Foto: Energija KostolacDa je takav zahtev upućen resornom Ministarstvu finansija obelodanila je nedavno Zorana Mihajlović, ministarka rudarstva i energetike govoreći na javnoj raspravi o izmenama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima.
Iznos rudne rente u Srbiji kreće se od tri do sedam odsto od prihoda, Hrvatskoj 10 odsto, Mađarskoj i Rumuniji 12 odsto, Sloveniji 18 odsto a u Rusiji 22 odsto od prihoda.
U slučaju da Ministarstvo finansija usvoji zahtev Ministarstva rudarstva i energetike i odobri povećanje rudne rente za kompanije koje se bave eksploatacijom ili istraživanjem ruda u Srbiji to ipak neće važiti za ruski Gaspromnjeft, vlasnika Naftne industrije Srbije.
NIS u ovom trenutku plaća niži iznos rudne rente od drugih kompanija koje posluju u Srbiji, u iznosu od tri odsto. Tako je precizirano Sporazumom između vlada Srbije i Ruske Federacije o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede od 25. januara 2008. godine.
Tim sporazumom je predviđeno da to ostane tako sve dok se ne završi period inesticija Gaspromnjefta u NIS, odnosno do završetka 2023. godine.
Stručna javnost mišljenja je da je odluka o podizanju rudne rente u Srbiji dobra jer je ona na veoma niskom nivou i nužno ju je povećati.
Nakon što istekne važnost sporazuma, koji to u ovom trenutku onemogućava, veću rudnu rentu treba uvesti i ruskoj kompaniji koja u svom vlasništvu drži NIS, smatraju eksperti.
To potvrđuje i privatizacioni savetnik Branko Pavlović.
– Rudna renta ne treba da bude niska već na nivou na kome se nalazi u u drugim državama koje je propisuju. Shodno tome treba je povećati i kod nas u Srbiji. Takođe, povećana rudna renta treba da služi za sanaciju velikih ekoloških problema koji nastaju prilikom istraživanja i eksploatacije ruda – navodi naš sagovornik.
On dodaje da Gaspromnjeft ne treba da bude izuzetak te da kada istekne važenje aktuelnog sporazuma koji predviđa striktan iznos rudne rente, nju treba povećati i za tu kompaniju i to u iznosu „ propisane rudne rente u Rusiji“.
U Ministarstvu rudarstva i energetike za Danas kažu da će, imajući u vidu predstojeće izmene i dopune Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima kao i učešće sektora rudarstva kao jednog od najznačajnijih u okviru industrijske proizvodnje, a s obzirom da su Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara definisane naknade za geološka istraživanja i eksploataciju odnosno naknade za korišćenje resursa i rezervi mineralnih sirovina, uputiti Ministarstvu finansija inicijativu za izmenu visine naknade, sa ciljem obezbeđivanja većih sredstava u budžetu Srbije koje dolaze iz sektora rudarstva.
– Prilikom izrade izmena Zakona o rudarstvu analizirana su iskustva i dobra praksa u zemljama regiona kao i u vodećim zemljama sveta u oblasti rudarstva. Analizom se došlo do podataka da se u svetu koriste četiri vrste obračuna naknade i utvrđivanja osnovice, različite stope i visine obračuna koje zavise i od fiskalnog režima u pojedinim zemljama gde je visina poreza na dobit različita i kreće se od 15 do 35 odsto. Praksa nekih zemalja je da visinu naknade povećavaju i sa povećanim obimom eksploatisane rude ili sadržajem metala. Vrednost mineralnog bogatstva Srbije iznosi više od 200 milijardi dolara i cilj je da se to bogatstvo koristi na održiv način, da doprinosi ekonomskom razvoju i rastu, a da to bude odgovorno prema životnoj sredini, i na kraju, da vidimo efekte toga i u budžetu. Rudna renta u Srbiji danas je daleko najniža u odnosu na na sve okolne zemlje, i iz tog razloga će Ministarstvo rudarstva i energetike, pored boljeg uređivanja naknada iz njegove nadležnosti, takođe predložiti Ministarstvu finansija i povećanje takozvane rudne rente, s obzirom da ne postoji nijedan razlog da kao zemlja manje vrednujemo naše mineralno bogatstvo – navode u Ministarstvu rudarstva i energetike.
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
Povezani tekstovi:
Mihajlović: Država, privreda i građani zajedno za zelenu Srbiju
Poštovana gospođo Ministarko,
Dobrodošla u Mokrin. To je najveće nalazište gasa u Srbiji i jedno od najvećih naftnih. Kolika god da je rudna renta Vi nam otmete sve. Tako decenijama, a u poslednje vreme je to prevršilo svaku meru. Dođite da vidite koliko ljudi ovde živi u ekstremnom siromaštvu. Bar da uđete u neku od tih kuća, ne treba da prespavate. Ljudi. kada čuju za Mokrin, misle da smo mi kao Kuvajt, Emirati… . Nažalost to je surova neistina. Dođite da vidite koliko je kuća sklono padu? Raspitajte se kad se poslednji put čula mešalica ? Raspitajte se koliko ovde kuće koštaju, a znate koliko je to u Beogradu? Smatrate li da mi treba decenijama , kroz javni dug države, da otplaćujemo BG Metro za koji grad BG budžetom nije predvideo ni jedan dinar? Mislite li da i ljudi na selima imaju pravo na dostojanstven život? Dodjite i obidjite veliko nalazište i podzemni rudnik. Vaš je resor. Ne sećam se da ste bili sa gospodinom Labusom u Mokrinu na sabirnoj stanici, a možda i jeste? Davno je bilo, ništa se nije promenilo. Ako već uspete da povećate procenat rudne rente, precizno definišite kako će se trošiti i koloko će pripasti mestima koja trpe štetu i zagadjenje. I sadašnja mala cifra bi nam značila, kad bi dobili što nam pripada. Želim Vam u tom slučaju uspeh u nastojanjima.
Goran Dumitrov Data
Mislim da ste u pravu od NISa ne treba uzimati nista posto su sve Rusi sve devastirali i unistili tako Da nema sta ni Da se uzme Njih jednostavno treba oterati iz NiSa Da dalje ne zagadjjju pkolinu i prave stetu.
Ministarka Mihajlovic vec pokazuje dobre strane u svom resoru i bar se trudi da nesto poboljsa. Nedopustivo je da smo u nasem siromastvu stalno tako sirokogrudi prema Rusiji. Tu je najaktivniji bivsi ministar Popovic koji dalje sa Bajatovicem vedri i oblaci iz svoje posrednicke fimre za kupovinu gasa Jugorosgas u Zugu u Svajcarskoj! Treba ih obojicu najuriti i smanjiti cenu gasa za 10 % direktnom kupovinom a rudnu rentu doterati na nivo od 22 % kao sto je u Rusiji koja itekako zna da cuva svoje resurse! I ono sto je najvaznije, treba doneti Zakon o raspodeli tih sredstava da Mokrin ozivi!