Ljubica Vraneš, foto: Miroslav Milic/ATAImages.Udruženje „Bellezza Serba”, iza kojeg, kao što je poznato u javnosti stoji Maša Vraneš, ćerka SNS narodne poslanice i direktorke Opere Narodnog pozorišta u Beogradu Ljubice Vraneš, za projekat „Opera među ljudima — putujuća scena opere“, dobiće iz budžeta Grada Beograda milion i 500 hiljada dinara, po konkursu za finansiranje i sufinansiranje projekata u kulturi za ovu godinu, koji je bio raspisan 7. februara.
Prema rezultatima koje je objavio Sekretarijat za kulturu, u oblasti muzičkog stvaralaštva, produkcije i interpretacije, i projektu “Srpsko muzičko nasleđe – koncertna antologija”, Udruženja COPIA 88 koje takođe pripada porodičnom biznisu Vranešove, njenom rođaku Milanu Atanasjadisu, iz gradske kase stiže milion i 200 hiljada dinara.
Tu je i Udruženje orkestarskih umetnika Srbije, čiji je član Upravnog odbora Uroš Jović, inače izvršni direktor Opere NP, koje za projekat „Mladi glasovi Srbije“ iz budžeta dobija milion i 800 hiljada dinara. „Zanimljivost“ ovog udruženja je i to što se nalazi na adresi Narodnog pozorišta, Francuska 3.
Tako će tri udruženja koja su indirektno povezana, inkasirati iz budžeta ukupno 4 miliona i 500 hiljada dinara, dok je, primera radi, za 27. Gitar Art festival opredeljeno samo 500 hiljada dinara, a svi projekti sa kojima su konkurisala udruženja i umetnici koji nisu lojalisti i daju podršku studentima, među kojima su i oni najznačaniji i cenjeni i van naših granica, prema saznanjima Danasa, ostali su „ispod crte“.
Ljubica Vraneš, koju smo zamolili za komentar o tome što su udruženja „Bellezza Serba” i COPIA 88 dobila sredstva na ovom konkursu, nije bila raspoložena za razgovor.
– Kakve veze ja imam sa time – kratko je rekla Vraneš, dodajući da je trenutno na sastanku.
Uroš Jović u izjavi za naš list demantuje da je on bio član konkursne komisije koja je odlučivala o izboru projekata, kako se u jednom trenutku nezvanično moglo čuti, uz opasku da bi to trebalo da pitamo Sekretarijat za kulturu, a koji, inače, nije javno objavio imena članova konkursnih komisija.
– Da li je sada nova praksa da se pozivaju svi koji su prošli na konkursu i da to komentarišu? A čak i da sam bio imenovan za člana komisije, naravno da bih podneo ostavku ako bi podnosilac projekta bilo Udruženje orkestarskih umetnika.
O tome što su dva projekta povezana sa rukovodećim ljudima Opere, Ljubicom Vraneš i njim kao izvršnim direktorom, Jović kaže:
– Opet nisam ja ta adresa koja može da komentariše rezultate konkursa, za to morate da se obratite komisiji koja je odlučivala o dodeli sredstava, a i ja ne znam ko su bili njeni članovi. Kao što nemam uvid ni u čiji projekat koji je konkurisao ni ko su bili njihovi podnosioci, i bilo bi vrlo neprofesionalno i neozbijno da bilo šta komentarišem – kaže Jović.
Beogradski festival igre i Aja Jung, u odnosu na sve kategorije, ne samo u oblasti umetničke i savremene igre, baleta, narodnih igara, dobiće najveći iznos, tri miliona dinara.
Sem udruženja i preduzetnika koji imaju veze sa politikom, tu su se, kao i ranije, našla i brojna folklorna udruženja i festivali, sa projektima kao što su „Srpske narodne igre – Tradicija koja nas povezuje“, „Dan tradicije“ – Manifestacija u okviru Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, koja će takođe dobiti značajna sredstva, ukupno više od 4 miliona dinara.
U oblasti književnog stvaralaštva i prevodilaštva, finanasijska podrška stiže za šest projekata Udruženja književnika Srbije, ali i za tri projekta Književnog društva Rakovica, projekat Kulturnog centra Barajevo, Udruženja “THE BEST EVENTS“ iz Novog Sada, „Naše ognjište“ iz Lazarevca.., dok reprezentativno udruženje, Srpsko književno društvo u ovoj godini iz budžeta neće dobiti ni dinar.
Ko je dobio novac za pozorišne predstave
U ostalim kategorijama nema imena direktno povezanih sa politikom, ali su interesantni podaci, jer u sezoni koja je na izmaku, a koja će produkcijski ostati upamćena kao jedna od najsiromašnijih poslednjih decenija, u kojoj, primera radi, Pozorište na Terazijama nije imalo ni jednu premijeru, „Boško Buha“ jednu, dok će sva beogradska institucionalna pozorišta na kraju procentualno ostvariti 1,7 premijera, Centar za kulturu „Vlada Divljan, prema rezultatima ovog konkursa, dobiće 900 hiljada dinara za predstavu „Gospođa ministarka“.
U ovoj kategoriji podrška čeka i firmu „Zaplet d.o.o. – Stari grad (registrovana za proizvodnju kinematografskih dela, audio-vizuelnih proizvoda i TV programa koja posluje od 12.12.2022, i ne navodi se ko je direktor), kojoj stiže 350 hiljada za predstavu „Fragmenti nasilja“, dok će Udruženje Start, organizacija na bazi učlanjenja, za dečji mjuzikl „Detinjarije“ dobiti 800 hiljada dinara.
I to nije sve – ovu organizaciju nadmašuje Udruženje građana „Teatar Veliko srce“ (takođe na bazi učlanjenja, osnovano 30. 7. 2024, direktor Miloš Vidović), koje će za Scenu za decu „Teatar Zmaj“ dobiti čak 900 hiljada dinara, u godini u kojoj u budžetu nije bilo dinara ni za neke najvažnije scene i festivale.
U ovom izboru su i predstave drugih, raznoraznih udruženja u čijim registrima nije precizno navedeno ni čime se bave, kao što su „Ara“ kome stiže 480 hiljada dinara, Pravoslavno sportskog udruženje „Sveti Srb i ja“ (450 hiljada), kao i projekti kulturnih centara Čukarica, Surčin, Rakovica.
Najveći iznos za predstavu po ovom konkursu, milion dinara, dobija Preduzetnik za izvođačka delatnost Red Rad i Disciplina za „Autobiografiju jednog Tikvice“, dok Privredno društvo „Monte Media“ d.o.o Niš čeka 400 hiljada dinara za predstavu „Cimerka“.
Sagovornici: Konkursi za podršku kulturi kao nagrada
U situaciji kada Filmski centar Srbije drugu godinu za redom ne raspisuje konkurse za sufinansiranje filmova, na gradskom konkursu podrška stiže za projekte produkcijske kuće Gargantua (dva miliona i 800 hiljada dinara), Košutnjak Filma (dva mliona).
„BIT 011“ d.o.o. za film pod radnim naslovom „Gorak miris tamjana“ takođe dobija dva miliona dinara (jedine podatke koje smo pronašli je da je ova firma Društvo za proizvodnju i promet računarske opreme).
Među podržanima su i filmovi takođe raznoranih udruženja i organizacija na osnovu slobodnog članstva, poput Udruženja Blagoslov (250 hiljada), Aurora Films Lučani (600 hiljada), Produkcije Solo Film iz Gornjeg Milanovca (150 hiljada)…
Slični su rezulti konkursa i u kategoriji likovne i vizuelne umetnosti, kao i u svim ostalim oblastima kulturnog stvaraštva, koje za Danas komentarišu naši sagovornici.
Nenad Milošević, predsednik Upravnog odbora Srpskog književnog društva, u zvaničnom saopštenju, kaže da su oni zatečeni saznanjem da na konkursu Gradskog sekretarijata za kulturu kao reprezentativno udruženje ni za jedan od predloženih osam projekata nisu dobili finansijsku podršku.
– Među njima su Nagrada „Biljana Jovanović“, Nagrada „Voja Čolanović“, redovni tribinski program i Književni magazin. Nakon čitanja rezultata konkursa pomislili smo da je u pitanju greška! Istina je da ni dve godine unazad nismo dobijali sredstva iz gradske kase ali tada konkurs nije ni bio realizovan. Ovakav ishod konkursa SKD ne samo da ostavlja bez planiranih sredstava za redovne aktivnosti već je i jasan čin javnog poniženja i etiketiranja jednog reprezentativnog udruženja u kulturi koje okuplja i koje je okupljalo naše najbolje književnice i književnike – navodi Milošević.
Ovo je, prema rečima Miloševića lako potvrditi ako se saberu sve najznačajnije književne nagrade koje su članovi ovog društva dobili u poslednjih dvadeset i pet godina postojanja, ili ako se pomisli na ugled stvaralaca okupljenih oko Društva, među njima su i članovi SANU. I to u godini kada slavimo četvrt veka postojanja!
– Neobično je da se u komisiji koja je odlučivala o sredstvima nalaze tri lica koja su sva bila ili su sada zaposlena u bibliotekama a jedan je od njih i pisac.[D1].Nameće se pitanje koliko se knjiga članova našeg udruženja nalazi na policama biblioteka u kojima rade! Upada u oči da nije naveden sastav komisije koja je odlučivala o sredstvima. Zašto se kriju? Stoje li iza svojih odluka?
Nema ni obrazloženja, ni spiska svih učesnika, ni pouke o pravnom leku. Nula dinara (ne)opredeljenih za SKD odaje utisak da se radi o nečemu drugom. Kažnjavanju? Zbog čega?
Delovanje SKD, podsća Milošević , je javno i lako se može saznati kako se skromna sredstva koja se godišnje dodeljuju društvu troše i kakav je odnos između realizacije programa i novca koji se za to troši. Redovno se, u skladu sa ugovornim obavezama, podnose izveštaji za svaki projekat. SKD srpskoj kulturi svake godine podari tridesetak književnih tribina na kojima učestvuju naši pisci i psici drugih književnosti i jezika, na kojima predstavlja njihova dela.
Održavaju se i tematske tribine, obeležavaju značajne godišnjice. Izdaje relevantan časopis Književni magazin sa izborom domaće i strane književne produkcije. Pre dve godine pokrenuta je i edicija Druga obala u kojoj se objavlju dela iz ostavštine preminulih značajnih srpskih pisaca i članova Društva. Ugošćava pisce iz regiona i iz sveta, kao i srpske pisce iz regiona i sveta.
– Udruženjima i organizacijama koji su prošli na ovom konkursu čestitamo. Ali protestujemo zbog odluke komisije i Gradskog sekretarijata koji gore navedeno nisu uzeli u obzir. Knjige koje su članovi SKD društva napisali, i pokojni i živi, niko ne može da poništi, kao što ne može da izbriše u svesti čitalaca njihova dela. Uostalom, i kada bi se knjige spaljivale kao nekad, one bi ipak postojale u oblacima! – ističe Milošević u saopštenju SKD.
Flautista Ljubiša Jovanović, član Beogradske filharmonije i profesora na Fakultetu Muzičke umetnosti u Beogradu, kaže da nije iznenađen ovakvim odlukama, i da podršku sada mogu da dobiju isključivo lojalist režima.
– „Na zapadu ništa novo“. Tako se mogu okarakterisati rezultati konkursa za projekte u kulturi grada Beograda. Nakon dve godine bez sredstava za kulturu, grad se priklonio samo najvernijim kadrovima i onima koji su blisko povezani sa vlastima. Podršku više ne mogu dobijati ni „neutralni“, komisije su strogo kontrolisane i striktno vode računa o interesima povlašćenih – kaže Jovanović.
Mišljenja je da su mnogi ljudi koji imaju kreativne ideje i odustali od prijavljivanja.
– Znaju da je to trošenje energije i vremena. Ostaje samo nada da će doći do korenitih promena u društvu, na kojima pre svega insistiraju studenti. Oporavak kulture biće dugotrajan i svakako bolan proces koji iščekujemo sa verom u boljitak i razvoj društva u celini – ističe profesor Jovanović.
Nije iznenađen ni pisac i izdavač Gojko Božović, koji kaže da su konkursi za podršku kulturi pretvoreni su u partijski folklor i crne liste.
– Umesto da budu izraz kulturne politike, konkursi za podršku kulturi postali su nagrada za političku lojalnost. To se još jednom potvrđuje i u nedavno završenom konkursu za kulturu Grada Beograda – smatra Božović.
Kako kaže, dok mnogo malih iznosa služi stvaranju privida kulturne politike, u drugom koraku to je poruka dobitnicima da će iznosi biti veći ako pokažu više lojalnosti.
– Veliki iznosi su za velike lojaliste. Jedan broj dobitnika nema istoriju delovanja u kulturi, i ove odluke su sastavni deo sistematičnog pritiska vlasti na savremenu srpsku kulturu – ističe Gojko Božović.
Prema rečima reditelja Srđana Dragojevića, predsednika Upravnog odbora Udruženja filmskih umetnika Srbije, dobro je što je i ovaj gradski konkurs pokazao „čistu situaciju“:
– Konačno je sve ogoljeno – u kulturi danas mogu da stvaraju i da dobiju podršku isključivo lojalisti vlasti i njeni promoteri, više se ne tolerišu neutralni, što je po meni odlično, i jako se radujem, jer znamo na čemu smo – ističe Dragojević.
*** Naknadnom proverom uočena je blaga nepreciznost u jednom delu teksta, pa je dodata rečenica da nemaju svi veze sa politikom već samo oni gde je to i navedeno, uklonjena su dva imena na zahtev imenovanih. Izbačen je i neprecizan i netačan podatak oko Udruženja građana „Gorgone“, te je taj podatak izbačen iz teksta, a demanti „Gorgone“ pročitajte ovde. Izvinjavamo se Udruženju građana „Gorgona“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
