Banke će, ipak, potraživati troškove od građana 1Z. Mišić

Trenutno jedna od najaktuelnijih tema u Srbiji je štrajk advokata kao i pitanje šta će biti sa građanima koji su poveli procese protiv banaka za nezakonitu naplatu troškova obrade kredita i plaćanje premije osiguranja kod NKOSK-a.

Udruženje banaka Srbije, o čemu je Danas već pisao, saopštilo je da su „banke načelno izrazile spremnost da ne naplaćuju sudske troškove u tekućim sporovima kao i da neće pokretati nikakve pravne korake u već završenim slučajevima”.

List Danas je dobio dokument koji dokazuje suprotno. Radi se o instrukcijama za postupanje u predmetima naknade (troškova obrade kredita), a koje su dobili zastupnici banaka nakon novog, promenjenog stava VKS.

U instrukcijama se ističe da opunomoćenici banaka na ročištima predaju dopunu pravnog stava o dozvoljenosti ugovaranja troškova kredita (usvojenu 22. maja 2018. ) uz isticanje pravne argumentacije da banka „ima pravo na naplatu troškova i naknadu bankarskih usluga”, kao i da „banka nije dužna da posebno dokazuje strukturu i visinu troškova”.

Sa napomenom da ako „sudija ne želi da primi navedeni stav” opunomoćenici treba da se pozovu „na dopunu pravnog stava uz pozivanje na gore navedenu pravnu argumentaciju”.

U Instrukciji, pod drugom tačkom, sugeriše se opunomoćenicima banaka da ukoliko u predmetima imaju spremnu dokumentaciju da je predaju na ročištu ili „ukoliko je ista dostavljena uz tužbu, da se istakne da je korisnik u predugovornoj fazi na jasan i transparentan način upoznat sa navedenim naknadama i troškovima”, što se po autorima instrukcije dokazuje ponudama a pre stupanja na snagu Zakona o zaštiti korisnika finasijskih usluga, osnovnim podacima o kreditu ili pregledom bitnih elemenata ugovora.

Opunomoćenicima se u ovim instrukcijama sugeriše da „ukoliko sudija naloži da se dostavi ponuda, nemojte se protiviti, jer nam ide u prilog da istu dostavimo” ili ako pak u predmetu ne poseduju dokumentaciju – odnosno ponudu da traže „dodatni rok kako bi se ista dostavila”.

U trećoj tački navodi se da se u slučaju dokaznog predloga da se izvede dokaz ekonomsko-finasijskim veštačenjem „protive, jer se iz ostale dokumentacije može utvrditi kolika je efektivna kamatna stopa i da je predmetna naknada iskazana kroz istu”.

U dokumentu je navedeno i da Eurobank AD Beograd predlaže da ako se tužilac odrekne tužbenog zahteva „da svaka strana snosi svoje troškove”, uz napomenu da ova instrukcija, trenutno važi samo za ovu banku a da za ostale važi ukoliko se tužioci i odreknu zahteva da se i dalje potražuju troškovi.

Takođe instrukcija zastupnicima banaka sugeriše isti metod rada i u vezi sa predmetima premije osiguranja kod NKOSK-a.

Prve dve tačke su apsolutno iste sa pozivanjem na istu pravnu argumentaciju, protivljenje i neprotivljenje, kao i dostavljanja ponuda ili traženja dodatnih rokova da se one dostave sa obrazloženjem „da banka nije dužna da korisnika upozna sa strukturom i načinom obračuna premije osiguranja”.

Takođe, iz istog izvora kao i ova instrukcija za opunomoćenike banaka, dobili smo i presudu iz Osnovnog suda u Nišu donetu 16. septembra ove godine u kojem se odbacuje tužbeni zahtevi građana S.O. prema tuženiku Banki Intesa kao neosnovani i nalaže mu se da „tuženiku naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 19.500 dinara u roku od osam dana od prijema presude” pod pretnjom izvršenja.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

24 reagovanja na “Banke će, ipak, potraživati troškove od građana”

  1. Dakle, u Srbiji čovek može da dobije pravosnažnu presudu i da onda VKS donese novo mišljenje – koje čak nije ni pravno obavezujuće – i da pravosnažna presuda postane nevažeća? Pa gde je tu minimum pravne sigurnosti?

  2. Ljudi, ko je u mogućnosti, treba da ide iz ove zemlje.. ja cu da polazem za C kategoriju i odoh..

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.