Foto: Wikipedia

Neki procenjuju da su najveće evropske rezerve litijuma – metala koji se koristi za proizvodnju baterija, u Srbiji, ali teži deo posla je doći do njega.

Ipak, pred Srbijom je „mogućnost da postane novi, evropski, front ekonomske borbe s Azijom“, piše u članku čiji je autor poseti selo Klinovac, kod Bujanovca, gde se veruje da ima litijuma.

Dok se potraga za litijumom sve više pojačava širom sveta, „Blumberg“ procenjuje da će se u sledećih 11 godina potrošnja baterija s litijumom povećati za osam puta.

Procenjene količine tog metala u Srbiji su najveće u Evropi, a „nezasita glad za baterijama koje napajaju sve, od iPhone-a do automobila Tesla, podstiče volju kompanije Rio Tinto Group da prouči ekonomičnost kopanja“ u Srbiji.

Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, piše „Blumberg“, u februaru je to nazvao „jednom od najvećih nada za Srbiju“ i pozvao kompanije da ubrzaju posao kako bi pokrenule proizvodnju.

„U srcu litijumskih snova Srbije“ nalazi se mineral otkriven 2004. godine i nazvan „jadarit“ po rečici Jadar, u zapadnom delu Srbije, gde je nađen. On uz litijum sadrži bor koji se koristi u proizvodnji keramike i mineralnog đubriva i materijala za izolaciju.

Češka i Austrija takođe proučavaju svoj potencijal iskopavanja litijuma, Rumunija ponovo otvara rudnike retkih minerala, a međunarodne kompanije šire proizvodnju baterija u Evropi, između ostalog u Poljskoj.

Ali, piše „Blumberg“, zalihe litijuma u Srbiji, ako se može profitabilno doći do njih, dovoljno su velike da pomognu čitavom evropskom kontinentu da se takmiči sa razvojem Azije, posebno Kine, trećeg po veličini svetskog proizvođača litijuma i vrhunskog proizvođača litijum-jonskih baterija.

Rio Tinto – jedna od najvećih svetskih rudarskih kompanija, i istraživačka kompanija sa sedištem u Australiji „Jadar Lithium Plc“ proveravaju koliko je litijuma u Srbiji.

Rio Tinto je odbio izjavu za „Blumberg“, a „Jadar Lithium“, koji čini grupa nepoznatih investitora koje zastupa „JPMorgan Chase & Co.“, odbio je da precizira gde istražuje.

Optimistične procene države i preliminarno istraživanje nagoveštavaju da bi u Srbiji moglo biti čak 200 miliona tona rude litijuma, dok američki Geološki institut kaže da ima jedan milion tona identifikovanih rezervi, ali već i to Srbiju čini jednim od najbogatijih izvora litijuma u ​​Evropi.

Pošto je proizvodnja litijuma u svetu 2018. godine skočila za 25 odsto, teško bi bilo svrstati veličinu potencijalne ponude Srbije, kako je već s Bolivijom koja ga takođe ne proizvodi, a ima najveće rezerve tog metala u svetu.

S druge strane, rastuća ponuda je drastično oborila cenu litijuma, te najveći proizvođači i rudnici smanjuju proizvodne planove, a tome doprinosi i usporavanje privrednog rasta Kine.

„Blumberg“ prenosi da su za početak eksploatacije litijuma u Srbiji potrebne bar još tri godine, ali da njene vlasti već podržavaju pripremanje preduzeća za preradu litijuma i za proizvodnju baterija o čemu je za sajt govorio i Nenad Antić, zamenik gradonačelnika Vranja, najvećeg grada u blizini Klinovca gde je jedno od potencijalnih nalazišta tog metala.

Povezani tekstovi:

DW: Kad će početi eksploatacija litijuma kod Loznice?

03.09.2019.

Ekonomija

Država godišnje inkasira 1,3 milijarde evra

23.04.2018.

Ekonomija

Antić: Povećano ulaganje u rudarstvo

13.03.2018.

Ekonomija