Foto: FoNet/ Ministarstvo građevinarstva

– Očekujem da aerodrom u Lađevcima bude isti, ako ne i bolji od aerodroma u Nišu. Očekujem da sve bude spremno 28. juna, da aerodrom bude operativan, da avioni tipa „Boing 737“ mogu da polete i slete, a u narednom periodu bavićemo se razvojem kargo centra, izjavila je 27. februara ministarka građevinarstva, infrastrukture i saobraćaja Zorana Mihajlović.

Obećanje ministarke da će na Lađevce moći da sleće i „Boing 737“ ovih dana je pod znakom pitanja, pošto prema poslednjim informacijama, pista u nije produžavana niti proširivana, te je, kako tvrde stručnjaci, za oko 40 odsto kraća od one na aerodromu „Nikola Tesla“.

– Pista je presvučena novim asfaltom i obeležena, ali za sada nije ni produžena niti proširena. Izgrađena je i nova okretnica, sanirana rulna staza. Ipak, posao za Vojnograđevinsku ustanovu Beograd nije završen, ali će biti do postavljenog roka. Ostalo je da se završe radovi na svetlosnoj signalizaciji, asfaltiranje je završeno. Nakon završetka radova na izradi signalizacije, biće omogućeno sletanje aviona i u noćnim uslovima – rekao je za RTS direktor Vojnograđevinske ustanove Beograd Slobodan Rakić. U toku je nabavka neophodne opreme za prihvat i otpremu vazduhoplova, kao i neophodne opreme u terminalu poput sistema za prtljag, sistema za ček-in itd.

Inače, prvi civilni avion na aerodrom u Lađevcima sleteo je pre ravno osam godina, odnosno 2011, i u njemu su bili tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić i ministar odbrane Dragan Šutanovac. Tom prilikom obećano je da će „Morava“ biti otvorena za civilni saobraćaj 2012. godine.

To se nije dogodilo, ali je krajem te godine obznanjeno da je u rekonstrukciju i izgradnju objekata na tom aerodromu država od 2010. do 2012. uložila oko deset miliona evra, koliko se pominje i sedam godina docnije. Da li je, onda, cifra od oko deset miliona evra konačna cena rekonstrukcije i izgradnje aerodroma u Lađevcima, što bi, ako su podaci iz 2012. tačno saopšteni, moglo da znači da aktuelne radove na pisti i u aerodromskoj zgradi izvođači rade „gratis“, te da se i neophodna oprema upravo nabavlja besplatno?

Kako je jasno da to nije tako, javnost očekuje da joj se saopšti koliko je država, od 2010. do sada, zaista uložila u rekonstrukciju i izgradnju aerodroma u Lađevcima, kao i koliki su troškovi amortizacije pre sedam godina završene aerodromske zgrade i ostalih objekata, te izgubljeni profit koji bi bio ostvaren da je aerodrom počeo sa radom 2012, kako je bilo najavljeno.

Nejasno je i zašto će Lađevcima upravljati preduzeće „Aerodromi Srbije“, kada su još u aprilu prošle godine u gradskoj upravi Čačka tvrdili da postoji opcija da zainteresovani gradovi i opštine naprave zajedničko javno preduzeće koje bi bilo zaduženo za ovu vazdušnu luku.

„Za sada su zainteresovani Čačak, Kraljevo i Novi Pazar, dok Kragujevac ne pokazuje interesovanje, mada oni imaju najveći interes, naročito zbog velikih stranih kompanija koje tamo imaju svoju proizvodnju“, tvrdili su nadležni u lokalnoj upravi Čačka. Godinu dana docnije, Čačani, Kraljevčani i Novopazarci koji su bili zainteresovani za zajedničko upravljanje tim aerodromom, ovu ideju više ne pominju. Verovatno poučeni onim što se lane dešavalo i na kraju desilo sa aerodromom „Konstantin Veliki“ u Nišu.

Podsetimo i da je početkom juna 2015. gradonačelnik Kragujevca Radomir Nikolić kazao da su tom gradu potrebne dve obilaznice (severna i južna), kao i izgradnja brze saobraćajnice do Kraljeva koja bi Kragujevac spojila sa aerodromom u Lađevcima. Četiri godine kasnije Kragujevac nema nijednu obilaznicu, a ni brzu saobraćajnicu.

Povezani tekstovi