Za Srpski PEN centar, UDUS, SKD, FDU, Katarinu Jovanović nula dinara iz budžeta, a za Centar za kulturu Barajevo milion i po

Da režim više i ne pokušava da simulira privid neke regularnosti, vidimo i po tome što gradski Sekretarijat za kulturu nije objavio ni ko su članovi komisija za izbor projekata koji će dobiti novac iz budžeta, ni zvanična obrazloženja o tim projektima i zašto su odabrani, a ni o tome ko je sve konkurisao i po kojim kriterijumima je ostao „ispod crte“, kao ni pouku o pravnom leku.

Tako je, prema saznanjima Danasa, odlučeno da projekat za obeležavanje 100 godina Srpskog PEN centra, čija je predsednica akademik Vida Ognjenović, ne zaslužuje ni jedan dinar podrške. Podsećanja radi, Srpski Pen je deo autonomnog dela Međunarodnog PEN, osnovanog 1921, čiji su osnivači kod nas 1926.godine bili Ivo Andrić, Miloš Crnjanski, Jovan Dučić, Isidora Sekulić, Bogdan Popović, Slobodan Jovanović.

Isto tako, prema našim saznanjima, iz gradskog bužeta, iliti para svih Beograđana koji su poreski obveznici, ni dinar podrške nisu zaslužili ni mnogi drugi projekti gotovo svih „neposlušnih“ umetnika i kulturnih stvaralaca, pa i onih značajnih, ali i neka reprezentativna umetnička udruženja, institucije, ustanove, ili su im dodeljene tek neke simbolične, „mrvice“ sredstava s kojima je gotovo nemoguće da realizuju svoje delatnosti i programe u ovoj godini.

Među onima koji su na listi „nula dinara“ za 2026. je i Udruženje dramskih umetnika Srbije – kako je pokazao ovaj konkurs, para nema ni za jedan njegov projekat, čak i one najvažnije i najuglednije u našoj pozorišnoj umetnosti, kao što su dodele nagrada Dobričin prsten, „Bojan Stupica“, „Miloš Žutić“, „Ljubinka Bobić“.

A kao i na prethodna dva konkursa Ministarstva kulture (2024. i 2025.), tako i na ovom gradskom konkursu, para nema ni za monografiju o laureatkinji Dobričinog prstena Aniti Mančić, jednoj od naših najvećih glumica, ali, kao što je poznato u javnosti, i građanskih aktivistkinja, kao ni za monografiju o Bogdanu Dikliću, takođe laureatu ove nagrade. Jer, UDUS je od početka protesta snažno stao uz studente.

Ali, zato će za dodelu nagrade Zlatni beočug, čiji je značaj u stručnoj javnosti već decenijama irelevantan, Kulturno prosvetna zajednica Beograd u 2026. dobiti 500.000 dinara

Od ukupno blizu 99 miliona, koliko je podeljeno na ovom konkursu, na listi „nula dinara“, pored Srpskog Pen centra i UDUS- a su i Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu (šest projekata), i Srpsko književno društvo koje je konkurisalo sa osam projekata, među kojima su prestižne nagrade „Biljana Jovanović“, „Voja Čolanović“, redovni tribinski program, Književni magazin…

Kako je za Danas i u zvaničnom saopštenju izjavio Nenad Milošević, predsednik Upravnog odbora SKD, ovakav ishod konkursa ne samo da SKD ostavlja bez planiranih sredstava za redovne aktivnosti već je i jasan čin javnog poniženja i etiketiranja jednog reprezentativnog udruženja u kulturi koje okuplja i koje je okupljalo naše najbolje književnice i književnike.

– Nema ni obrazloženja za ovu odluku, ni spiska svih učesnika, ni pouke o pravnom leku. Nula dinara (ne)opredeljenih za SKD odaje utisak da se radi o nečemu drugom. Kažnjavanju? Zbog čega?- pita Milošević.

Ali, i na ovom konkursu, bogato su nagrađeni režimski kadrovi – kako je Danas već objavio, u oblasti muzičkog stvaralaštva, projektu Udruženja „Bellezza Serba”, iza kojeg stoji Maša Vraneš, ćerka SNS narodne poslanice i direktorke Opere Narodnog pozorišta u Beogradu Ljubice Vraneš, za projekat „Opera među ljudima — putujuća scena opere“, dobiće iz budžeta Grada Beograda milion i 500 hiljada dinara.

Projektu “Srpsko muzičko nasleđe – koncertna antologija”, Udruženja COPIA 88 koje takođe pripada porodičnom biznisu Vranešove, njenom rođaku Milanu Atanasjadisu, iz gradske kase stiže 1,2 milion dinara, a Udruženju orkestarskih umetnika Srbije, čiji je član Upravnog odbora Uroš Jović, inače izvršni direktor Opere NP, 1,8 miliona dinara za projekat „Mladi glasovi Srbije“.

Za projekat Katarine Jovanović koja je izgradila značajnu karijerui na svetskim operskim scenama, laureatkinju nekih od najprestižnijh međunarodnih nagrada, građansku aktivistkinju i učesnicu gotovo svih protesta, ni na ovom konkursu nema para.

Naravno da ovakve odluke nisu iznenađenje ako se podsetimo da su i na prošlogodišnjem konkursu Ministarstva kulture pare iz budžeta podeljene po istom kriterijumu. Rezultati tog konkursa objavljeni su tek krajem septembra 2025, sa zakašnjenjem od šest meseci, i to samo za sedam konkursa od 29, koliko je raspisano, dok ostali nisu ni objavljeni.

I tada su projekti Udruženja „Belezza Serba“ inkasirali oko 9 miliona dinara, ili 80.000 evra (ukupno i sa konkursa Pokrajinskog sekretarijata za kulturu za 2025.i konkursu za kulturu Novog Sada), dok je, recimo Bemusu, najstarijem i najrepezentativnijem međunarodnom festivalu klasične muzuke, koji se održavao 57. put, bilo dodeljeno samo 1,5 miliona dinara.

Za neke od najznačajnijih festivala prošle godine takođe nije bilo ni dinara iz Ministarstva za kulturu, i tako je već postalo tradicinalno da su rezultati na svim raspisanim konkursima, republičkim, pokrajinskim, gradskim, gotovo isti – presudni kriterijumi pri izboru projekata koji će biti podržani su lojalnost, ili makar ćutanje i politička „neopredeljenost“.

Opet podsećanja radi, na tom prošlogodišnjem konkursu Ministarstva kulture, uz Vraneš nagrađena je i Aja Jung, direktorka Baleta Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, kojoj je za njen Beogradski festival igre dodeljeno 7 miliona dinara. Ali, za najznačajniju organizaciju u oblasti savremenog plesa i reprezentativno udruženje, Stanicu – servis za savremeni ples, nije bilo ni dinara.

Kao i za našu čuvenu Bitef dens kompaniju koja je tokom šesnaest godina postojanja osvojila preko trideset domaćih i međunarodnih nagrada, i ostvarila preko 200 gostovanja u zemlji i svetu.

Aja Jung je sa svojim festivalom „prošla“ i na ovom gradskom konkursu za 2026, može da očekuje podršku od tri miliona dinara, što je najveći iznos u odnosu na sve kategorije, ne samo u oblasti umetničke i savremene igre i baleta.

Brojni rezultati ovog konkursa i u ostalim kategorijama su slični – liče na partijski folklor.

Centar za kulturu Barajevo, primera radi, za petodnevni filmski maraton „Ponovo radi bioskop“, dobija 1,5 milion dinara, a Kulturni centar Čukarica za projekat „Čukarica jedna porodica“ 950 hiljada dinara. Udruženje „Moj Grad 11080“ za projekat „Zemunska bajka“ inkasiraće milion dinara, isto toliko i udruženje Novobeogradska Kulturna mreža za „Street Art Festival“ u Bloku 45.

Ali, jubilarni, 50. Festival pantomime i monodrame može da očekuje samo 500 hiljada dinara, isto toliko i Udruženje klasičnih gitarista Srbije za renomirani međunarodni 27. Gitar art festival, a za jubilarni Ring Ring festival koji je tokom trideset godina trajanja ostavio značajan trag na našoj kulturnoj sceni, dodeljeno je svega 200 hiljada dinara.

Za Udruženje likovnih umetnika Srbije, najveće i najstarije reprezentativno udruženje u kulturi u regionu, koje danas broji više od 2.500 članova, opredeljeno je ukupno samo 830 hiljada dinara, što nije dovoljno, kako u svom saopštenju ističe ULUS, ni za osnovno održavanje programa, niti prostora, a kamoli za razvoj i očuvanje institucije od nacionalnog značaja, kakav bi po svojoj prirodi trebalo da bude.

„Lojalisti su dobili milione dinara kroz ova ili ona udruženja, dok ULUS-ov projekat Bijenale mladih na ovom konkursu nije ni razmatran, i dodeljeno je 0 dinara za podsticanje umetnosti i stvaralaštva mladih, što dovoljno govori o nakaradnom kriterijumu raspodele sredstava“, ističe između ostalog ULUS, i postavlja pitanje kuda idu pare poreskih obveznika i po kom ključu ih komisija raspoređuje.

Poređenja radi, od 830 hiljada dinara koje je ULUS dobio, 430 hiljada, po ovom konkursu, opredeljeno je za njegov program u Paviljonu „Cvijeta Zuzorić“. A Brun&Brun d.o.o, za program Galerije ŠTAB u Beogradu na vodi ima podršku od 500 hiljada dinara, kao i Marksenik, koji stoji iza Galerije IKS Vitamin.

Kako je komisija Sekretarijata za kulturu ocenila, ove dve galerije imaju isti kulturni značaj kao i Grafički kolektiv, koji je od osnivanja 1949. godine do danas ostao jedan od vodećih umetničkih centara u Srbiji i regionu, a dobiće iz budžeta takođe 500 hiljada dinara. .

Zanimljivo je da je Marksenik prošao na ovom konkursu i u kategoriji za menadžment u kulturi, sa projektom „Writing the City:Belgrade Art Residency“, za koji dobija još 500 hiljada dinara iz budžeta, ili ukupno milion dinara.

Zadužbini Ilije M. Kolarca za njen godišnji likovni program opredeljeno je 400 hiljada dinara, isto koliko i za porodičnu Galeriju Sanjaj Nenada Jankovića, iliti Neleta Karajlića, glumca i voditelja, dok će neke od najznačajnijih galerija u Beogradu, prepoznatih i na međunarodnoj umetničkoj sceni, Haos, U10, kao i neki poznati, višedecenijski akteri scene vizuelnih umetnosti, kao i prethodnih godina, dobiti nula dinara.

Sa nula dinara na ovom konkursu prošao je i Centar za kulturu Kaleidoskop, za projekat međunarodne izložbe sakralne umetnosti “Svetlost logosa“, za koji je inače dobio podršku Uneska, a jedan od najmanjih iznosa, samo 75 hiljada dinara, dodeljen je Domu kulture Studentski grad za projekat „Unapređenje procesa rada u biblioteci“.

Ono što je u svim konkursnim kategorijama zajedničko nekim nereprezentativnim udruženjima kojima su podeljeni milioni i stotine hiljada dinara iz budžeta, o čemu je Danas već pisao, je to što su ona organizacije bez istorije delovanja u kulturi, i bez preciznih podataka o tome šta je njihova delatnost, koji su umetnici i kulturni radnici tu angažovani, što se može proveriti i na njihovim sajtovima.

Prema rečima Gordane Kaljalović Odanović, likovne umetnice i kustoskinje, sredstva za kulturu i ovog puta nisu usmerena na reprezentativna umetnička udruženja i umetnike koji oblikuju našu kulturnu scenu dajući joj obeležje vremena u kome živimo, a to značajno utiče na društvo u celini.

– Nepobitne su činjenice da se izdvajanja za kulturu progresivno smanjuju godinama, što pokazuju i najnoviji rezultati konkursa za dodelu sredstava različitim oblastima stvaralaštva. Pored drastičnog umanjenja koja pogađaju i institucije stare i preko sto godina, kao što su ULUS i mnoge druge, selektivan izbor ustanova i autora ne vodi računa o značaju i važnosti istih u oblikovanju naše kulturne scene i društva u celini  – smatra naša sagovornica.

– Kultura kao najosetljivija oblast društvenog delovanja zahteva podršku države, što se ispostavlja kao sekundarno, a upravo je suprotno, jer se samo po kulturi, nauci i obrazovanju prepoznajemo u svetu kao autentični i svojevrsni. Inovativnost, kao osnovni element kulture, koju je nedavno jedan značajan mislilac proglasio kao glavni kvalifikativ napredovanja društva u svim sferama, ovde je potpuno diskriminisana u korist afirmacije trećerazrednih, neinventivnih sadržaja.

Kako objašnjava Gordana Kaljalović Odanović, kultura je zapravo model kako unaprediti društvo kroz afirmaciju lepote duha, kreativnosti.

– A kod nas se poništavanje identiteta sprovodi kroz poništavanje kulture – zaključuje Odanović.

Apel nadležnim institucijama

ULUS je saopštio da zbog najveće finansijske krize s kojom se suočava, institucionalnog nemara i nedostatka sredstava za plate zaposlenih koje izostaju mesecima unazad, pokreće solidarnu akciju, dobrotvornu izložbu „Nije meni ništa. Vidite kako se smejem“, kako bi moglo da očuva svoj rad.

Izložba će biti otvorena u sredu, 27. maja u 19 h, u Galeriji ULUS, a na postavci će biti izloženi radovi više od 150 umetnika svih generacija, ali i članova drugih udruženja i studenata umetničkih fakulteta koji su donirali svoja dela. Celokupan iznos od prodaje radova biće usmeren na isplatu zaostalih plata zaposlenih koji održavaju rad ULUS-a.

ULUS upućuje i javni apel nadležnim institucijama – Ministarstvu kulture i Sekretarijatu za kulturu Grada Beograda, i zahteva da revidiraju svoje odluke o izostanku finansijske podrške i dodele sredstva po konkursu za programe koji su već realizovani, kao i da Ministarstvo kulture hitno raspiše konkurse za tekuću godinu, iz kojih se finansira program Udruženja i rad članstva.

Sud o konkursu ostavljamo javnosti: Saopštenje UDUS

Udruženje dramskih umetnika Srbije, reprezentativno udruženje u kulturi, uputilo je saopštenje kojim želi da obavesti javnost da je 2026. prva godina otkako postoje konkursi Grada Beograda za (su)finansiranje projekata u kulturi, u kojoj nije dobilo sredstva ni za jedan projekat.

„Konkurisali smo, kao i do sada, za programe kojima afirmišemo dramsku umetnost i najbolja umetnička ostvarenja u pozorišnom stvaralaštvu, a to su: Nagrada za životno delo Dobričin prsten, Nagrada za režiju „Bojan Stupica“, Nagrada „Miloš Žutić“, Nagrada „Ljubinka Bobić“, monografije o Aniti Mančić, Bogdanu Dikliću i Slobodanu Unkovskom i Pozorišne novine Ludus“, navodi UDUS.

„Osim toga, jedanaest članica i članova je putem UDUS-a apliciralo za samostalne umetničke projekte, po ustaljenoj i uobičajenoj proceduri. Nijedna aplikacija nije uvažena, što predstavlja presedan u istoriji ovog
udruženja od njegovog osnivanja.

Sud o tome, kao i spekulacije o eventualnim uzrocima ove nesvakidašnjosti, ostavljamo javnosti, građankama i građanima Republike Srbije, kao i članicama i članovima našeg Udruženja“, saopštava UDUS.