Čeka nas oporavak sa puno rizika 1Foto: EPA/ DENNIS M. SABANGAN

U svakom slučaju ovo je najbolji rezultat u regionu ne samo Zapadnog Balkana, već i Centralne i Istočne Evrope.

Ipak, procene domaćih institucija i Svetske banke ne razlikuju se samo oko prošle godine već i oko projekcija budućeg rasta.

Dok je naš budžet pravljen sa očekivanjem realnog rasta od šest odsto ove godine, a četiri odsto 2022. godine.

Svetska banka je daleko pesimističnija, pa su njeni stručnjaci procenili čak dvostruko manji rast ove godine (3,1 odsto) i 3,4 odsto sledeće godine.

Istina Svetska banka je tokom 2020. bila dosta opreznija kod procenjivanja naše ekonomske aktivnosti, pa smo jedna od retkih zemalja u regionu kod koje je zabeležen napredak u proceni u odnosu na njihov junski izveštaj – za pola procentnog poena.

Recimo, kod Crne Gore Svetska banka je ocenila u junu prošle godine pad od 5,6 odsto, a prema ovom izveštaju on je čak 14,9 odsto.

Ipak, u najvećoj razvojnoj instituciji na svetu smatraju da će ove godine prosečan rast na Zapadnom Balkanu iznositi 3,5 odsto, a Srbije 3,1 odsto.

Iznadprosečan rast prognozira se za one zemlje koje su imale dubok pad u 2020. pre svega, turističkim zemljama Crnoj Gori 6,1 odsto i Albaniji 5,1 odsto.

Zanimljivo je da se ne očekuje da nijedna od šest zemalja regiona ZB neće u 2021. godini nadoknaditi izgubljeno u 2020. što znači da se oporavak očekuje tek sledeće godine (za Crnu Goru ni tad).

Ispod proseka je Bosna i Hercegovina sa rastom od 2,8 odsto, mada i ispodprosečnim padom u 2020. godini dok je na nivou proseka S. Makedonija sa 3,6 odsto.

Procena rasta Zapadnog Balkana od 3,5 odsto u ovoj godini zasniva se na pretpostavci da će pandemija kovida 19 biti stavljena pod kontrolu, a poverenje potrošača i biznisa vraćeno.

Čeka nas oporavak sa puno rizika 2

Takođe, očekuje se da region ima koristi od EU Ekonomskog i investicionog plana odakle će se finansirati određeni projekti.

S druge strane, region, kao i ostatak sveta, je imao značajne pakete pomoći privredi i stanovništvu tokom prošle godine što znači veće fiskalne rizike i manje raspoloživih sredstava za dalju pomoć.

S obzirom da je Svetska banka svrstala Srbiju u makroregion Evropa i Centralna Azija (ECA, u koji nisu uključene zapadnoevropske zemlje) većina analiza se odnosi na region, ali u dobrom delu može se primeniti i na našu privredu.

U ovom regionu od kovida s erazbolelo 9,5 miliona ljudi po čemu  (oboleli po stanovniku) je drugi u svetu iza Latinske Amerike.

Procenjuje se da je pandemija gurnula još 2,2 miliona ljudi u ECA regionu palo na preživljavanje sa manje od 3,2 dolara dnevno, a neke ankete pokazuju da se domaćinstva u Centralnoj Aziji bore da obezbede dovoljno hrane.

Kaže se da je petina ekonomija zbog pandemije i ekonomske krize izgubila pet ili više godina ekonomskog rasta po stanovniku u 2020. godini.

I mada je, kako se navodi u analizi, većina zemalja imala brze i obimne mere pomoći ipak, pozivajući se na studiju MOR-a, Svetska banka procenjuje gubitak radnih sati u prva tri tromesečja prošle godine jednaka čak 106 miliona radnih mesta.

Procene su i dalje na staklenim nogama pre svega jer pandemija još nije pobeđena i tek treba videti kako će biti sprovedena vakcinacija.

Ukoliko bi zdravstvena kriza i zabrane putovanja potrajali BDP, posebno u turističkim zemljama bi mogao biti znatno slabiji od očekivanog.

Stručnjaci Svetske banke napravili su tri scenarija ekonomskih kretanja u zavisnosti uglavnom od efikasnosti vakcinacije i borbe protiv virusa.

U osnovnom scenariju, čak i ako se krene u oporavak, izgubljena aktivnost i BDP će i dalje biti značajni.

Procenjuje se da će do 2025. godine globalni proizvod biti pet odsto ispod pretkriznog trenda, a to je u zbiru oko 36 odsto svetskog BDP-a iz 2019. godine.

Ukoliko bi se ostvario rizični scenario u kome se pandemija nastavlja, a vakcinacija odlaže, globalni proizvod u 2020. bio bi za osam odsto ispod onog što bi moglo biti da pandemije nije bilo, a to je kumulativni gubitak od čak 54 odsto svetskog BDP-a iz 2019. godine.

Ako bi finansijska tržišta postala nervozna zbog odlaganja vakcinacije, moglo bi doći do uspostavljanja novih cena dugova, a s obzirom na rekordne iznose i javnih i privatnih dugova to bi moglo dovesti do masovnih bankrotstava i problematičnih kredita u bankama što bi onda moglo proizvesti novu finansijsku krizu.

Svetski dug obara rekorde

U 2019. godini globalni dug dostigao je 230 odsto svetskog BDP-a, a javni dug država je iznosio 83 odsto. Sa antipandemijskom potrošnjom javni dug će dostići celih 100 odsto BDP-a i mada su trenutne kamate niske, ako se države ne vrate održivim fiskalnim politikama mnoge bi se mogle naći u krizi. Od 1970-ih godina od oko 500 epizoda brzog zaduživanja među rastućim ekonomijama i zemlajma u razvoju u polovini slučajeva je u roku od dve godine od vrhunca u zaduživanju nastala finansijska kriza.

close
Čeka nas oporavak sa puno rizika 3

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.