Zorka Lazić – Prva novinarka u Vojvodini

List Vreme pre 80 godina pisao je o životu Zorke Lazić, prve novinarke u Vojvodini.

„Stara gospođa koja je nekada mnogo računala na dan i sat (jer je bio u pitanju posao skopčan s vremenom, živi danas bez uzrujavanja i poslovnih briga. Živi od uspomena iz dobrih vremena i bolnih sećanja iz porodične tragedije, koje je kao retko koja žena u najranijoj mladosti imala snage da izdrži“ – pisalo je u tekstu.

Njen život u vreme pisanja ovog članka bio je veoma miran, nasuprot novinarskoj karijeri. Ona je sedela u svojoj kući, mnogo čitala, listala albume sa fotografijama porodice, prijatelja i poznanika, ali, više nije pisala.

U mladosti je objavila nekoliko pesama, a ozbiljnije pisanjem počinje da se bavi od braka sa novinarom Simom Lukinim Lazićem.

„Posle smrti svoga muža ostala je sa četvoro nezbrinute dece i bez sredstava za život. Nije imala vremena da ožali muža, niti da se mnogo poverava onima, koji joj mogu pomoći. Po prirodi trezvena, brzo se pribrala. Nastavlja da vodi list ‘Vrač pogađač“ – pisao je list Vreme.

Ovaj satirični list koji se bavio političkim aktuelnostima prestaje da izlazi 1915. godine kada, kako se navodi, publiku nije zanimalo da se šaljivo piše o ozbiljnim ratnim dešavanjima.

Zorka Lazić se tada preorijentisala na dobrotvorni rad. Ona se sa velikim uspehom bavila smeštajem i ishranom dece, za šta je od Kralja Aleksandra dobila orden Svetog Save.

Po završetku rata, ona se vraća novinarstvu i pokreće „Dečiji list“, sarađuje sa zagrebačkim mesečnikom „Ženski svet“, i beogradskim nedeljnikom „Jugoslovenska žena“.

„Prilikom osnivanja Jugoslovenske novinarske sekcije u Novom Sadu, Zorka Lazić bila je jedna od osnivača za Vojvodinu. U to vreme, ona se bila dosta angažovala za socijalno poboljšanje novinarskog staleža, pošto i sama, kao žena novinara, nije bila obezbeđena“ – stoji u tekstu.

Kada su listovi u kojima je radila prestali da izlaze, Zora Lazić se potpuno povukla iz javnog života.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke

Kao što portal dnevnog lista Danas svakog dana podseća čitaoce na važne događaje iz prošlosti, list Pravda je pre osamdeset godina objavio tekst koji svedoči o muci da se nabave dobri konji krajem 19. veka u Beogradu, koji su bili neophodni za različite poslove, u konkretnom slučaju, gašenje požara.

Tekst počinje pričom, kako je 1889. zasedala komisija koja je trebalo da donese odluku o kupovini 15 konja.

„Nigde u svetu ne biva ovako kao što je kod nas, da požarni konji vuku i kamen, i pesak, i mrtvačka kola, a da se desipožar onda ne znam šta bi bilo“ – reči su Koste Glavinića, prenela je Pravda.

Beograd je izdao oglas u kome se za „požarnu četu“ tražilo 15 zdravih konja, između šest i osam godina,visokih najmanje 15 šaka. Odziv je bio nikakav, i posle mesec dana pronađeno je tek dva konja koja ispunjavaju uslove.

„Pre pola veka Beogradska opština u celoj Srbiji nije mogla naći 15 dobrih konja“ – glasio je naslov teksta, i zasita, sudeći prema transkriptu razgovora članova komisije, ovo je bio odličan opis situacije.

Ponuda nije bila odgovarajuća, ali se jedna struja zvaničnika oštro protivila da se opštinske pare potroše i konji uvezu iz inostranstva. Bilo je raznih predloga, recimo, da se uzmu mlađi konji, ali, opština nije mogla priuštiti da odgaja konje kada su joj hitno potrebni za poslove.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1938. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.