Mel Bruks puni 100 godina, ali još nije završio sa šalama

Legendarni komičar i filmski autor dugo je iščekivao ovaj jubilej. Ranije ove godine, Džad Apatou je svoj retrospektivni dokumentarni film o njemu naslovio: „Mel Bruks: Devedesetdevetogodišnji čovek!“

„Rođen sam da zasmejavam ljude“, kaže Mel Bruks u filmu. „I to i radim.“

Bruks je rođen kao Melvin Kaminski u Bruklinu, u Njujorku, 28. juna 1926. godine. Nakon što je tokom Drugog svetskog rata služio u američkoj vojsci i nastupao u čuvenom „Boršt Beltu“, angažovao ga je Sid Cezar kao scenaristu. Upravo je u njegovoj emisiji Show of Shows upoznao Karla Rajnera, koji će mu ostati prijatelj do kraja života i s kojim je osmislio čuvene skečeve o „Dvohiljadugodišnjem čoveku“.

Rajner bi u tim skečevima neprestano postavljao pitanja Bruksovom drevnom junaku o tome kakav je bio Isus. „Isus… da, da“, odgovarao bi Bruks. „Mršav momak. Nosio je sandale. Uvek je išao okolo sa još dvanaestoricom.“

Bruks je potom snimio klasike komedije kao što su „Svemirske lopte„, „Producenti“, „Vruća sedla“, „Mladi Frankenštajn“ i „Visoka anksioznost“. Sve je počelo, ispričao je Bruks za Asošijeted pres 2021. godine, u njegovom detinjstvu u Vilijamsburgu, u Bruklinu.

„Želeo sam da zabava traje. Želeo sam da sreća, radost i eksplozije smeha potraju i kada smo ušli u jedan sumorniji period života, kada više nismo bili deca“, prisećao se Bruks. „Jednom me je novinar pitao: ‘Koji je bio najsrećniji period vašeg života? Da li je to bilo kada ste osvojili Oskara? Ili kada ste se oženili En Bankroft?’ Rekao sam: ne, ni približno. To je bilo moje detinjstvo. Od četvrte ili pete do devete godine imao sam najuzbudljiviji, najsrećniji i najradosniji život koji čovek može da doživi.

„Pitao me je: ‘A šta se dogodilo sa devet godina?’ Rekao sam: ‘Domaći zadaci.’“

U aprilu je Bruks poslao video-poruku Ediju Marfiju povodom uručenja nagrade Američkog filmskog instituta (AFI) za životno delo. U maju je objavio da će hiljade svojih dokumenata i fotografija pokloniti Nacionalnom centru za komediju u Džejmstaunu, u saveznoj državi Njujork.

„Oduvek sam s ponosom govorio da zarađujem za život tako što zasmejavam ljude“, naveo je Bruks tada u saopštenju. „Saznanje da će moj rad imati dom u nacionalnoj arhivi komedije i da će nastaviti da zasmejava ljude ispunjava me dubokim osećajem ponosa.“

Mel Bruks je umeo da se našali i na račun sopstvene smrtnosti. U jednom skeču iz osamdesetih godina osmislio je nadgrobni spomenik na kovanice koji je puštao unapred snimljenu video-poruku. Ona je počinjala rečima: „Bio sam Mel Bruks, jedan od najsmešnijih malih Jevreja koji su hodali Zemljom.“

Na pitanje u intervjuu za Asošijeted pres 2021. godine da li često razmišlja o smrti, Mel Bruks je odgovorio da ne razmišlja.

„Posle šezdesete sam prestao da razmišljam o tome, jer kada bih počeo, mislio bih na to stalno. Zato se time ne opterećujem. Kada se to jednom dogodi, biće to tužan dan – za sve osim za mene“, rekao je Bruks kroz smeh.

„Uživam u životu“, dodao je. „Voleo bih da to traje što duže.“

Izvor: AP