Bitka za guvernera ili stabilan dinar

-Niko ne zagovara devalvaciju, ali glas izvoznika se mora pratiti a onaj deo koji je najmanje uvozno zavisan država mora najviše podržavati jer situacija u našoj spoljnoj trgovini nije ni izdaleka onako dobra kako se to čini kada se govori samo o stopama rasta izvoza i uvoza. Prošlogodišnja monetarna politika je bila isuviše kruta i preskupa, a prelaženje na targetiranje inflacije preuranjeno. Inflacija jeste oborena, ali je kao posledica naše nedovoljne konkurentnosti i monetarne politike spoljnotrgovinski deficit izuzetno porastao i prošle i ove godine, kada iznosi 20,1 odsto GDP, i uz BIH najviši je u regionu.
Da li su ovo obrisi promena u ekonomskoj politici nove vlade, teško je reći u momentu kada nje još nema. Iz izlaganja Božidara Đelića, i dalje nominalnog kandidata DS ili za budućeg premijera ili za potpredsednika vlade, zaduženog za ekonomiju na Slovenačkom poslovnom klubu, moglo bi se zaključiti da će tim na čelu sa Đelićem zapravo insistirati na sproveđenju svog Programa za bolji život. -DS su građani za to dali mandat i mi od toga nećemo odustati ulazeći u vladu. Zato i tražimo ministartsva na kojima to možemo da osiguramo- objašnjava Đelić.
Ima li oko ovog koncepta saglasnosti, kao što on kaže, ostaje da se vidi. Iz izjava koje stižu do javnosti a vezane su za ekonomska pitanja, ne stiče se baš takav utisak. Srbija bi mogla najkasnije za mesec dana od formiranja nove vlade da dobije nov budžet, uveren je u to Đelić, jer se na «njemu kao i na nekim zakonima već uveliko radi». Taj budžet mora biti uravnotežen, ali zanimljivo je da Đelić smatra da bi i minus u državnoj kasi od 1-1,5 odsto GDP bio podnošljiv. Samo koji dan ranije lider G 17 Plus Mlađan Dinkić zagovarao je naravno uravnotežen budžet kao minimum, ali je isticao da bi bilo moguće da u njemu bude i suficita u visini od 1 odsto GDP. Ako oko konačnog salda državne kase za sada nema saglasja među potencijalnim koalicionim partnerima, obojica bivših ministara finansija se u osnovi slažu koja je to tolerantna granica ovogodišnje inflacije. Ona bi po Đelićevim rečima trebalo da bude oko 6 odsto, i to kao rezultat usklađene fiskalne i monetarne politike, dok bi po mišljenju Dinkića, godišnja inflacija mogla da bude između 6 i 8 odsto.
Problem je međutim u tome što različite procene kod budžeta, ma koliko procentualno izgledale male, zapravo znače razliku od oko 70-tak milijardi dinara u državnoj kasi, a ako bi granica tolerantnog rasta inflacije bila 8 odsto, to bi značilo da bi ponovo trend opadanja cena bio zaustavljen i okrenut u obrnutom smeru, što svakako ne bi bilo dobro. Kao što nije dobro što po svemu sudeći nema saglasnosti između DS i G17 Plus koje pretenduju na to da budu kreatori buduće ekonomske politike oko monetarne politike. Božidar Đelić, koji je i tokom prošle godine iz pozicije bankara često kritikovao monetarnu politiku, sada ističe da je situacija daleko bolja nego krajem 2006. ali i dalje smatra da je korišćenje obavezne rezerve kao instrumenta sterilizacije viška likvidnosti bolje nego korišćenje repo operacija na otvorenom tržištu po onako visokim kamatama kako je to bilo lane, uz obrazloženje da kod povećanja obaveznih rezervi «novac ostaje u zemlji, a sa visokom referentnom kamatom je omogućeno stranim investitorima da zarade 30 odsto na evrima kroz kupovinu državnih papira». Mlađan Dinkić međutim misli da je «monetarna politika koja je vođena bila izuzetno uspešna, da je dinar stabilan i čvrst baš kako treba a kurs ne predstavlja prepreku u rastu izvoza». Da je on guverner NBS, kaže, radio bi isto što radi Radovan Jelašić, čija će funkcija po svemu sudeći biti jedan od kamičaka u mozaiku političke kombinatorike oko sastava nove vlade. Ako su tačne priče oko toga da bi zbog smene Jelašića G 17 Plus mogla da odustane od učešća u vladi, i na drugoj strani da DS, što je izjavio i sam Đelić, smatra da mesto guvernera mora da se nađe u bubnju, mada to ne znači da će sam Jelašić biti smenjen, veliko pitanje je kakva će nadalje biti monetarna politika, odnosno da li će se voditi bitka za guvernersku fotelju ili stabilan dinar.
Baš kao što nije jednostavno reći da li se iza stavova i Đelića i Dinkića da se sa privatizacijom društvenih i državnih firmi mora završiti u 2008. godini, uz naglasak na ubrzanju pokretanja stečajnih postupaka, kriju ista gledišta i o tome šta treba uraditi sa javnim preduzećima. Da li treba krenuti u tražnenje strateškog partnera bar za neka od njih ili ići u njihovo restruktuiranje pa potom u prodaju. Problem je što o tom pitanju nema, izgleda, saglasnosti ni u redovima potencijalnim ministrima iz redova DS. Od toga međutim u dobroj meri zavisi i kako će se doći do uravnoteženog budžeta. Loše bi bilo ako bi se bojazan koju je analizirajući koliko je sadašnja potrošnja prekomerna izrekao Božidar Đelić da bi nova vlada zapravo mogla da bude tehnička s obzirom na to s kolikim će sredstvima raspolagati, pokazala na kraju tačnom jer bi to značilo da su unapred dovedene u pitanje neke nužne promene u ekonomskoj politici zemlje, čak i pod pretpostavkom da o njima postoji apsolutna saglasnost.