Ako se uveća rudna renta, to neće važiti za NIS 1Foto: Energija Kostolac

Da je takav zahtev upućen resornom Ministarstvu finansija obelodanila je nedavno Zorana Mihajlović, ministarka rudarstva i energetike govoreći na javnoj raspravi o izmenama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima.

Iznos rudne rente u Srbiji kreće se od tri do sedam odsto od prihoda, Hrvatskoj 10 odsto, Mađarskoj i Rumuniji 12 odsto, Sloveniji 18 odsto a u Rusiji 22 odsto od prihoda.

U slučaju da Ministarstvo finansija usvoji zahtev Ministarstva rudarstva i energetike i odobri povećanje rudne rente za kompanije koje se bave eksploatacijom ili istraživanjem ruda u Srbiji to ipak neće važiti za ruski Gaspromnjeft, vlasnika Naftne industrije Srbije.

NIS u ovom trenutku plaća niži iznos rudne rente od drugih kompanija koje posluju u Srbiji, u iznosu od tri odsto. Tako je precizirano Sporazumom između vlada Srbije i Ruske Federacije o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede od 25. januara 2008. godine.

Tim sporazumom je predviđeno da to ostane tako sve dok se ne završi period inesticija Gaspromnjefta u NIS, odnosno do završetka 2023. godine.

Stručna javnost mišljenja je da je odluka o podizanju rudne rente u Srbiji dobra jer je ona na veoma niskom nivou i nužno ju je povećati.

Nakon što istekne važnost sporazuma, koji to u ovom trenutku onemogućava, veću rudnu rentu treba uvesti i ruskoj kompaniji koja u svom vlasništvu drži NIS, smatraju eksperti.

To potvrđuje i privatizacioni savetnik Branko Pavlović.

– Rudna renta ne treba da bude niska već na nivou na kome se nalazi u u drugim državama koje je propisuju. Shodno tome treba je povećati i kod nas u Srbiji. Takođe, povećana rudna renta treba da služi za sanaciju velikih ekoloških problema koji nastaju prilikom istraživanja i eksploatacije ruda – navodi naš sagovornik.

On dodaje da Gaspromnjeft ne treba da bude izuzetak te da kada istekne važenje aktuelnog sporazuma koji predviđa striktan iznos rudne rente, nju treba povećati i za tu kompaniju i to u iznosu „ propisane rudne rente u Rusiji“.

U Ministarstvu rudarstva i energetike za Danas kažu da će, imajući u vidu predstojeće izmene i dopune Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima kao i učešće sektora rudarstva kao jednog od najznačajnijih u okviru industrijske proizvodnje, a s obzirom da su Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara definisane naknade za geološka istraživanja i eksploataciju odnosno naknade za korišćenje resursa i rezervi mineralnih sirovina, uputiti Ministarstvu finansija inicijativu za izmenu visine naknade, sa ciljem obezbeđivanja većih sredstava u budžetu Srbije koje dolaze iz sektora rudarstva.

– Prilikom izrade izmena Zakona o rudarstvu analizirana su iskustva i dobra praksa u zemljama regiona kao i u vodećim zemljama sveta u oblasti rudarstva. Analizom se došlo do podataka da se u svetu koriste četiri vrste obračuna naknade i utvrđivanja osnovice, različite stope i visine obračuna koje zavise i od fiskalnog režima u pojedinim zemljama gde je visina poreza na dobit različita i kreće se od 15 do 35 odsto. Praksa nekih zemalja je da visinu naknade povećavaju i sa povećanim obimom eksploatisane rude ili sadržajem metala. Vrednost mineralnog bogatstva Srbije iznosi više od 200 milijardi dolara i cilj je da se to bogatstvo koristi na održiv način, da doprinosi ekonomskom razvoju i rastu, a da to bude odgovorno prema životnoj sredini, i na kraju, da vidimo efekte toga i u budžetu. Rudna renta u Srbiji danas je daleko najniža u odnosu na na sve okolne zemlje, i iz tog razloga će Ministarstvo rudarstva i energetike, pored boljeg uređivanja naknada iz njegove nadležnosti, takođe predložiti Ministarstvu finansija i povećanje takozvane rudne rente, s obzirom da ne postoji nijedan razlog da kao zemlja manje vrednujemo naše mineralno bogatstvo – navode u Ministarstvu rudarstva i energetike.

close
Ako se uveća rudna renta, to neće važiti za NIS 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.