Vučić sa zaduženima u švajcarcima prilikom nedavnog protesta Foto: FoNet/ TV

„To bi državu koštalo oko 120 miliona evra. Spremni smo da pregovaramo sa bankama da, ako sud donese odluku, banke plate 60 ili 70 odsto, a da mi pomognemo sa 20 ili 30 odsto da bi se banke umilile da na određeni način pomognu. Jer nije fer da neko plati toliki novac, a ostane bez svega“, rekao je Vučić štrajkačima.

Krivica, kako je Vučić ponovio u nekoliko navrata, nije na državi jer niko iz države nije stavljao potpise na te ugovore, ali je istakao i da država mora delimično da u tome pomogne finansijski. U kabinetu predsednika Srbije juče smo pokušali da saznamo na šta je konkretno Aleksandar Vučić mislio kada je govorio o troškovima države od 120 miliona evra, ali nismo dobili pojašnjenje.

„Razgovaraćemo sa bankama, oni će biti oštro protiv. A videćemo šta će reći i Kasacioni sud, iako ja na to ne mogu da utičem. Ali to da banke prihvate sav rizik, oni to neće“, rekao je još Vučić okupljenima ispred Suda u Nemanjinoj.

Hoće li banke prihvatiti rizik ili ne neizvesno je, jer u Udruženju banaka i dalje nemaju jasan stav po tom pitanju. Baš kao što jasan stav o zakonitosti kredita u „švajcarcu“, na kom zaduženi građani insistiraju, nema ni Vrhovni kasacioni sud.

Advokat Jelena Pavlović kaže da su građani koji štrajkuju zadovoljni što im se obratio Vučić i obećao pomoć.

– Sve informacije do sada koje su stizale do njega stizale su od banaka koje su očigledno pričale o urušavanju bankarskog sistema, što je nemoguće da se desi. Zamolio nas je da prekinemo štrajk do narednog petka, što smo učinili, s tim što će se nekoliko ljudi pojaviti pred Kasacionim sudom 2. aprila za kada je Sud obećao da će izneti stav – ističe Pavlović.

Ona veruje da će VKS doneti odluku koja je u skladu sa evropskom praksom i da takvo rešenje državu neće koštati nijedan dinar.

– Od januara 2015. do danas raskinuto je 8.000 ugovora i ti korisnici ne bi imali nikakve koristi od konverzije kredita, a oni su najugroženiji. Kada Sud donese stav, očekujemo da banke same ponude pravičnu izmenu ugovora i da će se to desiti bez troška države. Banke treba da ostvare profit, ali moraju da se odreknu ekstraprofita koji su zaradili na kursnim razlikama – napominje Pavlović.

Profesor Ekonomskog fakulteta Jurij Bajec misli da rešavanje ovog problema ne bi trebalo da plaćaju poreski obveznici već zajednički banke i klijenti.

– U vreme kada su se nudili ti krediti nije da nije bilo jasno da postoji problem. I tadašnji guverner Jelašić je, koliko se sećam, upozoravao da je kamatna stopa važna, ali da se mora gledati i kurs koji je povoljan, ali koji se može menjati, što se kasnije i desilo – ističe Bajec.

Neophodno je, kako kaže, naći fleksibilno rešenje i to tako što treba voditi računa o tome da nisu svi koji su uzimali te kredite u istoj situaciji, neki su rešavali osnovne probleme, drugi su kupovali nekretnine za izdavanje.

– Mislim da je sud taj koji treba da proceni. Po meni, najbolje bi bilo kompromisno rešenje, ali da sve padne na teret budžeta mislim da nije u redu – napominje naš sagovornik.

Bajec kaže kako bi trebalo voditi računa o tome da se situacija reši tako što niko neće biti oštećen, odnosno da se sve dovede u takvu situaciju da oni koji su uzimali kredite u švajcarskoj valuti ne budu u boljem položaju na kraju od onih koji su ih kredit uzimali u evrima.

Povezani tekstovi