva stvar koju svako treba da ima kada stigne u neki od gradova – mapa grada. Njih turisti mogu besplatno naći na železničkim stanicama. Nakon toga, treba otići u Internet-kafe, pa tamo na Internetu lako nađe spisak hostela, kojih ima puno i nije ih teško naći. Kada dođete do jednog, u blizini su i drugi. U slučaju da u nekoj zemlji mnogi ne govore engleski, savet je da probaju da prepoznaju turiste i njih pitaju za uputsvo.