Novac iz budžeta za kulturu preusmeren na EXPO: Vlast ucenjuje celu umetničku scenu – ili ste sa nama, ili vas više neće biti

Podsećanja radi, o čemu je Danas već pisao, gradski Sekretarijat za kulturu na ovogodišnjem konkursu nije ni pokušao da simulira privid neke regularnosti – nije objavio ko su članovi komisija za izbor projekata koji će dobiti novac iz budžeta, kao ni zvanična obrazloženja o tim projektima i zašto su odabrani, nema podataka ni o tome ko je sve konkurisao i po kojim kriterijumima je ostao „ispod crte“, a izostala je i pouka o pravnom leku.

A ispod „crte“, ili sa nula dinara iz budžeta prošli su, kao što smo mogli da vidimo, gotovo svi projekti iza kojih stoje „neposlušni“ umetnici i kulturni stvaraoci, kao i neka reprezentativna umetnička udruženja, institucije i ustanove, ili su im dodeljene tek neke simbolične, „mrvice“ sredstava s kojima je gotovo nemoguće da realizuju svoje delatnosti i programe u ovoj godini.

Kakvi bi mogli da budu rezultati konkursa Ministarstva kulture za 2026. dok i dalje traje nezapamćena odmazda vlasti nad celim umetničkim i kulturnim sektorom, verovatno i ne treba previše nagađati – sada ni na sajtu MK nisu objavljena imena članova komisija koje će odlučivati o izboru projekata za finansiranje i sufinansiranje.

Iznosi koji će se dodeljivati još su manji nego prethodnih godina, a i tada su bili mizerni – za 2026. kreću se od dvesta hiljada, do najviše dva i po miliona dinara po projektu.

Ali, konkurs Ministarstva kulture za EXPO koji za razliku od ovog prvog konkursa nije regularan, ponudio je vrlo primamljiv budžet, od 500 hiljada do čak osam miliona dinara po pojedinačnom projektu, i „velikodušno“ pozvao celokupnu kulturnu i umetničku scenu – kako se navodi na sajtu, konkursni predlozi mogu da budu iz skoro svih umetničkih oblasti – pozorišta, filma i audio-vizuelnog stvaralaštva, književnosti, vizuelne umetnosti, muzike, umetničke igre, performansa, digitalnog stvaralaštva, arhitekture, kulturnog nasleđe Srbije, ulične umetnosti.

Programski savet EXPO je čak i lično, kako kažu sagovornici Danasa, uputio vrlo ljubazan poziv svim umetničkim udruženjima, asocijacima i organizacijama da učestvuju na ovom konkursu, ali za sada, prema našim saznanjima, ne samo da nema odziva, nego su stigla i prva saopštenja o bojkotu ove ponude.

Podsećanja radi, kako je nedavno obavestila Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije, poziv od programskog tima Specijalizovane izložbe EXPO 2027 sa ciljem uspostavljanja saradnje sa organizacijama i članicama mreže ANKSS radi zajedničkog kreiranja programa, pokazuje zapanjujuće ignorantski stav prema svim aktuelnim dešavanjima u društvu, političkoj represiji, uništavanju čitavog umetničkog i kulturnog sektora u zemlji.

„U uslovima u kojima su javni konkursi za sufinansiranje kulturnih projekata na lokalnom i nacionalnom nivou poništavani bez obrazloženja, čime su prekinuti već započeti procesi rada i razvoja projekata, nije moguće govoriti o „moći“ bilo kakvog zajedničkog delovanja. Takve odluke direktno su dovele do obustavljanja aktivnosti organizacija nezavisne scene, kao i do gubitka prihoda za umetnike, umetnice, radnice i radnike u kulturi i njihove saradnike.

S obzirom da su ta sredstva očigledno preusmerena ka vašim projektima, rado ćemo vam dostaviti račun na koji ih možete vratiti“, saopštila je između ostalog ANKSS.

Kako za Danas objašnjava Pavle Pekić, predsednik Udruženja dramskih umetnika Srbije, koje je na gradskom konkursu doživelo debakl – ni za jedan od šest projekata nije dobilo ni dinar iz budžeta za ovu godinu, ipak, su uzeli učešće na regularnom konkursu Ministarstva kulture.

– Verujemo da će UDUS opet dobiti nula dinara, ali, naravno, konkurisali smo. Međutim, na poziv Programskog saveta Expa za saradnju i učešće na tom konkursu nismo ništa odgovorili. Došli smo do unisonog stava da je besmsleno da u ovoj situaciji odmazde, kada se cela kultura namerno i tendenciozno urušava i obesmišljava od strane Ministarstva kulture,

UDUS konkuriše i traži novac za neke svoje produkcije i projekte koji bi bili prikazani na Expu. Ne samo mi, nego i sva ostala umetnička udruženja, i cela Zajednica umetnosti i kulture, koja je napravila i javno saopštenje o tome, i apel kolegama, umetnicima u inostranstvu da se solidarišu sa nama – kaže Pekić.

Spsko književno društvo je, kao i UDUS, na Gradskom konkursu prošlo sa nula dinara, a prema rečima Nenada Miloševića, predsednika ovog udruženja, sada su uzeli učešće na konkursu Ministarstva kulture.

– Kao i svake godine SKD konkuriše sa nekoliko projekata. To su nagrade „Voja Čolanović“ i „Biljana Jovanović“. Redovni Tribinski program Kolonija Krupara), susret naših pisaca I prevodilaca u mestu blizu Subotice. Zatim i na Konkursu za kapitalna izdanja sa novopokrenutom edicijom Druga obala, I još par projekata vezanih za regionalnu saradnju udruženja pisaca – kaže za Danas.

– I pored nula dinara za nas na Gradskom konkursu nadamo se da će Ministarstvo, odnosno njegove komisije, biti odgovornije I da ćemo dobiti sredstva za koja konkurišemo. Iako mi se čini da je trend kažnjavanja nepodobnih umetničkih udruženja i nepodobnih umetnika i književnika počeo. Moram da kažem da sa izostankom sredstava Gradskog sekretarijata za aktivnosti SKD-a nisu kažnjeni smao članovi društva i njegova uprava, nego i mnogobrojni posetioci naših tribina, čitaoci našeg časopisa i knjiga naših članova.

Ne mogu da razumem da u Beogradu nema novca za nagradu „Voja Čolanović“ i „Biljana Jovanović? Ima li “beogradskijih” pisaca od njih – pita Milošević.

S druge strane, Ministarstvo kulture istovremeno sprovodi i konkurs za Expo, na koji pozava celokupnu kulturnu scenu, koju zbog podrške studentskim protestima godinu i po dana skandalozno kažnjava, ponižava i obesmišljava, a ne mali broj stvaralaca sa nezavisne scene ostavlja bez ikakve egzistencije.

– Koliko je taj poziv licemeran uverićemo se kada vidimo koliki i kakav bude odziv umetnika i pisaca. Nema tog honorara koji može naterati istinskog umetnika i književnika da pređe preko poniženja kojima ga vlast ili sistem izlaže. Bez moralnog digniteta on može stvarati vredna dela, neko vreme, u istoriji imamo takvih primera. Ali da li se kao umetnik može opstati bez moralnog integriteta, to je pitanje.

– Znam da ovo zvuči idealistički. Ali ne mogu da zamislim da objavljujem pesme a da one ne dolaze iz osećanja slobode i ljudskog dostojanstva. Ovo govorim u svoje ime. Ako nas, u ovom slučaju gradska vlast, kažnjava i ponižava izdvajanjem nula dinara za Srpsko književno društvo, šta da mislim o pozivu za učešće na EXPO! – ističe Milošević, i podseća:

– Ana Ahmatova četrdeset godina nije mogla ništa da objavi u SSSR-u. Njen Rekvijem su na književnim seansama učili napamet a papir se spaljivao. Danas ga čitamo kao meru vremena a hiljade dželata su zaboravljeni i nestali iz kolektivnog pamćenja. Ipak, mislio sam da je vreme žrtvovanja umetnika za umetnost iza nas. Sve vredno što neka nacija želi da stvori, na primer izložbu EXPO, mora doći iz slobode, jer vrednost dela nije u njemu samom već u ljudima koji su ga stvorili i u onima koji ga u sebi nose, a to su slobodni građani.

Na naše pitanje da li se u ovom konkursu Ministarstva kulture može „učitati“ i vrsta ucene upućena umetnicima i kulturnim stvaraocima i radnicima: ako stanete uz ovaj režim moći ćete finansijki da preživite, ako ne, ostavićemo vas bez hleba, Milošević kaže:

– To bi onda bili Kafkini “umetnici u gladovanju”.

Udruženje likovnih umetnika Srbije, najstarije i najveće reprezentativno udruženje u kulturi u regionu, suočeno je sa ozbiljnom finansijskom krizom usled, kako je saopštilo, institucionalnog nemara i revanšizma režima. Zaposleni u ULUS -u, o čemu je Danas već pisao, mesecima nisu primili platu, a na Gradskom konkursu su dobili samo 830 hiljada dinara, što nije dovoljno ni za osnovno održavanje programa i prostora.

Pre desetak dana organizovali su solidarnu prodajnu izložbu, a na ovaj poziv da pomognu kolegama odazvalo se više od 200 umetnika svih generacija, kao i članova drugih udruženja i studenata umetničkih fakulteta koji su donirali svoja dela.

Sada je „zanimljivo“ i to da Ministarstvo kulture nije raspisalo konkurs u kategoriji likovnog i vizuelnog stvaralaštva za 2026, što je, prema rečima vizuelne umetnice i aktivistkinje Vahide Ramujkić, vrlo licemerno i ucenjivački.

– Očigledno je da je drugu godinu za redom savremeno stvaralaštvo potpuno kažnjeno – umetnici koji deluju na savremenoj sceni, u svim oblastima umetnosti, ugroženi su i finansijski potpuno iscrpljeni. Nama je jasno da je novac namenjen kulturi iz budžeta preusmeren na propagandni režimski projekat Expo. Imamo informaciju da i u nekim drugim kategorijama neće ni biti raspisani regularni konkursi za ovu godinu, jer ta javna sredstva moraju da se sliju na Expo – kaže Ramujkić, koja je u jednom periodu bila članica i predsednica Upravnog odbora ULUS-a.

– Poređenja radi, iznos koji je po konkursu Ministarstva kulture opredeljen za Expo, čak i do osam miliona dinara po projektu, neuobičajeno je i daleko veći od budžeta koji imaju regularni konkursi, što se uklapa u kontekst Expa kao režimske tvorevine. Poređenja radi, za Oktobarski salon je na Gradskom konkursu za 2026. opredeljeno pet puta manje sredstava u odnosu na prethodne godine – objašnjava jedna od naših najcenjenijih vizuelnih umetnica i na međunarodnoj likovnoj sceni.

Zbog izuzetno teške finansijske situacije u kojoj se nalaze, kako objašnjava, sada će neki umetnici možda i biti u iskušenju da učestvuju na konkursu za Expo, pošto dve godine nisu imali prilike da rade, da realizuju svoja dela i obezbede sebi i svojim porodicama egzistenciju.

– Finansijski kažnjavati i iscrpljivati ljude nije ništa drugo nego represija, licemerje i ucena, a mislim da će i na ovom konkursu za Expo prolaz imati lojalisti. Videli smo kako su se do sada dodeljivala sredstva na svim konkursima, i smatram da se ni ovaj neće bitno razlikovati – ocenjuje Vahida Ramujkić.

Milica Pekić, istoričarka umetnosti i jedna od članica Zajednice umetnosti i kulture (ZUK, neformalni kolektiv radnika i radnica u različitim poljima kulturne produkcije), koja je novembra 2025. pokrenula i inicijativu Hronika represije u kulturi, podseća za Danas da se u proteklih 18 meseci suočavamo sa drastičnim primerima represije, pritisaka, smena, otkaza u javnom sektoru i različitih formi onemogućavanja rada umetnicima i umetnicama, radnicima i radnicama u kulturi.

Sada se dešava još jedan pritisak, kako objašnjava, kroz konkurs Ministarstva kulture za Expo, kao i kroz naizgled ljubazan poziv Programskog saveta Expa za saradnju.

– ZUK je uputio apel kolegama, međunarodnim umetnicima koje režim takođe planira da angažuje za koji potencijalno mogu dobiti poziv za učešće u projektu Expo. Pozvali smo ih da se dobro raspitaju pre nego što donesu odluku o učešću u jednom takvom projektu, skrenuvši im pažnju na Hroniku represije koju je Zajednica kulture radila, a u januaru smo objavili deo tih beležaka i analizu prikupljenih podataka.

Znajući okolnost kakve su sve metode represije u Srbiji, želimo da ih upoznamo sa situacijom, metodama represije, pritisaka i cenzure, razlozima studentskih protesta, dešavanjima u kulturi, i kakva je tvorevina priroda projekta Expo, s kakvim ciljem je projektovana.

Naš apel je da dobro razmisle pre nego što prihvate učešće, da prošire informaciju o događajima u Srbiji i da traže odgovornost i svojih vlada u kontekstu učešća i podrške projektu Expo, i da se solidarišu sa nama – kaže Pekić.

Zbog projekta Expo je, podseća, novac ukinut skoro za kompletno stvaralaštvo, javne institucije su pod velikim pritiscima a posebno je teška situacija na nezavisnoj sceni.

– Gradski konkurs nije organizovan dve godine, a onda je ove godine novac podeljen uglavnom njihovim lojalistima, netransparentno i sa upitnim kriterijumima, i jako veliki broj umetnica i umetnika, umetničkih organizacija i kolektiva nije dobio ni dinara javnih sredstava. Dok rezultati konkursai Ministarstva za kulturu prošle godine nisu objavljeni a ove godine u mnogim kategorijama nisu ni raspisani.

Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS) je, navodi, već formirala timove koji će raditi na analizama ovih konkursa, kao i pokrajinskog i novosadskog lokalnih konkursa.

– Više je nego jasno da su sva javna sredstva prebacili na Expo, i da u stvari ucenjuju umetnike – možete da radite, da stvarate svoja dela i da zarađujete za život samo ako proizvodite za Expo. Primer devastacije javnih sredstava sada je i činjenica da Ministarstvo kulture nije raspisalo konkurs, na primer, u kategoriji likovne i vizuelne umetnosti za 2026, a s druge strane je konkurs za Expo, gde su iznosi sredstava od petsto hiljada do osam miliona dinara po projektu.

Toliko sredstava nikada do sada nije bilo opredeljeno ni na jednom regularnom konkursu, čak ni za najbolje projekte lokalnih umetnika i umetničkih kolektiva. A sada je, odjedared, za te sume moguće aplicirati, što znači da režim uslovljava kompletnu umetničku produkciju Srbije da mora da se realizuje u okviru Expa, ili je više neće biti.

To je, naglašava Pekić, neverovatna monopolizacija i privatizacija javnih resursa unutar jedne netransparentne, nedemokratske manifestacije koju prati čitav niz upitnih odluka i akata ovog režima, upitnih ekonomskih, pravnih, urbanističkih, ekoloških i svih ostalih odluka.

– Režim finansijski manipuliše umetnicima i umetničkom produkcijom, ostavjajući ljude bez ezgistencije. Znači, morate da budete kolaboracionista, morate da sarađujete sa režimom, jer se oduzima pravo na rad svima koji su se suprotstavili, koji su podržali studente, ili koji su uputili bilo kakvu javnu kritiku na koji način se projekat Expo inicirao i kako se sprovodi.

To su sve, objašnjava Pekić, zastrašujuće stvari, ali ništa ne bi trebalo da nas začudi.

– Ako ova vlast stavlja organe policije da zloupotrebljava javne institucije ove države isključivo u službu zaštite svog opstanka, i to tako što građane, studente i svu mladost i budućnost ove zemlje izlaže nasilju, hapšenju, maltretiranju, progonima, pritiscima i raznim drugim oblicima agresije, onda ne možemo očekivati drugačije postupanje ni povodom projekta Expo. Zapravo, oni žele da operu imidž toj manifestaciji, da prinude ljude koji su na granici egzistencij da stanu uz njih.

Samostalni umetnici i umetnički kolektivi su, podseća, više godina, a ne samo ovih meseci studentskih protesta, izloženi neverovatnoj ekonomskoj i socijalnoj marginalizaciji.

– I to pravo politikama zloupotrebe javnih konkursa i resursa, i sad možete zamisliti – ti isti ljudi raspišu konkurs od pola miliona do osam miliona dinara po jednom projektu, a umetnici koji su finansijski i socijalno najugroženiji i nemaju hleba da jedu, treba da biraju da li će sačuvati profesionalni i lični integritet i dostojanstvo, ili će pokleknuti pred ucenom. Meni nije poznato da li će se neko odazvati pozivu za ovaj konkurs, ali znam da je reakcija u umetničkim i kulturnim krugovima na na Expo vrlo negativna- ističe Milica Pekić.

Bez filmskih produkcija

Ministarstvo kuture rapisalo je konkurse koji se danas završavaju u sledećim kategorijama: za finansiranje ili sufinansiranje projekata u oblasti zaštite pokretnog i nematerijalnog kulturnog nasleđa u Srbiji, u oblasti izdavačke delatnosti – periodične publikacije iz oblasti umetnosti i kulture, kao i u oblasti pozorišne umetnosti (stvaralaštvo, produkcija i interpretacija).

Raspisan je i konkurs za finansiranje ili sufinansiranje projekata u oblasti filmske umetnosti i ostalog audio-vizuelnog stvaralaštva, ali, kako je posebno istaknuto, on „nije namenjen produkciji filmskih projekata“, iako je Filmski centar Srbije već drugu godinu za redom obustavio konkurse za proizvodnju novih filmova. Prioriteti konkursa u ovoj kategoriji su filmske manifestacije i nagrade, festivali i javne filmske priredbe, fllmske kolonije, marketi…

Tu su i konkursi iz oblasti digitalizacije savremenog stvaralaštva, kao i za otkup odabranih publikacija objavljenih u 2025. i 2026, na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu i jezicima nacionalnih manjina.

Apel međunarodnim umetnicima 

Apel ZUK objavljujemo u celosti:

Mi, umetnici, intelektualci i kulturni radnici iz Srbije, okupili smo se u neformalnoj inicijativi Zajednica umetnosti i kulture, da bismo informisali naše međunarodne kolege o trenutnoj situaciji na našoj kulturnoj sceni, i o nivou represije koja je obelžila naš rad i život zadnjih 18 meseci. Od novembra 2024, kada je nadstrešnica na novorenoviranoj železničkoj stanici u Novom Sadu pala i ubila 16 ljudi, Srbija je posvedočila pojavljivanju najvećeg studentskog pokreta u svojoj istoriji.

To su pratili masovni protesti, zahtevajući odgovornost nadležnih, i otkrivajući sistemsku korupciju, kontrolu medija, manipulacije javnim institucijama. Državna uprava koja je na vlasti od 2012, odgovorila je na to tako što je povećala represiju i cenzuru, što sve čini najtežim periodom u srpskom društvu i njenoj slabašnoj demokratiji.

Od početka, kulturni radnici su podržali studente u njihovim protestima i zahtevima, i tokom 2025. mnogi od njih su trpeli velike posledice zbog toga, gubitak posla, zabranu prisustva u nekim javnim prostorima i u određenim medijima, profesionalnu odmazdu.

Dugotrajni problemi, redukcija budžeta za kulturu, politička kontrola fondova, nepotizam i institucionalno loše upravljanje su se još više povećali. Rezulta toga je da mnogi umetnici i kulturni radnici sada trpe veliku ekonomsku nesigurnost, vrlo često nemaju osnovne mogućnosti za rad, a sve ovo je povezano i sa cenzurom, napadima na poslu i otpuštanjima s posla, kao i javnim targetiranjem od svih onih koji su deo ili poklonici režima.

Takva praksa je postala uobičajena situacija. Pored ekonomskih i cenzorskih mera, i fizički napadi su se takođe pojačali, studenti i građani su hapšeni i kažnjavani policijskom brutalnošću. Ovakvi slučajevi ne treba da se posmatraju kao izolovani, nego kao deo sistemske represije, pollitičkih pritisaka i instrumentalizacije kuture.

Nije u pitanju samo položaj pojedinačnih umetnika i kulturnih radnika, već i sama mogućnost slobodnog i autonomnog kulturnog života, a sa njim i integritet javnog prostora i demokratskih procesa.

A kao odgovor iz podrške studentskom pokretu mi smo formirali Zajednicu umetnosti i kulture, ova inicijativa je proizašla iz naše zajedničke borbe protiv represije, i hitne potrebe da se odbrane uslovi potrebi za preživljavanje kulturne i umetničke scene u Srbiji.

Jedna od naših najvažnijih aktivnosti je projekat Hronika represije, koja dokumentuje slučajeve pritiska i represije u kulturnom sektoru. Ova situacija je izuzetno loše uticala i na internacionalnu saradnju – mnogobrojni festivali, rezidensi i istraživanja su zaustavljeni, pošto nema dovoljno sredstava i resursa. U ist vreme neki međunarodni umetnici su, neznajući, učestvovali u projektima koji su vezani za naš režim, koji utiču da ojačaju ove represivne uslove.

U tom kontekstu, Svetska izložba EXPO 2027. u Begoradu ne treba da se posmatra kao izolovani i pojedinačni projekat, nego kao projekat koji je potpuno napravljen i konsolidovan od strane ovog režima, i kao kulminacija njegovog modela upravljanja, koja je obeležena netranspaentnošću, korupcijom, zaobilaženjem legalnih procedura, privatizacijom javnih interesa, i instrumentalizacijom kulture.

Nesrazmerno veliki deo javnih sredstava je preusmeren prema ovom projektu, a koncentrišući resurse u okviru struktura koje su uz ovaj režim, što još više umanjuje ionako slabašnu kulturnu strukturu, i ostavljajući veliki deo lokalnih umetnika i kulturnih radnika bez ikakve podrške na fondoma.

Iako se Expo prezentuje kao globalni kulturni događaj, tu se postavljaju pitanja vezana za legalnost, uticaj na životnu sredinu i uvođenje posebnih zakona koji potkopavaju postojeće pravosudne okvire. U vreme kada se represija, nasilje i erozija nad akademskim i umetničkim slobodama pojačavaju, teško je takav projekat posmatrati kao profesionalni, a posvećeni Expo slogan „Igraj za humanost“ stoji u velikom kontarstu sa realnošću.

Mi pozivamo naše međunardne kolege da nam pomognu da se vidi istina šta se dešava u Srbiji, da učestvuju u dijalogu sa nama, da govore protiv rastućeg nasilja nad slobodom, demokratijom, pravdom, ljudskim pravima, i da se pažljivo informišu pre nego što prihvate bilo kakvu vrstu saradnje i učestvovanja u Expu 2027. i njegovim projektima. Da postavljaju pitanja i da prozivaju vlade svojih zemalja na odgovornost zbog učešća na Expo projektu.

Uprkos svim ovim izazovima ostajemo otvoreni za saradnju i razmenu, i pozdravljamo one koji žele da podele našu borbu i našu nadu.
Umetnicima i kulturnim radnicima u Srbiji je potrebna vaša aktivna podrška. U vreme globalne krize solidarnost i kolektivni otpor su važniji od bilo čega drugog.