Srpska ekonomija nije odmakla od kreiranja živog blata u koje tone, a mere koje MMF preporučuje slične su onima koje se sprovode u Grčkoj. Ekonomska politika koja ne počiva na produktivnosti i rentabilnosti, već na kreditima i subvencijama nije održiva i zahteva suštinske reformske zahvate, hirurške prirode – zaključio je Saša Đogović, saradnik IZIT-a na jučerašnjoj redovnoj konferenciji o tekućim privrednim kretanjima.
Đogović je naglasio da se trenutno nalazimo na raskrsnici kada treba odlučiti da li smo za dalje propadanje u ambis ili zaustavljanje pada, i istakao posebnu potrebu za oštrom reformom javnog sektora i rešavanje pitanja prekobrojne administracije.
– To je pitanje koje zahteva širok konsenzus jer je od nacionalnog značaja, i očekujem da će biti velikog otpora iz različitih centara. Učešće javnog sektora u kreiranju spoljnog duga dostiglo je u julu ove godine 49, 9 odsto, preduzećima u restrukturiranju daje se novac bez osnova da bi se osigurala neproduktivna zaposlenost, i u startu se proizvode gubici – kazao je Đogović i dodao da bi se „krčenjem šume“ u administraciji otvorio prostor i za borbu protiv korupcije. U vezi s tim, on je kao pozitivan istakao potez Vlade kojim se pozivaju sva preduzeća u restrukturiranju da se izjasne o pravcima rešavanja svog statusa.
Lošu ekonomsku sliku daju i drugi pokazatelji, poput deviznog kursa i deviznih rezervi, koji su „na staklenim nogama“, precenjene vrednosti domaće valute, velikog budžetskog deficita od pet odsto, prekomerne javne potrošnje i sve većom potrebom države za zaduživanjem. Prema Đogovićevim rečima, svi faktori napredovanja inflatornog virusa su još tu, iako je inflacija ove godine primirena i očekuje se da će se kretati u planiranih pet i po do šest odsto do kraja godine. Budžetski deficit može se smanjiti zahvatima u sivoj zoni, neophodnom reformom naplate poreza i doprinosa, a neodrživi penzioni sistem potrebno je reformisati pomeranjem starosne granice za odlazak u penziju.
Zabeležen rast izvoza
Jedini pozitivni pomak beleži obim spoljnotrgovinske razmene, koji je u prvoj polovini godine iznosio 22, 3 milijarde dolara, što je za čak 14,1 odsto više nego u isto vreme lane. To je rezultat skokovitog rasta izvoznih aktivnosti sa prošlogodišnjih 7,1 na 9,2 milijarde dolara ove godine, na šta je najviše uticao plasman motornih vozila iz Fijata ( 1,6 milijardi dolara), kao i proizvoda hemijske industrije, čiji je izvoz viši za 61,7 odsto. Uvoz je, sa druge strane, porastao znatno skromnije, za 5,9 procenata.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
